Saradnja sa Samoopredeljenjem: Korist ili šteta za opozicione stranke?

Nova runda razgovora predsednika Demokratskog saveza Kosova Ljumira Abdidžikua i lidera Samoopredeljenja i premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija o formiranju institucija održaće se danas. Ukoliko Abdidžiku nakon toga „preseče“ da DSK sa ovom partijom deli vlast na Kosovu, to bi, smatraju sagovornici Kosovo onlajna mogao da bude mač sa dve oštrice. Posle više godina DSK više ne bi bio u opoziciji, ali bi na duže staze, ocenjuju, to bilo samoubistvo za ovu stranku.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Demokratski savez Kosova jedini je od tri albanske opozicione stranke koji se odazvao pozivu Aljbina Kurtija na razgovore o konstituisanju institucija i izboru predsednika.

Kurti je prošle nedelje, povodom razgovora sa DSK, rekao da, iako ne može da se predvidi rezultat, postoje interesovanje, volja i spremnost. 

Da volje ima, potvrđuje i izjava članice Predsedništva DSK Jehone Ljušaku Sadriju da ta stranka ne isključuje mogućnost političkog sporazuma sa Samoopredeljenjem.

Ona je, međutim, navela i da se politički sporazum ne postiže „pod svakim uslovom koji postavi pobednička stranka“.  

Poziv Kurtija na razgovore Alijansa i DPK juče su ekspresno odbile.

I pre poslednjeg obraćanja opoziciji lidera Samoopredeljenja, član DPK Eman Rahmani poručio je da će svaka opoziciona politička stranka koja prihvati dogovor sa tim pokretom isključivo zbog funkcije predsednika biti - gubitnik.

On je stava da bi svaka saradnja i učešće u vlasti značila i prihvatanje da je loše upravljanje vlasti u proteklih šest godina „nešto normalno“.

Hoće li DSK, ako napravi pogodbu sa Samoopredeljenjem biti gubitnik i da li rizikuje osipanje svog biračkog tela ili će to ovoj stranci udahnuti novi život, kao što to veruje analitičar Fatmir Čolaku?

Hod DSK po žici

Politički analitičar Artan Muhadžiri kaže za Kosovo onlajn da u okviru pregovora Samoopredeljenja sa DSK može doći do toga da Aljbin Kurti izvede određena „podešavanja“ u vladi ukoliko bi dobio kandidata za predsednika koji će biti u skladu sa njegovim kriterijumima i koji bi ga podržavao u njegovoj političkoj ideologiji. Međutim, kako ističe, to bi bilo samoubistvo za DSK jer bi ojačalo Kurtija, a oslabilo DSK.

„Dugoročno bi to bila katastrofa jer podela vlasti ne bi odgovarala ni gospodinu Abdižikuu ni DSK“, kaže Muhadžiri.

Abdidžiku, kako dodaje, ima velike probleme unutar svoje stranke i logično je da prvo mora da reši probleme unutar svoje političke kuće, a zatim da pokuša da postigne dogovor sa Kurtijem. 

„Ne verujem da će biti moguće da računa na svih 18 poslanika. Ovo čini situaciju još složenijom i zato postoji samo pesimističan pogled ako se zasnivamo na realizmu. Sve se svodi na mogućnost osvajanja 80 glasova u parlamentu. Bez DPK i Alijanse ne mislim da će to biti moguće. Neće se glasati za kandidata koji neće biti opšte prihvaćen od svih političkih stranaka na Kosovu“, mišljenja je Muhadžiri.

Obezbeđivanje 80 glasova koji su potrebni za izbor predsednika, kako kaže, gotovo je nemoguća misija. 

„Jasno je da je potrebna šira koalicija zbog simboličke vrednosti predsednika, a i zbog konkretnog aspekta 80 glasova. Dakle, biće izuzetno teško. Ne verujem da postoje dobre šanse za postizanje ovoga jer su razlike veoma velike i ne postoji iskrena spremnost sa svih strana da se postigne odgovarajuće rešenje“, ukazuje Muhadžiri. 

Ako se lider DSK Ljumir Abdidžiku bude opredelio za koaliciju sa Samoopredeljenjem, prema oceni istraživača studija bezbednosti Nikole Vujinovića to će dugoročno gledano biti smrt za DSK kao partije kakva je bila do sada i kakvu je Ibrahim Rugova osnovao. 

DSK se, kaže Vujinović za Kosovo onlajn, kako trenutno izgleda, odlučuje za razmatranje potencijalne koalicije sa strankom Aljbina Kurtija. 

„Meni se čini, posebno nakon vanredne skupštine te stranke, da se tu radi pre svega o ličnim interesima gospodina Abdidžikua i Vjose Osmani i potencijalno nekih od aktera unutar DSK koji su umorni od opozicije. Jer DSK se za pet godina nije navikao da nije više u vlasti, da nisu u institucijama, da moraju opoziciono da se bore, a to stvara veliki napor za stranačku infrastrukturu, pošto morate da pronađete neke druge izvore finansiranja“, navodi on.

Razmatranje potencijalne koalicije sa Samoopredeljenjem, po njegovom mišljenju, biće dugoročna šteta po ideju DSK i po partiju.

„Tu možemo da izdvojimo dva indikatora. Prvi je da vidimo da posle trećih vanrednih izbora oni gube podršku, iako su u procentima dobili neko povećanje u odnosu na decembar, u apsolutnim brojevima dobili su manje glasova, a ne mogu da računaju na glasove dijaspore, što znači da su građani Kosova njihov izbor glasova. Sa druge strane, vidimo da je ta partija u previranjima i da je ogromna većina ključnih aktera protiv gospodina Abidžikua, a to su ti ljudi koji su lica DSK“, kaže on. 

Na vanrednoj stranačkoj skupštini, Abdidžiku je, kako dodaje, preživeo uz većinu od svega dvadesetak delegata, a što je, smatra, suštinski poraz. 

„Da li bi njegov potencijalni ulazak u saradnju sa Samoopredeljenjem bio da bi tu podršku zadržao ili da bi sebi ili gospođi Osmani ostvario neki uspeh, to ćemo da vidimo“, navodi.

Za Alijansu ni profit ni gubitak

Imajući u vidu da je Alijansa ponudila Samoopredeljenju pod kojim uslovom može da doprinese obezbeđivanju kvoruma za izbor predsednika, Vujinović kaže da ta partija ima principijelnu poziciju i da njima to neće ni škoditi ni koristiti. 

„Oni su više puta rekli da žele da se zadovolji njihovih šest zahteva kako bi uopšte razmatrali davanje podrške za kvorum za izbor predsednika. Dakle, oni ne žele da uđu u vlast, znaju svoju snagu i tu su veoma jasni. Za njih u suštini nema ni štete ni koristi jer nisu odlučujući faktor“, smatra on.

Kada je reč o DPK, podseća da je ta stranka već rekla da će biti opozicija i da se još nisu odredili prema kvorumu za izbor predsednika.

Prema rezultatima vanrednih parlamentarnih izbora održanih 7. juna Pokret Samoopredeljenje ima 53 mandata, DPK 22, DSK 18, a Alijansa sedam.