Sorensen ispitao teren, koji su sledeći koraci u dijalogu?

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Peter Sorensen obavio je prvi krug konsultacija u Prištini i Beogradu i sada mu sledi teži deo posla – da dve strane podstakne na primenu postignutih dogovora i pokuša da između njih uspostavi makar minimum neophodnog poverenja. Prema oceni sagovornika Kosovo onlajna, njegov fokus bi mogao da bude na koracima koje Priština treba da preduzme za formiranje Zajednice srpskih opština, posle čega bi težište bilo prebačeno na Beograd, u pogledu dogovora o predstavljanju Kosova u međunarodnim organizacijama.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Sorensen je u posete Beogradu juče, i Prištini prošle nedelje, došao u momentu kada dijaloga na visokom političkom nivou nema već godinu i po.

U Beogradu se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, ministrom spoljnih poslova Markom Đurićem i direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petrom Petkovićem.

Prvi sastanak sa Sorensenom, od njegovog preuzimanja dužnosti predstavnika EU za dijalog 1. februara, Vučić je opisao kao otvoren i korektan. Tokom razgovora, srpski predsednik je, kako je naveo, posebnu zabrinutost izrazio zbog teškog položaja u kom se Srbi na Kosovu nalaze zbog mnogobrojnih jednostranih i nasilnih poteza Prištine, a ukazao je i na konstantne opstrukcije koje Priština sprovodi u procesu dijaloga.

„Ponovio sam da je formiranje Zajednice srpskih opština, posle 12 godina prištinskog odbijanja da ispuni tu obavezu, preduslov za početak suštinske normalizacije odnosa. Ponovio sam stav Srbije da samo kompromisna rešenja mogu doprineti dugoročnom miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu“, naveo je Vučić.

Ministar Đurić ukazao je Sorensenu da je u narednom periodu potrebna snažnija uloga EU kako bi došlo do nastavka dijaloga i pronalaženja kompromisnih rešenja, kao i da je preduslov za oživljavanje ovog procesa uspostavljanje poverenja između svih strana. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković preneo mu je da je u ovom trenutku za Beograd najvažnije pitanje formiranja ZSO i da će Beograd zahtevati da se ta obaveza ispuni u skladu sa potpisanim dokumentima iz 2013. i 2015. godine, a predsednik Komisije za nestala lica Republike Srbije Veljko Odalović upoznao je predstavnika EU sa problemima u vezi sa rešavanjem pitanja nestalih.

Prethodno, Sorensen je prošle nedelje posetio Prištinu, gde su predstavnici vlade ukazali da sporazum iz Brisela iz 2023. i njegov Ohridski aneks moraju da budu u potpunosti primenjeni „kroz pravičan plan redosleda između strana“, dok mu je kosovska predsednica Vjosa Osmani izložila svoje primedbe u vezi sa nacrtom statuta ZSO koji je EU predložila, a koji se prema njenoj oceni, kosi sa Ustavom Kosova.

Glavni pregovarači dve strane Petar Petković i Besnik Bisljimi poslednji put sastali su se 17. decembra prošle godine, a saradnik Centra za evropske politike iz Beograda Miloš Pavković kaže za Kosovo onlajn da posle posete Petera Sorensena Beogradu i Prištini ne očekuje novu rundu dijaloga u skorije vreme, imajući u vidu da su i u Beogradu i u Prištini tehničke vlade.

On pretpostavlja da će se dijalog u narednih nekoliko meseci održavati na tehničkom nivou a da će se za sastanke na visokom političkom nivou sačekati do leta.

„Sve je to, naravno, podložno promenama jer vidimo koliko se stvari brzo menjenju i u Beogradu i u Prištini, ali zasad kako stvari stoje, mislim da će fokus Sorensena biti uspostavljanje kontakata i potencijalno nastavljanje dijaloga na tehničkom nivou, dok su sastanci visokih političkih pregovarača ostavljeni za neki kasniji period“, navodi Pavković.

Prve posete Sorensena Beogradu i Prištini on tumači kao vrstu studijskih poseta i kao upoznavanje sa ključnim akterima u dijalogu i prikupljanje što više informacija sa terena o tome u kakvom je stanju dijalog trenutno, na osnovu čega će posrednik EU planirati naredne korake.

Ključna tema kojom će se novi predstavnik EU za dijalog baviti,  kako ocenjuje, biće Sporazum o putu ka normalizaciji i njegov Ohridski aneks, koji su postignuti pre dve godine, a čija prava primena još uvek nedostaje.

„Što se tiče Prištine, tu je pre svega fokus na kreiranju Zajednice srpskih opština, odnosno na slanju nacrta statuta ZSO pred Ustavni sud za ocenu ustavnosti. Kada je u pitanju Beograd, očekivaće se verovatno konstruktivan pristup predstavljanju Kosova u međunarodnim organizacijama, ali to je svakako korak koji sledi nakon koraka prištinske strane. Trenutno je fokus, čini mi se, na ZSO i na povratku srpske zajednice u institucije Kosova. To je goruća tema bez koje uopšte ne možemo da pričamo o svim drugim aspektima dijaloga. To je nešto na čemu će Sorensen morati da radi sa svim stranama uključenim u dijalog“, kaže naš sagovornik.

Imajući u vidu da teme nisu nove, a da Sorensenov prethodnik Miroslav Lajčak nije uspeo da Beograd i Prištinu privoli da sprovedu dogovoreno, postavlja se pitanje da li nov predstavnik EU za dijalog ima i nove adute.

Pavković kaže da je funkcija Sorensena na neki način ojačana time što je usmerena samo na jednu stvar, odnosno na dijalog Beograda i Prištine, dok se Lajčak bavio i generalno Zapadnim Balkanom.

„Ono što se najčešće zamera Lajčaku je što nije imao kapacitet da nametne implementaciju sporazuma. Da li će se to promeniti kod Sorensena u ovom trenutku je teško proceniti. Koliko će on biti uspešan zavisiće od toga koliko će podršku imati pre svega od strane visokog predstavnika za spoljnu politiku Evropske unije, ali možda i bitnije od toga, pojedinačno od država članica EU. Ukoliko one budu radile u sinergiji sa Sorensenom, onda možemo očekivati nešto bolji rezultat nego kod Lajčaka. Ukoliko se nastavi soliranje pojedinih država članica, onda će posao Sorensena biti otežan, a i njegov kredibilitet podrivan od strane država članica“, kaže Pavković.

Istoričar Luka Jovanović navodi da je pravo pitanje u ovom momentu da li će Sorensen sam imati snage da natera onu stranu koja do sada nije ispunjavala dogovoreno, da prvo to ispuni, pa da se onda krene u nova dogovaranja.

„Lično sumnjam da će do toga doći. Verujem da će se ići po starom receptu, da se traže novi dogovori, iako stari još nisu ispunjeni“, navodi Jovanović za Kosovo onlajn.

Dijalog je, kako dodaje, u proteklih godinu, dve, doživeo svojevrstan krah i biće teško pokrenuti ga sa nulte tačke, mada ističe da je Sorensen diplomata sa decenijskim iskustvom tokom kog se bavio svim pitanjima koja se tiču prostora Zapadnog Balkana i da je u toku sa svim činjenicama i sa svim teškoćama vođenja dijaloga.

Pitanja koja zahtevaju primarno rešavanje i primarnu pažnju obe strane, kao i pažnju međunarodne zajednice, prema mišljenju Jovanovića, su pitanja trenutnog stanja srpskog naroda na prostoru Kosova, odnosno pitanje njegove ugroženosti nastale usled delovanja prištinske vlasti u protekle dve godine.

„Ono što je Priština uradila u protekle dve godine dovelo je do gubitka i ono malo poverenja koje je postojalo, a koje je nastalo tokom prethodnog procesa dijaloga. Mogli smo da vidimo stari recept, da se stvari dogovorene za stolom, na terenu najčešće prećutkuju, a onda kada su morale da dođu na dnevni red, na ispunjenje, bile su apsolutno anulirane i izbegavane, naročito od strane prištinske samouprave“, navodi Jovanović.

Prema oceni saradnika nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“ Aleksandra Šljuke, teško je očekivati da će u skorijem periodu doći do velike prekretnice u dijalogu. Velike teme iz dijaloga, kako kaže za Kosovo onlajn, sada su van fokusa i on ne veruje da će u dogledno vreme doći ni do formiranja ZSO, niti do ispunjenja drugih tačaka iz Ohridskog sporazuma na koje se Srbija obavezala, a koje su kontroverzne.

„Rekao bih da su ovo bili, pre svega, informativni sastanci da se vidi na kojim pozicijama su strane i da se vidi postoje li neke zajedničke teme ili zajedničke tačke oko kojih bi oni mogli da se dogovore u početnom periodu“, kaže Šljuka.

On podseća da je Sorensen u Prištini naveo da je rešavanje pitanja nestalih prioritet i ocenjuje da će se raditi u tom smeru.

„Ono što je poslednje došlo od Lajčakovog mandata je formiranje zajedničke komisije za nestale koja nije počela da funkcioniše. Mislim da će Sorensen gledati da oživi rad te komisije i reši to pitanje. Kako je rekao, on to pitanje pre vidi kao humanitarno nego političko i tako će ga i predstaviti stranama i da se oko toga, kao oko jednog humanitarnog pitanja postigne konsenzus, da bi se možda postepeno povratilo poverenje i da bi se otvorio prostor da se reše i neka druga pitanja“, navodi Šljuka.

Osim toga, kako dodaje, moguće je da se na stolu nađu neka tehnička pitanja jer je pri kraju Lajčakovog mandata bilo određenih tehničkih rešenja o sertifikatima koji su dogovarani između Prištine i Beograda.

Zajednički sastanak dve strane u nekom skorijem periodu Šljuka ne očekuje, jer smatra da Sorensen sada treba sve da izanalizira i da vidi koje su mogućnosti za novi sastanak.

„U Prištini sad vidimo konfuznu političku situaciju, pa i dalje ne znamo kako bi mogao da se organizuje sastanak jer u Prištini nije formirana vlada i ne zna se ko bi mogao da predstavlja Kosovo u Briselu. Sa druge strane, imamo izvesnu političku krizu u Srbiji i dok te stvari ne budu rešene, ne možemo očekivati velike pomake. Možda neki sastanak o nestalima ili tehničkim pitanjima, ali ništa krucijalno“, zaključuje Šljuka. 

Poruke novog predstavnika EU za dijalog, prema mišljenju, političkog analitičara iz Prištine Artana Muhadžirija u narednom periodu baziraće se na potrebi da se poštuje sporazum iz Brisela i Ohrida od pre dve godine i da treba ići napred. 

„Sorensen ne može mnogo da se razlikuje od svog prethodnika Miroslava Lajčaka jer EU radi na osnovu dugoročnih agendi. On će reći da treba da se što je pre moguće otklone prepreke i da i Beograd i Priština treba da budu mnogo kooperativniji u dijalogu. I Kosovo i Srbija imaju opcije, ako ostaju u statusu kvo, neće ići napred u svojim evropskim agendama, ako odluče da sarađuju i postanu mnogo realniji, onda će imati koristi“, rekao je Muhadžiri za Kosovo onlajn.

Zahtevi koji su pred obe strane, kako dodaje, vrlo su jasni jer se zna šta od njih EU želi i to će se ponavljati sve dok rukovodstva u Beogradu i Prištini ne postanu mnogo kooperativnija i progresivnija.

„Sve zavisi od rukovodstava Kosova i Srbije, od njihove volje i planova, ali takođe su i svi glavni akteri - Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Francuska, Italija, Velika Britanija, jasno stavili do znanja da ništa ne može biti pozitivno ni za Kosovo ni za Srbiju u pogledu pristupanja EU pre nego što se dijalog završi. Dakle, dijalog je najvažnija stvar koja mora da se ispuni da bi i Kosovo i Srbija imali nadu da će jednog dana ući u Evropsku uniju“, zaključuje Muhadžiri.