Sprovođenje zakona ili „meko etničko čišćenje“ - šta je snašlo Srbe na Kosovu?

Iz Prištine uporno poručuju da sprovode zakone i da je sve u najboljem redu. Daleko više onih, poput eksperta za Balkan iz Međunarodne krizne grupe Marka Prelca, koji situaciju opisuju kao „meko etničko čišćenje“. Jednostrane akcije i blage reakcije međunarodne zajednice sve ozbiljnije ugrožavaju opstanak Srba na Kosovu, upozoravaju sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Đorđe Barović

„Predali smo listu sa 50 konkretnih eskalatornih poteza Prištine i ukazali na stepen progona Srba na KiM od strane prištinskih institucija i kosovske policije“, poručio je pre samo nekoliko dana direktor Kancelarije za KiM Petar Petković nakon susreta sa novim evropskim posrednikom u dijalogu Peter Sorensenom u Briselu.

Kazao je da je Sorensenu ukazano na stepen progona Srba na Kosovu od strane prištinskih institucija i kosovske policije.

Prethodno, reagujući na tvrdnju glavnog prištinskog pregovarača Besnika Bisljimija o brojnim privilegijama za Srbe na Kosovu, Petković je podsetio da je do sada zabeleženo više od 600 napada na Srbe, da ih je šestorica upucano, da Kosovska policija maltretira srpsku decu, nasilno se zatvaraju srpske institucije i otima imovina.

„Dvadeset odsto Srba napustilo je sever usled Kurtijevog terora“, kazao je Petković.

Opisujući aktuelnu situaciju za srpsku zajednicu na Kosovu, ekspert za

Balkan iz Međunarodne krizne grupe Marko Prelec upotrebio je izraz „meko etničko čišćenje“.

„Ovo mi neće doneti prijatelje ni u Hrvatskoj ni na Kosovu, ali Aljbin Kurti me zaista podseća na pokojnog hrvatskog predsednika Tuđmana, takođe levičarskog nacionalistu. Ovo kvazipravno nasilje predstavlja neku vrstu 'mekog' etničkog čišćenja, čiji cilj nije da eliminiše manjinu, već da je marginalizuje“, napisao je Prelec na društvenoj mreži „X“.

(Zlo)upotreba institucija

Ipak, za docenta Pravnog fakultata Univerziteta u Severnoj Mitrovici Duška Čelića „meko etničko čišćenje“ nije prava reč.

Kao mnogo pogodniji navodi termin „sistematska diskriminacija“.

„Ne bih nazvao politiku Aljbina Kurtije politikom mekanog čišćenja. To je suviše blago rečeno. Nije reč o mekanom etničkom čišćenju, ovde je reč o jednoj sistematskoj diskriminaciji sa elementima etničkog progona, pa i sa elementima aparthejda. Jer, ako vi imate da institucije iz Prištine selektivno primenjuju pravo, u zavisnosti od toga da li je reč o Srbinu ili o Albancu ili ga uopšte ne primenjuju, ako imate zloupotrebu institucija kakve su policija, tužilašto, sudovi, ako imate jedan masovan napad na imovinska prava, na pravo na javno izražavanje i manifestovanje, onda teško da možemo govoriti o nekakvom mekanom etničkom čištenju. Reč je ovde o jednoj vrsti veoma, veoma otvorene diskriminacije koja sve više liči na aparhejd“, kaže Čelić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Ističe da je Prelec u pravu i da postoji jasna pararela položaja Srba na Kosovu nakon 1999. sa položajem srpske zajednice u Hrvatskoj posle rata 1995, posebno kada je reč o imovinskim pravima.

„U Hrvatskoj je više od 22.000 stanarskih prava oduzeto Srbima. Nekakav sličan odnos imamo kada je reč i o imovini, stanovima Srba na Kosovu i Metohiji. Sada vidimo isto oduzimanje stanarskih prava dvostrukim izbeglicama u Lešku, u Leposaviću. Upoređujući zakonodatstvo Hrvatske sa onim što uslovno možemo nazvati zakonodatstvom u Prištini, možemo videti da postoji vrsta ne samo sličnosti, nego i logistike kada je reč o odnosu prema Srbima“, kaže Čelić.

Dodaje da politički zvaničnici Prištine nikada nisu prećutkivali da imaju „savetodavne službe u Zagrebu“, a da se to danas vidi i na delu.

Upitan koliko bi formiranje Zajednice srpskih opština popravilo status srpske zajednice, Čelić je pesimista. Tvrdi da format koji je dogovore u Briselu više nema „tu snagu i izvršna ovlaćenja“ koja bi mogla da pruže Srbima sigurnost i mir.

„Pogotovo u kontekstu ovoga što je Kurti uradio poslednje dve godine. Dakle on je kroz sistem, obesmislio potpuno sistem lokalne samouprave tamo gde su Srbi u većini. Oduzeo im je dobar deo nadležnosti i jedan deo nadležnosti zloupotrebio na način što su sada Albanci, albanska većina, na vlasti na severu u lokalnim samoupravama. Dobar deo institucija, da ne kažem najveći deo, srpskih institucija je zatvorio. Taj pritisak se i dalje nastavlja i čini mi se čak kada bi i ovog momenta teorijski gledano zaživela ta Zajednica srpskih opština, ona bi sad već, možemo slobodno reći, u ovom času bila ljuštura bez sadržine“, smatra Čelić.

Rešenje vidi u iznalaženju „suštinske autonomije“ za srpsku zajednicu na Kosovu.

„Mislim da je krajnji trenutak da se iznađe neki novi mehanizam zaštite kolektivnih i ličnih prava Srba na Kosovu i Metohiji koji bi imao sve elemente suštinske autonomije u odnosu na Prištini. Bez toga, bez autonomnih srpskih institucija na Kosovu i Metohiji, Srbi neće moći da prežive ovakvu etnocentrističku politiku Kurtija, a bojim se ni bilo koje druge buduće vlasti u Prištini“, uveren je Čelić.

Privid suživota

Saradnik Centra za društvenu stabilnost Srđan Barac kaže da je najporaznije što se pred očima međunarodne zajednice odvija proces u kome se Srbima onemogućava „čak i privid suživota ili normalnog života“ na Kosovu.

Otuda je, naglašava "meko etničko čišćenje" konstanta na Kosovu.

„U svakodnevnom životu se šalje poruka da Srbima neće biti omogućen normalan život. Eklatantan primer toga je kada našeg maturanta koga u tom danu veselja, ponosa završetka škole - važnom delu života, maltretira policija. To nije poruka njemu, to je poruka svim Srbima da nikada neće ni privid normalnog života biti moguć na Kosovu i Metohiji“, kaže Barac za Kosovo onlajn.

Smatra da je na Kosovu postala „konstanta“ da se Srbi suočavaju sa „planom etničkog čišćenja“.

„Deo plana etničkog čišćenja jeste da se jedna po jedna stvar isključuje Srbima i da im se na taj način onemogući bilo kakav privid suživota ili normalnog života. Zatvaranje institucija, upadi u vrtiće, škole… Sve su to vidovi slanja tih jasnih poruka šta je njihova namera i cilj i šta je dominantna politika“, precizirao je Barac.

Smatra da je reč o konzistentnoj politici Prištine.

„Menjaju se tu imena: Aljbin Kurti, Vjosa Osmani… može da bude neko treći-peti, ali suština je ista. Oni  šalju jednu, konzistentnu poruku Srbima: 'Mi ćemo nastaviti da vas proterujemo sa ovog prostora'“, precizirao je ovaj istraživač.

Rešenje je, uveren je, u promeni pristupa međunarodne zajednice problemima sa kojima je srpska zajednica suočena na Kosovu.

„Da međunarodna zajednica zaista želi mogla bi to da uradi. Prvi odgovor - 'frst risponder' trebalo bi da bude Kfor, drugi Euleks, a tek treći Kosovska policija. To bi bio prvi primer gde bi međunarodna zajednica zaista pokazala da će se ono što piše u međunarodnim sporazumima i zakonima, poveljama, ali i ustavima tih zemlja primenjivati i na prostoru Kosova i Metohije. To bi bio primer da može da se krene putem izlečenja“, smatra Barac.

Dodaje da se na terenu dešava suprotno i da se Kosovska policija, kako tvrdi, ponašala bez ikakvih pravila koja su propisana za delovanje službi bezbednosti.

„Ponašaju se kao kriminalci i na taj način pokušavaju dodatno da zastraše Srbe. Ali opet imamo izostanak glasne, a kamoli suštinske reakcije međunarodne zajednice čime bi se nešto suštinski promenilo na terenu“, kaže Barac.

Sistem marginalizacije

I istoričar iz Gračanice Aleksandar Gudžić smatra da je poslednjih godina na Kosovu na delu „stvaranje uslova da Srbi nestanu“ i ocenio da se „sistem fantastičnog aparhejda dovodi do savršenstva“.

„Danas je na Kosovu stvoren sistem fantastičnog aparthejta. Sistem diskriminacije i marginalizacije Srba doveden je do savršenstva“, ističe Gudžić za Kosovo onlajn.

Komentarišući tvrdnje Preleca ovaj istoričar naglašava da ima velikih sličnosti između sudbine Srba u Hrvatskoj i na Kosovu.

„Ako sebi dozvolimo poređenje sa položajem Srba u Hrvatskoj i položajem Srba na Kosovu, negde taj sistem i uređenje imaju dosta sličnosti. Dakle, da se stvore uslovi da Srbi praktično nestanu“, navodi ovaj istoričar.

Tu tvrdnju argumentuje činjenicom da su u četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova gradonačelnici Albanci, a da zvanična Priština, pozivajući se na propise i zakone, odbija da organizuje nov proces glasanja.

Takvu situaciju poredi sa periodom vladavine Slobodana Miloševića i odnosa koji je tadašnji režim imao prema albanskoj zajednici na Kosovu.

„Dakle, danas Aljbin Kurti, možemo reći, radi sve ono što je režim Slobodana Miloševića radio Albancima devedesetih godina. I to je mišljenje i Albanaca, ne samo Srba“, kaže Gudžić.

Dodaje da se to ogleda i u činjenici da predstavnici vlasti koriste svaku priliku da otežaju položaj Srba na Kosovu.

Osim sličnosti sa politikom Miloševića, odnos prema srpskoj zajednici na Kosovu, precizira, može da se uporedi i sa potezima hrvatskog predsednika Franje Tuđmana.

„Ima sličnosti i Prelec je u pravu kada kaže da ga Aljbin Kurt, aktivni premijer, mnogo podseća na Franju Tuđmana. Tuđman je devedesetih i dvehiljaditih otežavao povratak Srba“, navodi Gudžić.

Pojašnjava da je ključna pararela u „spiskovima optužnica za ratne zločine“.

„Toga danas imamo i na Kosovu, spiskove optužnica. Sistem je uspostavljen tako da oteža i marginalizuje Srbe“, naglašava ovaj istoričar.

Rešenje vidi u ekonomskom osnaživanju Srba na Kosovu, ali i instistiranju diplomatskim sredstvima na poštovanju zakona.

„Treba insistirati na diplomatskim sredstvima, na poštovanju kosovske regulative, kosovskih zakona, ali pre svega raditi na ekonomskom jačanju i osnaživanju Srba. Treba učiniti Srbe ekonomski nezavisnim, a samim tim i ne toliko ranjivim, kada je zvanična Priština u pitanju“, smatra Gudžić.