Srbi na poternicama zbog barikada: Koliko vredi reč EU i Stejt departmenta?

„Sve obaveze iz dijaloga moraju biti sprovedene“, podsećali su nebrojeno puta predstavnici zapadnih zemalja opominjući Beograd i Prištinu. Da li je sad vreme da Beograd podseti Brisel i Vašington, ako su zaboravili na garancije date 2022. godine - da nema spiskova za krivično gonjenje Srba zbog učešća na barikadama na severu? Poternica Specijalnog tužilaštva u Prištini za 11 Srba koji su bili na barikadama potvrdila je nemoć EU i SAD kao medijatora, ocenjuju analitičari. Uzgred, potvrdila je i dalekovidost jednog od učesnika protesta čije su reči glasile: „Loviće nas kao zečeve“.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

„Jedina garancija koju smo dali je ono što je ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja već rekao, da vlada i policija Kosova nemaju liste za hapšenja. Nemamo liste ljudi koje pratimo ili procesuiramo“, rekao je 30. decembra 2022. kosovski premijer Aljbin Kurti, dan pošto su barikade uklonjene.

Pa, ipak osim poternice za 11 Srba, Priština sada vodi i istragu protiv oko 50 osoba zbog krivičnih dela koja obuhvataju „ometanje službenog lica u obavljanju službene dužnosti, pozivanje na otpor i pridruživanje neustavnim aktivnostima“. 

Imajući u vidu da su postupci protiv Srba već započeti, sagovornici Kosovo onlajna različito sagledavaju da li bi mogli da budu obustavljeni na osnovu garancija koje je Beograd dobio od EU i SAD pre tri godine. Takođe drugačije tumače prirodu tadašnjih obećanja. Jedno viđenje je da su ona obavezujuća i danas, drugo da verovatno nemaju težinu jer nisu bila čvrsto formalizovana.   

U zajedničkom saopštenju EU i SAD od 28. decembra 2022, o tenzijama na Kosovu pisalo je: „Pozdravljamo uveravanja rukovodstva Kosova kojim se potvrđuje da ne postoje spiskovi kosovskih Srba za hapšenje ili krivično gonjenje zbog učešća u mirnim protestima/barikadama“.

Docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Severnoj Mitrovici Duško Čelić mišljenja je da bi poternice koje je Specijalno tužilaštvo u Prištini izdalo za 11 Srba mogle da budu poništene ako bi Vašington i Brisel podsetili Prištinu da je pre tri godine pružila uveravanja da ne postoje spiskovi za hapšenja.

Čak i da je Beograd od Amerike i Evropske unije 2022. dobio samo usmene garancije da neće biti represivnih mera protiv učesnika barikada, a na osnovu kojih su barikade uklonjene, prema rečima Čelića, pravno gledano, nema nikakvog razloga da se te garancije ne poštuju.

„Ako tumačimo strogo po Bečkoj konvenciji o ugovornom pravu, i usmena forma obavezuje. Usmena forma ugovora je validna ako su ugovorne strane saglasne s tim. Takav je, recimo, bio sporazum Tito-Brant iz 1973. godine. Neke usmene sporazume imali smo čak i između Beograda i Prištine, oko ličnih karata ili tablica, svi su bili u usmenoj formi. Prema tome i u ovom slučaju vidimo da je očigledno deo klauzula bio u usmenoj formi i i sada je za očekivati da se postupi po tim usmenim delovima sporazuma, delom potvrđenim od strane Evropske unije ili Stejt departmenta“, naveo je Čelić za Kosovo onlajn. 

Međutim, kako konstatuje, kada je reč o Srbima na Kosovu, stvari su odavno u domenu sile, a pravo se i ovoga puta povuklo i biva poraženo pred politikom i silom.

„I pravnici, kao i akteri ovih sporazuma na strani Beograda trebalo bi da podsete međunarodnu zajednicu na garancije koje je dala, na usmene elemente tih dogovora, koji su sastavni deo i pisanih, i da oni imaju jednaku pravnu snagu i da moraju da se poštuju. Nije stvar Prištine da se ponaša kao da je reč o nekom švedskom stolu pa da poštuje ono što njoj odgovara, a ono što joj ne odgovara da ne poštuje, odnosno da koristi za progon Srba, jer u tom slučaju bi stotine i hiljade Srba moglo da bude krivično progonjeno od strane Prištine. To se ne sme dozvoliti jer za to ne postoji ni pravni, ni politički, ni moralni argument“, ističe Čelić. 

On ocenjuje da Priština ovakvim potezima sa raspisivanjem poternica vešto koristi međunarodni momentum u kom Kosovo Americi nije u zenitu pažnje, već u prikrajku.

„Na Srbiji je da pokuša da ukaže, koliko je to moguće svim diplomatskim sredstvima, na obavezu koja nije samo obaveza Prištine već obaveza i Vašingtona i Brisela koji su je preuzeli u pregovoračkom procesu, bilo kao strane koje su direktno facilitatori, bilo kao strane indirektno u senci, što je bio slučaj sa SAD i podseti ih da i oni imaju obavezu i odgovornost za stanje ljudskih prava Srba na KiM“, kaže Čelić.

Programska menadžerka NVO Društvena inicijativa Milica Andrić Rakić, međutim, smatra da saopštenje EU i SAD nije bilo garancija u formalnom smislu, iako veruje da je u tom trenutku bilo dovoljno vere u mogućnost međunarodne zajednice da čak i usmeno obećanje sprovede u delo.

„Od tada se mnogo toga promenilo i ne postoji više ta vrsta saradnje Vlade u Prištini sa međunarodnom zajednicom. Vlada u Prištini se oseća dovoljno komotno da može da krši nekadašnje obaveze, posebno kada nisu toliko čvrsto formalizovane, tako da danas izgleda da one zaista uopšte ne važe, ukoliko međunarodna zajednica, odnosno konkretno EU ili SAD, na neki ozbiljniji način ne podsete Vladu Kosova na obećanje koje je tada dato“, rekla je Andrić Rakić za Kosovo onlajn.

Možda je, ocenjuje ona, trebalo odmah insistirati na formalnijem načinu davanja garancija, tako što bi nešto bilo potpisano. U međuvremenu je, konstatuje, došlo do izmene vlasti i u EU i u SAD i moguće je da je sada teško podsetiti nove ljude kako je do svega toga došlo. 

„Nažalost po ljude koji su bili na barikadama ovo nije formalna garancija SAD i formalno ne obavezuje novu administraciju. Verujem da postoje drugi diplomatski mehanizmi koji bi mogli da pomere stvari i stabilizuju situaciju, ali stvar je u tome da ni EU ni SAD trenutno nisu spremni da angažuju više sredstava i diplomatskih napora, a već više godina je jasno da količina diplomatskih pritisaka koje su oni spremni da odvoje za pitanje Kosova i Srbije nije dovoljna“, kaže Andrić Rakić.

O tome šta bi Srbija mogla da uradi da zaštiti Srbe koji su bili na barikadama i protiv kojih su podignute optužnice, ona kaže da bi mogla da se bavi samo nekim asimetričnim pristupima i da preduzima mere prema Kosovu, koje mogu da budu slične onim koje je Priština preduzimala spram Beograda, kao što su određene trgovinske barijere i neke vrste recipročnih mera. 

„Problem za Srbiju je, međutim, što bi sa svakom merom koju bi mogla da uvede Kosovu, posebno u tom smislu tranzita ili trgovine, neminovno kažnjavala i srpsku zajednicu na Kosovu. U tom smislu, Kosovo ima oko 50.000 do 100.000 taoca, odnosno kosovskih Srba, koji bi jednako patili kao i kosovska administracija s tim merama koje bi Srbija mogla da uvede. Drugi način je da Srbija privoli EU i SAD da one deluju umesto Srbije, ali do sada se pokazalo da Srbija ne može da ih ubedi u dovoljnoj meri da istupe malo rigidnije prema kosovskim vlastima“, ukazuje Andrić Rakić.

I politikolog Ognjen Gogić je mišljenja da obećanja i garancije date 2022, sada verovatno ne znače puno, niti važe, jer je propušteno da budu uvedene u pravni poredak Kosova. 

„Obećanje ludom radovanje. Kada se daju takve garantije one moraju što pre da se pretoče u neke pravne norme. Mogla je da postoji, recimo, opšta amnestija od krivičnog progona za učešće u barikadama i da nadležne institucije na Kosovu usvoje neki pravni akt kojim bi tu garanciju dale. Sve mimo toga, kako se pokazalo, je prazno obećanje“, naveo je Gogić za Kosovo onlajn.

On smatra i da pokrenuti postupci ne mogu da se zaustave.

„Nema nikoga u međunarodnoj zajednici ko će sada reći da se protivi tome što pravosudni organi pokreću određene postupke, jer bi to moglo da znači da se mešaju u rad pravosuđa. Ne može se očekivati od njih da sada traže zaustavljanje pokrenutih postupaka, kada je do njih već došlo. Garancije je trebalo iskoristiti ranije, da Kosovo blagovremeno donese neke akte kojima bi se ova stvar stavila ad akta“, kaže Gogić.

Napominje i da ima jako puno neispunjenih obećanja EU i SAD kao garanta dijaloga, što „sve skupa pokazuje njihovu nemoć kao medijatora“. 

„Oni su ovde nastupali kao medijator koji može da obezbedi izvršavanje preuzetih obaveza, a to se nije desilo“, podvlači naš sagovornik.

Postavljanje barikada zbog kojih su se Srbi našli na poternicama, podsetimo, počelo je 10. decembra 2022, a učesnici protesta tražili su oslobađanje uhapšenih sunarodnika i povlačenje specijalnih policijskih snaga sa severa. Barikade su sklonjene 29. decembra u dogovoru sa Beogradom, a nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić Srbima na Kosovu preneo uveravanja EU i SAD da ne postoje spiskovi za hapšenje ili gonjenje Srba zbog učešća u mirnim protestima.