Šta bi za region značio izbor albanskog ministra Hasanija za generalnog sekretara Oebsa?

Pred Oebsom je izbor novog generalnog sekretara. U trci su četiri kandidata od kojih dvojica odlično poznaju sve probleme Zapadnog Balkana. Za sagovornike Kosovo onlajna to je odlična vest, ali nisu svi sigurni da bi region njihovim izborom dobio novog – nepristrasnog posmatrača.

Piše: Arsenije Vučković

Nemici Helgi Šmit ove godine prestaje četvorogodišnji mandat generalnog sekretara Oebsa. Za njenog naslednika kandiduju se stalni predstavnik Holandije pri Oebsu Kristof Kamp, šef Oebsovog centra u Ašhabadu Džon Mekgregor iz Kanade, specijalni predstavnik predsedavajućeg Oebsa i koordinator projekta ove misije u Ukrajini Marsel Peško iz Slovačke i dvojica kandidata koji odlično poznaju Zapadni Balkan. Prvi je aktuelni šef misije Oebsa u Srbiji, Norvežanin Jan Bratu, a drugi ministar spoljnih poslova Albanije Iglji Hasani.

Politička težina

Nekadašnji ambasador Srbije pri Oebsu Branka Latinović u razgovoru za Kosovo onlajn kaže da je neuobičajeno što se za ovu poziciju kandidovao ovoliki broj kandidata zato što ona ne donosi i izvršnu vlast koju ima funkcija predsedavajućeg i Stalnog saveta.

“U Oebsu je predsedavajući taj koji određuje prioritete i Stalni savet koji određuje politiku, ponašanje i konkretne stvari koje preduzima Oebs, tako da generalni sekretar pre svega ima nadležnosti da se stara o sprovođenju odluka koje donosi Stalni savet, što znači da se stvore svi neohodni preduslovi da bi se te odluke donele, da koordinira rad između institucija kojih ime jako puno i koje sve pokriva Generalni sekretarijat”, kaže Latinović.

Ističe, svi kandidati za izbor novog generalnog sekretara Oebsa su karijerne diplomate čije biografije nisu sporne. Jeste, upozorava, njihova politička težina.

“Moram da priznam da su svi kandidati profesionalci. Svi su oni karijerne diplomate i svi su vezali profesionalnu karijeru za Oebs. Međutim, ono što sam videla kao njihove profile, nijedan od njih nema dovoljnu političku težinu koja je u ovom momentu potrebna. I zbog toga je Helga Šmit iz Evropske unije bila izabrana za generalnu sekretarku, zbog te odgovarajuće političke težine koju ima. Sad, nije baš uobičajeno da se ministar spoljnih poslova jedne zemlje pojavljuje kao kandidat za to mesto, ali treba napomenuti da je to jedan paket, s obzirom na to da se pored izbora za novog generalnog sekretara bira i novi direktor Odira i novi Visoki komesar za manjine”, kaže Latinović.

Upitana da li bi za Zapadni Balkan bilo dobro da u Oebsu ima “svog čoveka”, ovaj iskusni diplomata kaže da je uvek dobro da na čelne međunarodne funkcije dođe neko iz regiona ili neko ko poznaje region, ali i upozorava da bi to moglo da proizvede i pristrasnosti.

Konkretno, pojašnjava da misli na mogućnost da na to mesto bude izabran ministar spoljnih poslova Albanije Iglji Hasani.

“Ako on dolazi iz jedne zemlje, kao što je slučaj sad, Albanije, bez da prejudiciramo šta bi značio njegov izbor, ne možemo, a da ne odolimo utisku da bi on bio pristrasan. U situaciji, na primer, ako bi se pojavio slučaj da Kosovo teoretski podnese zahtev za prijem u Oebs, da bi on forsirao da vidi da li će to biti na dnevnom redu bez obzira što članice donose odluke. U svakom slučaju on bi favorizovao odgovarajuću stranu. Verovatno bi obećavao kao profesionalac da će svoj posao obavljati krajnje profesionalno, nepristrasno, ali imajući u vidu i neko iskustvo, ne možemo, a da ne odolimo i tom utisku”, smatra Latinović.

Objašnjava i da procedura za izbor generalnog sekretara podrazumeva da se nakon što države predlože svoje kandidate ulazi u proces konsultacija.

“To obavljaju predsedavajući sa svojim timom trojke. Trojku ove godine sačinjavaju Severna Makedonija, Malta i Finska kao predsedavajuće za sledeću godinu. Oni obavljaju te razgovore, konsultacije sa državama učesnicima i na osnovu toga će se videti koji od kandidata bi mogao da ide u proces odlučivanja”, navodi Latinović.  

Ipak, sumnja da će do izbora novog generalnog sekretara Oebsa sa ovim kandidatima i doći.

“Treba da imamo u vidu da su svi kandidati iz država članica Natoa. To je nešto što Rusija ne želi da vidi, da se ponavlja kao praksa i ne bi trebalo isključiti ni tu situaciju da predsedavajući Malta konstatuje da nema saglasnosti i da se ide u novu fazu konsultacija, predlaganja i izbora generalnog sekretara”, izjavila je Latinović za Kosovo onlajn.

Ističe i da će se novi čelnici Oebsa, ko god to bude, suočiti sa starim problemom – budžetom. Podsećajući da je pre dve godine ova organizacija bila blokirana zbog nemogućnosti da usvoji budžet, Latinović očekuje da će to biti ključan politički problem Oebsa i u budućnosti.

“U ovoj situaciji, pored svega onoga što Oebs radi i što su njegove nadležnosti, uključujući i misije na terenu po čemu je specifičan, jedno vrlo delikatno pitanje je pitanje budžeta i u čemu generalni sekretar ima odlučujuću ulogu i značaj”, naglašava Latinović.

Kandidati sa Balkana

Sasvim drugačije misli predavač političkih nauka i međunarodnih odnosa u Tirani Fitim Zekthi. On u razgovoru za Kosovo onlajn ocenjuje da bi za zemlje Zapadnog Balkana bilo dobro da na mesto generalnog sekretara Oebsa dođe neko ko poznaje sve probleme, ali i specifičnosti ovog regiona zbog čega bi aktuelni ministar spoljnih poslova Albanije Iglji Hasani, naglašava, bio pravi izbor.

“Regionu Balkana, po mom mišljenju, bilo zbog današnjih sve većih izazova, bilo zbog kulturne sociologije i političke sociologije veoma različite od drugih evropskih zemalja, potrebni su ljudi koji će se uključiti u proces zaštite demokratije, povećanja nezavisnosti institucija, jačanja vladavine prava. Potrebno je da budu duboko upućeni, po mogućnosti ljudi koji imaju međunarodno iskustvo, ali i imaju i u vidu kakva je kultura i način života na Balkanu, kako Balkan vidi sebe i druge, način na koji je Balkan napredovao u istoriji”, smatra Zekthi.

Objašnjava da bi za region bilo važno da na mesto novog generalnog sekratara dođe neko ko poznaje Balkan, a to su aktuelni šef misije u Srbiji Jan Bratu i ministar spoljnih poslova Albanije Iglji Hasani

“Od dva kandidata koji dolaze sa Balkana, Iglji Hasani je čovek koji je iskusniji, koji dolazi sa Zapadnog Balkana i dokazao je za ove godine da ume da radi sa svima, da ima kapacitet da razume i jedne i druge Albance, Srbe, Bošnjake, Hrvate, Bugare, ali i Ruse i Nemce”, smatra Zekthi.

Podseća da je Hasani pre izbora za ministra spoljnih poslova već radio na sličnim poslovima, a da je vreme i da Oebs na svom čelu dobije diplomate koje nisu iz zapadnih zemalja.

“Izbor gospodina Hasanija bi omogućio da se pitanja Balkana sagledaju iz dubljeg ugla i tretiraju sa strašću i saosećanjem nekoga ko ga poznaje do detalja i ko ga voli jer zna njegovu patnju, zna njegovu istoriju i voli ga jer više dolazi odatle. Sa Hasanijem bi i Albanci, Srbi, Makedonci, Bosanci, Bugari i bilo ko drugi dobili nekoga ko ih poznaje i ko je pokazao da se prema svima odnosi sa velikom posvećenošću”, ističe naš sagovornik.

Kaže da su šanse da Hasani bude izabran realne, ali da će zavisiti od mnogih faktora vezanih za geopolitiku i nacionalne interese članica Oebsa. Naglašava i da će istovremeno biti izabrani i novi direktor Odihra i komesar za ljudska prava zbog čega je nužno praviti kompromise.

“Sve mora da se radi konsenzusom. U svakom slučaju, Hasani je figura koju svi znaju i koju prihvataju i SAD, Nemačka, Austrija, Grčka. Čak je i sa Rusijom bio korektan i kooperativan i ima realne šanse da bude viđen kao figura kompromisa”, zaključuje Zekthi.

Stabilnost regiona

Ipak, istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović smatra da bi izbor albanskog predstavnika ili aktuelnog šefa misije Oebsa u Srbiji bio negativan po stabilnost regiona.

“Imajući u vidu ko su kandidati i ako posmatramo regionalne odnose između Srbije i regiona, u suštini to su odnosi na Zapadnom Balkanu, jer svi ostali akteri na Zapadnom Balkanu su, da kažem, jednoglasni, dok je Srbija ta koja govori drugim glasom, izbor bilo albanskog kandidata, bilo predstavnika Norveške, bila bi negativna po stabilnost regiona”, tvrdi Vujinović.

Albanski i holandski predstavnici, tvrdi, nastavili bi da sprovode politike koje nisu u interesu Srbije.

“S jedne strane mogli bismo očekivati da bi albanski predstavnik nastavio da insistira na daljoj emancipaciji Kosova u širim evropskim okvirima. Dok po ponašanju Bratua kao predstavnika Oebsa u Srbiji možemo da vidimo da ima veoma negativan odnos prema Srbiji, prema srpskoj političkoj eliti, prema srpskim institucijama. Dovoljno je da pogledate poslednje izjave ili susrete koje ima. Sumnjam da bi se ponašao drugačije ako bi bio izabran za generalnog sekretara”, navodi ovaj stručnjak.

On veruje da će za generalnog sekretara biti izabran šef Oebsovog centra u Ašhabadu Džon Mekgregor iz Kanade.

“Moj neki ‘tip’ je da će to biti gospodin Mek Gregor iz Kanade zato što je trenutni generalni sekretar iz Evropske unije, gospođa iz Nemačke. Samim tim vreme je da bude neko ko nije iz EU, a alternativni kandidat je upravo gospodin Bratu iz Norveške, ali nedavno je Stoltenberg prestao ili prestaće uskoro da bude formalno generalni sekretar Natoa, a u tim spoljnopolitičkim igrama na visokom nivou, mislim da je pravo vreme da vanevropski član Oebsa bude na čelu i da će doneti neku pozitivnu promenu”, smatra Vujinović.

Upozorava i da je Oebs sa početkom rata u Ukrajini prestao da ispunjava svoju osnovnu funkciju.

“Oebs je u poslednjim godinama postao glasnogovornik jedne strane. To je platforma koja je osnovana u Evropi da bi sačuvala mir, a ona je stala na stranu jedne strane u sukobu. Štaviše ponaša se prema drugoj strani kao da je neprijatelj. Nadam se da će novi kandidat na širom evropskom nivou da pokuša da vrati poverenje u Oebs koje je izgubljena veće duže vreme”, ističe Vujinović.

Odnos prema Kosovu

Istraživač Centra za društvenu stabilnost Aleksa Grubešić smatra da bi izbor ministra spoljnih poslova Albanije Iglji Hasanija za novog generalnog sekretara Oebsa bio negativan po interese Srbije zato što bi se zalagao za članstvo Kosova u ovoj instituciji kao što je prethodno insistirao na kosponzorstvu ove zemlje za Rezoluciju o Srebrenici.

“Ako gledamo iz ugla srpskih interesa sa te strane svakako nama ne bi odgovaralo da albanski kandidat bude generalni sekretar Oebsa”, kaže Grubešić za Kosovo onlajn.

On smatra da Srbija time ne bi puno dobila.

“Moramo da uzmemo obzir da je on takođe bio predlagač da Albanija bude konsponzor Rezolucije o Srebrenici što je vrlo štetno ako pitate iz ugla srpskih interesa. Takođe skoro je imao sastanak i sa predstavnikom BiH Medinom Kokanovićem gde je istakao da Bosna i Hercegovina treba da prizna takozvano Kosovo kao nezavisnu državu, kao da se jedino tu Bošnjačka strana pita, a ne i naravno Republika Srpska”, navodi Grubešić.

Objašnjava da je delokrug rada generalnog sekretara vezana za nadležnosti Oebsa koje su povezane sa bezbednošću, zaštitom ljudskih prava, sprovođenju demokratskih i izbornih procesa.

“Osim u slučaju kada bi se govorilo o odnosima između Beograda i Prištine, a koje su u nadležnosti Oebsa na kojima bi Hasani svakako insistirao ukoliko dođe do izbora. On bi uvek zauzimao stranu Prištine, odnosno takozvanog Kosova. Takođe, ono što on ne može da ostvari, a što bi svakako hteo, jeste prijem takozvanog Kosova u Oebs budući da sve države članica Oebsa moraju da daju saglasnost kako bi se nova država članica primila”, kaže Grubešić.