Šta će se od članica SB čuti o stanju na Kosovu - konkretne poruke ili fraze?

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija raspravljaće sutra o novom šestomesečnom izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Unmika i stanju na Kosovu u periodu od 16. marta do 15. septembra. Sagovornici Kosovo onlajna navode da iako su ovi izveštaji po pravilu opšteg karaktera, da na sednici svakako treba da bude ukazano kroz šta prolazi srpska zajednica na Kosovu jer je SB mesto za to.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Generalni sekretar UN je u svom izveštaju naveo neke od jednostranih poteza kosovskih vlasti u prethodnih šest meseci poput zatvaranja institucija koje finansira Beograd i koraka ka ponovnom otvaranju glavnog mosta preko Ibra, uz ocenu da oni "podižu tenzije među zajednicama i institucijama".

"Situacija na severu Kosova je napeta, uz mogućnost eskalacije", naveo je Gutereš, pozivajući sve strane da ponovo potvrde privrženost dijalogu uz posredovanje Evropske unije.

Osim diplomatskih predstavnika pet stalnih članica SB - Kine, Francuske, Rusije, Velike Britanije i SAD, izveštaj generalnog sekretara biće i ispred predstavnika deset aktuelnih nestalnih članica: Alžira, Ekvadora, Gvajane, Japana, Malte, Mozambika, Republike Koreje, Sijera Leonea, Slovenije i Švajcarske, zemlje koja za dva dana završava jednomesečno predsedavanje ovim telom.

Srbiju će na sednici predstavljati ministar spoljnih poslova Marko Đurić, dok iz Prištine još nije saopšteno ko će govoriti u njihovo ime. 

Premijer Srbije Miloš Vučević izjavio je danas da nije optimista da će na sutrašnjoj sednici doći do nekog velikog zaključka s obzirom da u raspravi učestvuju zemlje koje su polarizovanog stanovišta - one koje Kosovo smatraju nezavisnom državom i one koje poštuju međunarodno pravo i Povelju UN.

„Oni koji misle da je nezavisno glorifikuju ili opravdavaju poteze Aljbina Kurtija, a oni koji poštuju međunarodno pravo ukazivaće na kršenje osnovnih ljudskih prava koja se, nažalost, svakodnevno dešava pre svega Srbima ili nealbanskom stanovništvu na teritoriji KiM”, kazao je Vučević.

Iako su sastanci SB posvećeni Kosovu generalno obeleženi podeljenošću unutar velike petorke po pitanju njegovog statusa, oko toga da li misija Unmik treba i dalje da postoji i koliko često SB treba da diskutuje o Kosovu, docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić kaže da postoje određene teme oko kojih i dalje postoji konsenzus u Savetu bezbednosti i da su to između ostalog i one koje se tiču stabilnosti na Zapadnom Balkanu, bez obzira na to što se različito gleda na uzroke nestabilnosti.

"Postoji čitav niz dokumenata koje Priština krši svojim delovanjem i to pokazuje da bez konkretnijeg pritiska, koji će se manifestovati kroz ekonomske i političke mehanizme pritiska na vlast u Prištini, ona neće promeniti svoje ponašanje“, navodi Krstić za Kosovo onlajn.

On podseća da statusna pitanja i dalje formalno stoje u Ujedinjenim nacijama i da je Rezolucija 1244, koja kaže da je teritorija Kosova i Metohije deo Srbije, formalno aktivna.

"Ne smemo ni u jednom trenutku odustati od toga da UN moraju imati reč u vezi sa ovim pitanjem ali na našu žalost, UN nisu više taj organ koji može da efektivno sprovede određene stvari u delo“, smatra Krstić.

Za Srbiju je, kako ističe, nekadašnji ambasador u Ujedinjenim nacijama Vladislav Jovanović, važno da tema Kosova bude na dnevnom redu Saveta bezbednosti, makar i dva puta godišnje, jer to održava u životu dve činjenice – da Rezolucija 1244 postoji i formalno i sadržajno i da na Kosovu postoji misija Ujedinjenih nacija, odnosno Unmik.

“Insistiranje na postojanju Rezolucije, plus na postojanju Unmika koliko god on bio bledolik i praktično imao sve manje učešća u rešavanju bilo kojih pitanja i svođenje na izjašnjavanje samo dva puta godišnje je nešto što smeta zapadnim silama koje su proizvele tzv. Kosovo kao državu, jer ih stalno drži na ‘optuženičkoj klupi’ da su učinili nešto nepravno. Pravno je ono što su uradile Ujedinjene nacije: Rezolucija, plus starateljstvo UN nad Kosovom i Metohijom. Sve drugo što su zapadne sile proizvele je jednostrano i protivpravno sa gledišta osnovnih činjenica UN”, rekao je Jovanović za Kosovo onlajn.

Najnoviji izveštaj generalnog sekretara UN, smatra, dolazi u posebno značajnom trenutku kada su se interesi velikih sila ozbiljno sukobili na nizu drugih tačaka, pošto je pitanje Kosova samo jedna od zaostalih tačaka na kojoj, kako kaže, nisu namireni svi politički računi velikih sila.

“Svi ti izveštaji su manje-više opšteg karaktera, zato što je posle proglašavanja takvozvane države Kosovo došlo do praktične uzurpacije ovlašćenja Ujedinjenih nacija od strane zapadnih sila koje su stvorile novo stanje koje nije bilo predviđeno po Rezoluciji 1244, niti je to u nadležnosti drugih već samo Ujedinjenih nacija koje su imale starateljstvo nad tom teritorijom dok se ne nađe političko rešenje i one mogu tamo legitimno, političko i pravno da deluju”, ističe Jovanović.

Istraživač Fakulteta političkih nauka u Beogradu Sava Mitrović ocenjuje da kada je jedna manjinska zajednica diskriminisana i trpi neki vid rasne i nacionalne segregacije, a u ovom slučaju to je, kako kaže, srpska zajednica, Savet bezbednosti mora da bude uključen u takvo pitanje.

„Jasno je da Prištini, i možda nekim zapadnim zemljama to ne odgovara, ali je Srbiji u interesu da se o ovome razgovara i u Savetu bezbednosti“, kaže on za Kosovo onlajn.

Gledano sa pravnog stanovišta, ukazuje, nerešeno pitanje statusa Kosova ima značajan bezbednosni aspekt i da je zbog toga Savet bezbednosti i vlastan, ali i dužan da se bavi ovim pitanjem. Bezbednosni incident u Banjskoj, dodaje, demonstrirao je da je situacija takva da ona može da izbegne kontroli i da eskalira.

“U Savetu bezbednosti se kao stalne članice nalaze Rusija i Kina koje imaju veći stepen razumevanja za srpsku poziciju, ali tu su i neke druge zemlje sveta kao nestalne članice, u zavisnosti od godine do godine, a od kojih mnoge ne priznaju Kosovo. Većina članica Ujedinjenih nacija ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, to je zapravo dve trećine svetske populacije i u tom smislu UN jesu format u kom Srbija može da traži veći stepen razumevanja”, navodi Mitrović.

Pojedini mediji u Prištini preneli su da Gutereš u svom izveštaju pominje i mogućnost da Savet bezbednosti razmotri usvajanje predsedničke izjave kojom bi pozvao sve strane da se uzdrže od jednostranih akcija i da se otvorena pitanja rešavaju kroz dijalog uz posredovanje EU, a analitičar Artan Muhadžiri smatra da ako bi se takav dokument usvojio da bi on imao samo simbolično značenje i da ne bi imao specifičan uticaj.

"Ali mogao bi da bude upotrebljen kao dodatna komponenta u naporima pregovarača da se postigne da Kosovo i Srbija naprave konkretne korake i ubrzaju dijalog koji je sada skoro blokiran", kaže Muhadžiri za Kosovo onlajn.

UN, prema njegovoj oceni, više imaju simbolički nego  praktičan ili konkretan uticaj kao EU ili neka konkretna država poput SAD ili Nemačke, ali ukazuje da su UN  takođe deo pokušaja da se normalizuje region Balkana.

Imajući u vidu da unutar UN postoji dosta suprotstavljenih interesa, on dodaje da bi jedina izjava oko koje bi mogle da se saglase sve strane bila neka uopštena, sa zahtevima koji su više principijelne prirode.