Mitrović: Srbi na Kosovu izloženi nacionalnoj segregaciji, SB UN time mora da se bavi

Kada je jedna manjinska zajednica diskriminisana i trpi neki vid rasne ili nacionalne segregacije, a u ovom slučaju to je srpska zajednica, Savet bezbednosti mora da bude uključen u takvo pitanje. Jasno je da Prištini, i možda nekim zapadnim zemljama to ne odgovara, ali je Srbiji u interesu da se o ovome razgovara i u Savetu bezbednosti, kaže za Kosovo onlajn Sava Mitrović, istraživač Fakulteta političkih nauka u Beogradu, uoči sutrašnje sednice SB UN na kojoj će se razmatrati redovan izveštaj generalnog sekretara UN o stanju na Kosovu.

Mitrović kaže da gledano sa pravnog stanovišta nerešeno pitanje statusa Kosova ima značajan bezbednosni aspekt i da je zbog toga Savet bezbednosti i vlastan, ali i dužan da se bavi ovim pitanjem. Bezbednosni incident u Banjskoj, dodaje, demonstrirao je da je situacija takva da može da izbegne kontroli i da eskalira.

“U Savetu bezbednosti se kao stalne članice nalaze Rusija i Kina koje imaju veći stepen razumevanja za srpsku poziciju, ali tu su i neke druge zemlje sveta kao nestalne članice, u zavisnosti od godine do godine, a od kojih mnoge ne priznaju Kosovo. Podsetiću da većina članica Ujedinjenih nacija ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, da je to zapravo dve trećine svetske populacije i u tom smislu Ujedinjene nacije jesu format u kom Srbija može da traži veći stepen razumevanja”, navodi Mitrović.

Evropska unija, kako dodaje, svakako ostaje mesto direktnog dijaloga i medijator između Beograda i Prištine, a ona je, smatra, i jedina koja može da ponudi neku vrstu opipljivog podsticaja Beogradu i Prištini da iskorače u procesu dijaloga.

“Da li kroz finansijsku pomoć, da li kroz perspektivu članstva ili kroz infrastrukturne projekte. To sve Evropska unija i njene države članice mogu da ponude, dok Ujedinjene nacije, kao jedan drugačiji format, ne mogu”, kaže naš sagovornik.

Ističe i da je razočaran time što EU nije insistirala da pitanje formiranja Zajednice srpskih opština ili status srpske manjine na Kosovu bude deo Reformske agende koje je Kosovo podnelo Evropskoj komisiji i od koje će zavisiti povlačenje sredstava iz novog Plana rasta.

“Kosovo gotovo da uopšte ne pominje status srpske manjine i generalno poboljšanje za manjinske zajednice, gotovo da uopšte ne pominje ni implementaciju sporazuma koje je potpisalo sa Beogradom, tako da to za njih neće biti uslov za povlačenje dodatnih finansijskih sredstava, a moglo je. To bi zapravo bio jedan pravi mehanizam Evropske unije da ubedi Prištinu da se konačno drži potpisanih sporazuma”, ocenjuje Mitrović.