Šta je pozadina pisma zapadnih političara upućenog Briselu, Londonu i Vašingtonu i koji su njegovi dometi?

Beograd Priština
Izvor: Kosovo Online

Pismo koje je više od 50 zapadnih političara uputilo zvaničnicima SAD, EU i Velike Britanije zahtevajući od njih da se kritičnije odnose prema vlastima u Beogradu, jer, kako su ocenili, u eskalirajućem odnosu između Srbije i Kosova manjka pritisak na Beograd, prema oceni sagovornika Kosovo onlajna deo je specijalnog informaciono-političkog rata koji se vodi protiv Srbije. Od nje se i ovim putem, smatraju, traže dodatni ustupci u implementaciji briselsko-ohridskih dogovora, odnosno priznanje Kosova, dok se istovremeno kosovski premijer Aljbin Kurti tapše po ramenu.

Među potpisnicima pisma poslatog Entoniju Blinkenu, državnom sekretaru SAD, Đuzepu Borelju, visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i Džejmsu Kleverliju, ministru spoljnih poslova Velike Britanije su predsednik spoljnopolitičkog komiteta američkog Senata, predsednici spoljnopolitičkih odbora parlamenta Velike Britanije, Nemačke, Ukrajine, Litvanije, Irske, Islanda, Letonije, Češke, Estonije, američki konresmeni, nekoliko poslanika Evropskog parlamenta, više britanskih parlamentaraca…

Saradnik Instituta za evropske studije Rajko Petrović kaže za Kosovo onlajn da je ovo pismo deo specijalnog informaciono-političkog rata koji se intenzivno i sinhronizovano vodi protiv Srbije u poslednjih nekoliko meseci, a sa ciljem da Srbija prizna Kosovo i uvede sankcije Rusiji.

“Ovakve akcije i dolaze po nalogu velikih zapadnih centara moći. Ta ‘popustljivost’ prema Srbiji, kako je nazivaju potpisnici ovog pisma, deo je taktike zapadnih sila koja ne menja njihovu strategiju, a to je da Beograd prizna nezavisnost tzv. Kosova i dopusti njegovo članstvo u Ujedinjenim nacijama”, navodi Petrović.

Imajući u vidu da se u pismu o Kosovu govori kao o suverenoj zemlji i da su među potpisnicima i dva člana ukrajinskog parlamenta (predsednik Odbora za spoljne poslove Oleksandr Merežko i Oleksej Gončarenko, član Vrhovne Rade) nameće se i pitanje da li je to nagoveštaj da će Ukrajina priznati Kosovo ili je ovde reč o ličnim stavovima poslanika.

Petrović kaže da što se tiče Ukrajine, u poslednje vreme rastu međusobne simpatije na relaciji Priština-Kijev kao posledica albanske podrške Ukrajini u sukobu sa Rusijom.

“Sa druge strane, uprkos činjenici da Srbija poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, zvanični Kijev od početka sukoba vrši pritisak na Srbiju da uvede sankcije Rusiji i da ukrajinskim snagama pruži svaku vrstu pomoći. Za očekivati je da će Ukrajina, koja je očigledno trajno izgubila svoje istočne i jugoistočne delove, nakon završetka rata priznati tzv. Kosovo i na taj način uskladiti svoju spoljnu politiku sa politikom svojih zapadnih štićenika”, ocenjuje Petrović.

Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić kaže za Kosovo onlajn da je pismo zapravo koordiniran napad na Srbiju vodećih država Zapada sa ciljem da se Beogradu uputi upozorenje i da se od njega zatraže ustupci u implementaciji Briselsko-ohridskih dogovora.

“Pismo je pokazalo najmanje tri stvari. Prvo, dodatno je razobličilo evroatlantske aktere koji vode agresivan hibridni rat protiv Srbije i srpskog naroda. Ovo pismo je upravo delić hibridnog, antisrpskog malignog arsenala članica NATO i EU, a pre svega SAD, Nemačke i Velike Britanije. U ovom konkretnom slučaju pridodati su i predsednici spoljnopolitičkih odbora jastrebovskih, antiruskih režima u istočnoj Evropi, poput Češke i baltičke „trojke“, što i ne treba da čudi s obzirom da se radi o američkim proksi vlastima. Radi se, dakle, o koordiniranom napadu vodećih država Zapada, iz drugog plana, pod plaštom „slobode govora“ njihovih parlamenata, ali bez ikakve dileme uz punu potporu samih vlada tih država. Cilj je bio poslati upozorenje Beogradu ali bez ‘prljanja’ zvaničnih diplomatija”, navodi Mitić.

Kao drugo, on kaže da pismo služi da održi tenziju tokom „kolektivnog godišnjeg odmora“ u zapadnim institucijama, a kako bi se pripremio teren za septembar i za novi udar na Beograd, kosovske Srbe i Banjaluku.

“Jasna je poruka da će se taktika koja je vođena i do sada nastaviti. Ona se sastoji od ‘kvazi pritisaka’ na Prištinu – kroz ‘strašne ćuške’ za Aljbina Kurtija s efektom pravljenja od muve slona – dok mu se s druge strane dodeljuje ordenje u vidu vizne liberalizacije, članstva u Savetu Evrope i generalne dozvole za sejanje terora i okupaciju severa Kosova i Metohije. Treće, pismo očekivano dokazuje da se strateški ništa neće promeniti u stavu Zapada prema Kosovu i Metohiji. Ovim pismom se od Beograda traže dodatno samoponiženje i ustupci u implementaciji Briselsko-ohridskih dogovora, Kurti se ohrabruje i tapše po ramenu, a Zapad se pere od odgovornosti za katastrofalne rezultate kosovske politike”, kaže Mitić.

O potpisu koji je na ovo pismo stavio Merežko, Mitić kaže da on, kao predsednik Odbora za spoljne poslove ukrajinskog parlamenta iz redova partije Vladimira Zelenskog, izražava stavove koji su bez ikakve dileme etablirani u zvaničnom Kijevu.

“Kijevske vlasti moraju da igraju po notama onih koji ih podržavaju u ratu, a to znači i bespogovorno usklađivanje za politikom Zapada oko Kosova i Metohije. Samim tim smo svedoci izuzetno negativnih postupaka i komentara ukrajinskih političara prema Srbiji, i to je trend koji će bez ikakve sumnje biti nastavljen”, ocenjuje Mitić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je, povodom pisma, rekao da se u njemu navodi da je dobar samo onaj u Srbiji koji priznaje Kosovo, a da on “izaziva nestabilnost jer ne priznaje Kosovo i zalaže se za Srbe”.

“Ponosan sam na tu krivicu, ponosan kada me napađu Kerns, Menendez, Tores, i ponosan kada tu ima nekih imena ljudi koji su ranije uvek učestvovali u tako nečemu“, naveo je Vučić.

Na drugoj strani, predsednica i premijer Kosova, Vjosa Osmani i Aljbin Kurti, juče su zahvalili potpisnicima pisma na, kako su naveli, njihovoj “snažnoj podršci suverenitetu i demokratiji Kosova”, kao i jer su pozvali na solidarnost sa Kosovom.