Šta je rešenje za bezbednost na severu Kosova?

Ni više pripadnika specijalne policije na ulicama severa Kosova, ni manjeg osećaja sigurnosti kod građana. Indikativan je podatak da tek jedan odsto kosovskih Srba iz Severne Mitrovice podržava povećano prisustvo Kosovske policije u bazama na severu. Sagovornici Kosovo onlajna ocenjuju da povratak Srba u Kosovsku policiju nije realan za mandata aktuelne vlade u Prištini, a iako bi stalno prisustvo Kfora na severu moglo da bude odgovor na sve napetiju situaciju, to bi, ukazuju, bio udarac za kredibilitet kosovskih bezbednosnih institucija.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Posle alarmantnog izveštaja s početka godine da je na severu Kosova skoro 89 odsto ispitanika ankete navelo da je imalo iskustvo ugrožene bezbednosti, lično ili članova porodice, stigla su i nova istraživanja: samo jedan odsto kosovskih Srba iz Severne Mitrovice podržava poveć́ano prisustvo Kosovske policije u policijskim bazama na severu. 

„Dokle će ovo da bude?“ - i pitanje je i vapaj građana na severu Kosova. 

Da li bi za bezbednost na severu rešenje bilo povratak Srba u Kosovsku policiju, stalno stacionirane jedinice Kfora ili ono što bi htela Priština - dolazak KBS-a? 

Programska menadžerka nevladine organizacije Nova društvena inicijativa Milica Andrić Rakić podseća da je prisustvo Kfora na severu bilo rešenje 2021. godine, kada je Sporazum o deeskalaciji nakon septembrskih barikada podrazumevao da pozicije koju su tada nenajavljeno zauzele specijalne jedinice kosovske policije na dve nedelje preuzme Kfor. 

„Akteri u dijalogu, posrednici, ali i Kfor su vrlo svesni da to jeste način da se deeskalira situacija, ali su verovatno pravili i političku analizu da to nije pametno jer bi to na neki način bio udarac za kredibilitet kosovskih bezbednosnih institucija. Ali i negiranje realnosti u kojoj oni ne uspevaju da izgrade odnos sa građanima i ne uspevaju da stabilizuju situaciju takođe neće pomoći. Moraće na kraju da se odluči šta je bitnije između kosovskih bezbednosnih institucija ili generalno bezbednost svih građana na Kosovu“, navodi Andrić Rakić za Kosovo onlajn.

Stacioniranje Kfora na severu, prema oceni Duška Čelića, docenta na Pravnom fakultetu Univerziteta u Severnoj Mitrovici bilo bi privremeno rešenje, a kako smatra ovo je čas da se ozbiljno krene u promišljanje o redefinisanju kolektivnih garancija kada je reč o pravima Srba. 

„Verujem da to treba da bude neka vrsta teritorijalne autonomije kombinovano sa personalnom autonomijom kada je reč o Srbima. Takvih iskustava imamo u evropskom uporednom pravu, Belgija je jedan dobar primer kada je reč o pravima nemačkog naroda u toj zemlji, gde imamo kombinaciju teritorijalne autonomije i personalne, takozvane kulturne autonomije. Ovo je čas da se ozbiljno krene u promišljanje iznalaženja nekih novih mehanizama, jer su ove stare Kurti i administracija u Prištini potpuno obesmislili sistematskim nasiljem i diskriminacionim postupanjem prema Srbima“, ističe Čelić. 

O povratku Srba u Policiju Kosova viši savetnik ISAK fonda Marko Savković, kaže da neophodan, ali da u postojećim okolnostima ne deluje moguć.

„Neophodan je zato što je to slovo Briselskog sporazuma i nešto na šta je srpska zajednica na Kosovu na kraju i pristala. Život je bio neuporedivo lakši dok su predstavnici većinske zajednice na tom području prema dogovorima koji su ranije postignuti bili deo policije. Međutim, plašim se novih pokušaja da se realnost na terenu za većinsku zajednicu na tom području promeni“, kaže Savković za Kosovo onlajn.

Za povratak Srba u Kosovsku policiju trenutno nema potrebnih uslova - političke volje i poverenja, ukazuje Andrić Rakić. 

„Ova vlada mislim da nije sposobna da veruje srpskim policajcima ni novim regrutima, ni starim koji bi se potencijalno vratili, ali neka nova vlada bi možda mogla, neke druge vlade su već pokazivale da jesu sposobne da uspostave osnovni nivo poverenja sa Srbima, i to će prvenstveno zavisiti od ishoda izbora 9. februara i kako će izgledati nova vlada“, navodi Andrić Rakić.

Po ovom pitanju skeptičan je i Duško Čelić, prema čijoj oceni u ovom času nije realno očekivati da administracija u Prištini dozvoli povratak na staro u smislu vraćanja više stotina srpskih policajaca na severu Kosova i  vraćanja srpskih sudija i tužilaca u pravosudni sistem Kosova. 

„S druge strane, bojim se da povratak na staro ne bi bila dovoljna institucionalna garancija za Srbe jer smo videli da u svakom momentu Kurti može dovesti duge cevi na sever Kosova i Metohije i praktično ustanoviti jednu parapolicijsku vladavinu na etničkom principu nad Srbima“, kaže Čelić.

Jedini način za smirivanje situacije na Kosovu, a posebno na severu, kako smatra Andrić Rakić je dijalog i saradnja sa lokalnom zajednicom i ponovno građenje institucija kroz partnerstvo kosovskih institucija i građana, jer sve ostalo vodi u dalje eskalacije.

Ipak, kako dodaje, nije sigurna da u Prištini ima dovoljno razumevanja da u dosadašnjem pristupu nešto mora da se promeni. 

„Posebno kada se vidi reakcija na ove poslednje napade i da je odgovor opet: nagurajte policajce u srpske sredine da besciljno lutaju u ulicama. Tu nema nikakve strategije, sve izgleda krajnje pogubljeno. To su indicije koje pokazuju da oni ne misle da je vreme za promenu pristupa“, ističe ona. 

Imajući u vidu da je vlada u Prištini od Kfora zatražila da se omogući da KBS dođu na sever nakon eksplozije u kojoj je oštećen kanal Ibar-Lepenac, što je Kfor odbio, naša sagovornica navodi da ne vidi kako bi eventualno prisustvo KBS-a na severu bilo od pomoći da se osigura bezbednost.

„Nije da tu ima više kapaciteta nego što već ima Kosovska policija, a ona sa svim svojim kapacitetima nije sprečila ovu sabotažu koja je najgora stvar koja se Kosovu desila posle rata. Ne vidim ko može da vidi vrednost u tome“, kaže naša sagovornica. 

Savković rešenje za bezbednost na severu Kosova vidi u brzom političkom sporazumu koji bi zadovoljio obe strane ali i konstatuje da je svima jasno da se to neće desiti. 

„Poslednji događaji i uopšte jedna vrsta militarizacije severa Kosova koja traje duže od dve godine ostavlja malo prostora dijalog. Mere koje vidimo su uglavnom represivne, način na koji se policija i naročito njene specijalne snage odnose prema lokalnom stanovništvu vrlo je problematičan, to udaljava lokalno stanovništvo od vlasti u Prištini, a to je nešto što nas vodi sve dalje i dalje od kompromisnog rešenja“, navodi Savković.