Šta se zaista promenilo u ulozi Kfora od 1999. godine i koliko se Nato danas pita na Kosovu?

Trupe Natoa počele su da ulaze na teritoriju tadašnje SR Jugoslavije 12. juna 1999. godine. Istovremeno, pripadnici srpske vojske počeli su da se povlače, kao i veliki broj srpskog stanovništva. Sagovornici Kosovo onlajna ocenjuju da se uloga Kfora suštinski nije promenila, jer i dalje deluje u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i da Alijansa neće u skorije vreme okončati ovu misiju, dok iz Natoa poručuju da nastavljaju da podržavaju dijalog Beograda i Prištine.

Piše: Veljko Nestorović 

U prvim mesecima nakon ulaska snaga Natoa, počinjen je najveći broj etnički motivisanih zločina nad Srbima na Kosovu, a najveći broj srpskog stanovništva koji je napustilo Kosovo nije se vratio.

Od prvog komandanta Kfora, generala Majka Džeksona, koji je preminuo 2024. godine, do turskog generala Ozkana Ulutaša, koji je po drugi put preuzeo komandu nad najdugotrajnijom misijom Alijanse, koja traje od 1999. godine, broj pripadnika Kfora tokom godina se smanjivao, pa je trenutno na Kosovu stacionirano manje od 5.000 vojnika. Na početku misije 1999. godine, Nato je imao 50.000 vojnika, dok je 2002. taj broj iznosio 39.000, a godinu dana kasnije oko 17.500 pripadnika Kfora bilo je prisutno na Kosovu.

Ipak, Kfor i dalje obezbeđuje manastir Visoke Dečane, a italijanski karabinjeri su rapoređeni na glavnom mostu na Ibru između Južne i Severne Mitrovice koji je zatvoren za saobraćaj.

Istovremeno, na snazi je i dalje dogovor da pripadnici KBS-a ne mogu na sever Kosova bez izričite dozvole komandanta Kfora.

Vojnopolitički analitičar Fadilj Kajtazi za Kosovo onlajn ističe da se Kfor i dalje smatra organizacijom koja obezbeđuje mir na Kosovu i u regionu.

„Ono što se primećuje jeste da se promenio broj pripadnika Kfora, koji je smanjen u skladu sa okolnostima i procenama nivoa bezbednosti i stabilnosti u regionu“, kaže Kajtazi.

On naglašava i da je uočljiva promena u strukturi država koje učestvuju u okviru Kfora.

„Struktura je uža u odnosu na onu koja je postojala na početku misije“, navodi Kajtazi.

Povodom 27. godišnjice od ulaska snaga Alijanse na Kosovo, oglasio se i Nato saopštenjem u kojem se ističe da nastavljaju da podržavaju dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije i pozivaju obe strane da se angažuju u rešavanju preostalih pitanja i postizanju rešenja koje će uvažavati prava svih zajednica, jer je to od ključnog značaja za trajnu bezbednost na Kosovu i stabilnost regiona.

U saopštenju se navodi da bezbednosna situacija na Kosovu nastavlja da se poboljšava poslednjih godina.

„Shodno tome, u januaru je Nato obustavio raspoređivanje rezervnih snaga u okviru misije Kfora, nakon više od dve godine kontinuirane rotacije. Kako bezbednosna situacija na Kosovu generalno ostaje stabilna, Nato će optimizovati raspoređivanje Kfora na Kosovu i postepeno prilagođavati njegovo trenutno brojno stanje tokom naredne godine“, piše u saopštenju.

Podseća se da se od 1999. godine raspoređivanje Kfora kontinuirano prilagođava kako bi misija ostala svrsishodna i odgovorila na promene u bezbednosnoj situaciji.

„Nakon povećanih tenzija i nasilja 2023. godine, uključujući neopravdane napade na pripadnike Kfora u Zvečanu, Kfor je dobio najveće pojačanje u više od decenije, raspoređivanjem gotovo 1.000 dodatnih vojnika“, dodaje se.

Istovremeno se ističe da se optimizacija, najavljena povodom 27. godišnjice misije, sprovodi u okviru postojećih ovlašćenja vrhovnog komandanta savezničkih snaga za Evropu i usledila je nakon temeljne procene bezbednosne situacije zasnovane na obaveštajnim podacima.

„Očekuje se da će postepeno smanjenje snaga pratiti nacionalne cikluse rotacije i preraspoređivanja između sada i naredne godine. Optimizacija će se sprovoditi postepeno i u skladu sa situacijom na terenu, a mogla bi biti i obustavljena ukoliko to budu zahtevale relevantne bezbednosne okolnosti“, dodaje se u saopštenju Natoa.

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović za Kosovo onlajn kaže da je Nato na Kosovo pre 27 godina došao kao okupaciona sila i nije bio tu da očuva mir, već da osnaži kosovsku nezavisnost.

„Prošlo je već 27 godina, što predstavlja dovoljnu istorijsku distancu za sagledavanje načina na koji se Nato ponašao prilikom ulaska na Kosovo. On je dozvolio da postoji određeni vakuum između trupa Vojske Jugoslavije koje su se povlačile i ulaska Nato snaga. Upravo u tom vakuumu počinjeni su brojni zločini i izvršeno etničko čišćenje u mnogim sredinama. Ako se ne varam, skoro 300.000 ljudi napustilo je Kosovo i Metohiju. Nato nije bio tu da očuva mir, već da osnaži kosovsku nezavisnost“, rekao je Vujinović.

Ne veruje da Alijansa planira da u dogledno vreme privede misiju kraju na Kosovu.

„Samo se menja glavni akter. Dugi niz godina, čak i decenijama, Sjedinjene Američke Države bile su glavni akter koji je insistirao na tome da ta misija opstane. Mislim da su se sada okolnosti promenile i da je Turska danas dominantan faktor koji insistira na tome da Kfor opstane, iz prostog razloga što ga Turska, sasvim očigledno, koristi kao okvir za demonstraciju svoje moći na terenu. Dakle, i kasarna Car Murat, i veliki broj vojnika, a sada je i komandant Kfora iz Turske vojske. Po svemu sudeći, i njegov naslednik biće iz turske vojske. Zbog toga smatram da je ovo veoma pogodan okvir za demonstraciju nečije moći na terenu“, kaže Vujinović.