Šta za Srbe znači mogućnost upisa u Centralni registar civilnog statusa Kosova?

Srbi koji žive na Kosovu i venčani su u nekoj od matičnih službi koje funkcionišu u srpskom sistemu, a iz ugla Prištine - „paralelnim“, u očima kosovskih institucija nisu u braku. Oni koji nemaju izvode iz matičnih knjiga u kosovskom sistemu ne mogu da ostvare prava na penziju, socijalnu pomoć, dečji dodatak ili da pokrenu ostavinsku raspravu. Ovaj vakuum, nastao zbog toga što Kosovo do sada nije želelo da prizna izvode iz matičnih knjiga srpskih organa, mogao bi uskoro da bude premošćen.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Od 1. februara do 30. aprila 2025, prema odluci Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova, ovi za Prištinu „nevidljivi“ građani, kojih prema nekim procenama ima više hiljada, moći će da podnesu zahtev Agenciji za civilnu registraciju Kosova za upis podataka o svom građanskom statusu na osnovu srpskih dokumenata.

Inače, nakon upada specijalnih jedinica Kosovske policije u zgrade Privremenih organa na severu Kosova, predsednici tih organa optuženi su da institucije pod njihovom nadležnošću izdaju falsifikovane dokumente, a isti ti dokumenti ovom odlukom prištinskih vlasti sada će biti priznati.

U Centralnom registru civilnog statusa Kosova potvrđuje se rođenje, venčanje ili smrt, a prema saopštenju MUP-a, svi građani koji su registrovali činjenice svog građanskog statusa u „nelegalnim srpskim paralelnim strukturama“ u periodu od oktobra 1999. godine do stupanja na snagu ove odluke, mogu da podnesu zahtev za upis podataka u Centralni registar civilnog statusa.

Nakon ove odluke MUP-a Kosova, Srbi će, kaže pravnik iz Severne Mitrovice Smiljana Despotović Vuletić, moći da ostvare veliki broj prava.

„Što se socijalnih davanja tiče, to se odnosi na starosnu penziju, invalidsku, socijalnu pomoć i dečji dodatak. Dosadašnja situacija nosila je veliki broj problema. Ljudi koji su venčani po srpskom sistemu nisu mogli da ostvare nikakva prava što se tiče kosovskog sistema, jer su morali da vade kosovska dokumenta i da im brak bude priznat po kosovskom zakonu. To je dovodilo do toga da su supružnici koji su dugo u braku morali da priznaju očinstvo svoje dece. Nešto što imate dugi niz godina i po čemu ste registrovani u srpskom sistemu, po čemu ste ostvarili svoja prava i kao roditelji, morali ste maltene da bacite na stranu, kako biste se venčali po kosovskom sistemu i ostvarili bilo koje od prava koji on predviđa“, ističe Despotović Vuletić za Kosovo onlajn.

Navodi da ne može da kaže o kom broju Srba je reč koji nisu mogli da izvade kosovska dokumenta, ali smatra da ih je bilo mnogo.

„I dan danas postoji taj problem, da Srbi moraju da čekaju dugi niz godina kako bi ostvarili svoja prava, recimo, da dobiju kosovska dokumenta, pasoš ili da budu upisani u njihov registar“, navodi Despotović Vuletić.

Politikolog Ognjen Gogić smatra da je odluka MUP-a Kosova jedna vrsta prekretnice jer Priština nije do sada priznavala dokumenta izdata u srpskom sistemu. Upis u registar, kako navodi, omogućiće ostvarivanje prava u kosovskom sistemu koja proizlaze iz statusa koji im se priznaje - očinstvo, srodništvo, bračni odnos...

„Obavezu da Kosovo nađe način da prizna i prepozna dokumenta koja su izdali srpski organi, koje oni nazivaju paralelni ili neintegrisani, i da ih uvede u svoj pravni poredak Kosovo je preuzelo u dijalogu tokom 2015. i 2016. godine, međutim to nikada nije sprovelo u delo. Nikada nisu bile date instrukcije institucijama Kosova kako da priznaju valjanost dokumenata koje su izdali kako javna uprava u srpskom sistemu, tako i sudovi. Tako da je ovo korak ka tome i prekretnica jer se priznaju dokumenti koje su izdali srpski upravni organi i omogućava se njihovo priznanje u matičnim službama Kosova“, naveo je Gogić za Kosovo onlajn.

Kako dodaje, ovo je samo deo šire teme priznavanja dokumenata, ali je značajan korak, posebno što se prema prethodnim dogovorima priznavanje dokumenata odnosilo na period do 2016. godine.

„Sada se priznaje važnost svih dokumenata koje su izdale srpske institucije od 1999. do stupanja na snagu ove odluke i to je građanima značajno. Već su anegdotalni primeri nepriznavanja brakova, jer kada se brak sklopi u srpskom sistemu, supružnici kao takvi nisu prepoznati po kosovskim zakonima i pred kosovskim institucijama. To se takođe odnosi na priznavanje izvoda iz matične knjige rođenih vezano za priznavanje dece i to je proizvodilo probleme u svakodnevnom životu građana i ovo će da im omogući da ostvaruju prava i u kosovskom sistemu koja proizlaze iz tog statusa koji im se priznaje“, ističe Gogić.

Pravnik Milan Antonijević ocenio je za Kosovo onlajn da je za građane na Kosovu koji nisu „prepoznati“ u kosovskom sistemu izuzetno značajno što će moći da se na osnovu dokumenata iz srpskog sistema registruju u Centralnom registru civilnog statusa Kosova jer će to omogućiti rešavanje problema sa kojima se suočavaju, a nada se da će ovo biti i korak ka rešavanju imovinskih prava Srba na Kosovu.

Antonijević podseća da je sličan problem postojao u Sloveniji, gde su ljudi bili praktično izbrisani, zbog čega se i dalje vode neki postupci. 

„Dobro je da se ta pitanja rešavaju u ranoj fazi, da se niko ne oseti kao građanin drugog reda, da može da prikaže dokumenta koje postoje u Srbiji i da se na taj način legitimiše i ostvari određena prava. To je jedan set problema koji se očigledno ovime rešava, a drugi deo je vezan za imovinska prava koja se još uvek ne rešavaju na brz i jednostavan način jer ima toliko otvorenih predmeta i postupaka. Nadam se da će se sa ovog pitanja dokumenata, izvoda iz matičnih knjiga rođenih, umrlih.., ukoliko ta oblast bude rešena, preći na ovu podjednako ako ne i značajniju koja se tiče imovine Srba na Kosovu“, naveo je Antonijević.