Ko zatvara Otvoreni Balkan?

Najave premijera Severne Makedonije da će Otvoreni Balkan biti razmotren, jer "ima nedostatke", učinila je da se mnogi zapitaju da li će se tek započeta inicijativa biti okončana, i to, na čiju korist, a na čiju štetu. Jer ako se ceo region slaže da je slobodan protok ljudi, robe i kapitala u interesu svih, zašto se onda tome na staje put?

Piše: Dragana Savić

Ekonomski pokazatelji su nesumnjivi i idu u korist ove inicijative, a problem je kao i obično - u politici.

Iako bi štetu najviše platili građani i privreda, oni odluke ne donose. 

Oni koji odlučuju još uvek procenjuju, tako da Otvoreni Balkan opstaje, ali, kako ističe jedan od naših sagovornika, "po tromoj dinamici".

Otvoreni Balkan se neće okončati, ali će se na neki način modifikovati zato što pojedine zemlje i političari imaju negativan stav prema tom projektu, kaže za Kosovo onlajn Siniša Pekevski, makedonski analitičar.

Komentarišući izjavu premijera Mickoskog da Otvoreni Balkan ima nedostatke i da bi sa strateškim partnerima trebalo porazgovarati o toj inicijativi, Pekevski, ipak, "ne veruje da je to kraj".

"Kao i u svakom procesu, ne mogu se predvideti svi izazovi sa kojima će se projekat suočiti. Mogu se delimično planirati, ali ne verujem da će se projekat Otvoreni Balkan završiti. To će se na neki način modifikovati zbog toga što pojedine zemlje, odnosno pojedini političari imaju negativan stav prema tom projektu, ali predstoje izbori i na Kosovu i verujem da će se neke stvari promeniti i poboljšati I taj projekat će zaista zaživeti za brzi transfer i putnika i robe", smatra naš sagovornik.

Dodaje da bi u slučaju eventualnog gašenja inicijative, na najvećem gubitku bili građani.

"Najviše će izgubiti građani, a kasnije privrede. Zbog činjenice da će gužve na granicama biti veoma velike i neće biti tako brzog protoka. A s druge strane, vidimo da se zemlje sa mladim ljudima sposobnim za rad brzo isprazne, a verovatno će i same zemlje i građani koji tamo žive tražiti sreću u zapadnim zemljama, a neće ostati ovde", ocenjuje Pekevski. 

Komentarišući nedavne izjave premijera Severne Makedonije da inicijativa Otvoreni Balkan (OB) "ima nedostatke" i da će "biti razmotrena", Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za Kosovo onlajn da eventualni prekid OB ne bi išao u korist ni privrednicima, ali ni političarima u regionu Zapadnog Balkana.

On ističe da bi u tom slučaju opet došlo do usporavanja u realizaciji dogovorenih stvari po pitanju funkcionisanja robnog transporta i po pitanju zajedničkog tržišta rada, kao i po pitanju kretanja kapitala.

Dodaje da to ne bi odgovaralo ni političarima na prostoru ZB, jer bi time umanjili svoj autoritet, pokazujući odustajanjem od ovakvih inicijativa da im stvari za koje kažu da su strateški važne, "ipak nisu toliko bitne".

"S druge strane, ekonomija stvara sve veći potencijal da se uključi u evropsko tržište kroz lance snabdevanja, u okviru ovog sporazuma o slobodnoj trgovini koji ove zemlje i privrede imaju sa EU, ali i u međunarodni lanac snabdevanja. Dakle, ekonomski potencijal odavno postoji, kao što postoji u Srbiji, naravno Srbija je značajno veća privreda, ali daleko brže ekonomija napreduje u regionu nego što napreduje politička saradnja. A opet od te političke saradnje i tih političkih rizika koji se prelivaju iz jedne susedne zemlje u drugu, to je nešto što može da uspori ekonomski rast i da dovede do drugih socijalnih problema", ocenjuje Stanić.

 Prema njegovim rečima, Srbija ima interes da postoji dobra ekonomska saradnja u regionu, pre svega zato što je Srbija najznačajnija privreda, "kao što je u okviru EU Nemačka, tako je u okviru ZB Srbija".

"Možda su te razlike mnogo veće u našu korist u ovom konkretnom proporcionalnom smislu, zato što u okviru EU imate jednu Francusku, Italiju, a na prostoru ZB druge privrede su značajno manjeg kapaciteta. Međutim, ono što Srbiji jeste interes jeste da postoji taj mir i stabilnost kako se često ističe, to zvuči kao floskula, ali zaista je suštinski za očuvanje kreditnog rejtinga zemlje i atraktivnosti prostora kao investicione destinacije. Ono što Srbiji jeste interes je da ona ne sme previše da gubi vremena u nerazumevanju sa regionalnim privredama", navodi naš sagovornik, podsećajući da misija OB nije ispunjena i da smo "jako daleko od toga".

Podseća da je Inicijativa Otvoreni Balkan zamišljena da ide dinamičnije u pravcu kreiranja jedinstvenog regionalnog tržišta, ali je od 2021. došlo do usporavanja.

"Došle su neke nesmotrene ili možda neodgovorne izjave zvaničnika, kako je ta misija završena, kako je to nešto što će otići u istoriju, da će doći druge inicijative itd. Činjenica je da tu sada imate raznoglasje između toga kako govore zvaničnici Albanije ili Severne Makedonije, ali je činjenica da ta inicijativa nastavlja da živi, ali po nekoj tromoj dinamici. Bitno je istaći da mnoge stvari koje su dogovorene, one se na neki način realizuju, ali ekonomski efekti, ono što se dešava sada, verovatno su posledica jednog šireg ambijenta međusobnog ekonomskog razumevanja, a ne konkretno te inicijative", kaže Stanić.

On ističe i da podaci pokazuju da u prvih sedam meseci ove godine, u odnosu na isti period prošle godine, raste robna razmena između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, i po pitanju roba i po pitanju usluga, a ono što je za Srbiju posebno bitno jeste da ona u toj razmeni ostvaruje suficit. 

Aktuelna vlast u Severnoj Makedoniji želi da izbegne inicijativu Otvoreni Balkan, za koju smatra da je drugacija od njenih politickih, ekonomskih i drustvenih pozicija, kaže za Kosovo onlajn politički analitičar Ben Andoni.

On ističe da poslednje izjave koje stižu iz Severne Makedonije u vezi sa revizijom Otvorenog Balkana prate Ramine izjave da je “Otvoreni Balkan mrtav”.

"Rama je pokušao da promeni svoj stav u nekim aktivnostima koje su se kasnije dešavale, a to je, kako se veruje, i zbog reakcije srpske strane, preko gospodina Vučića. Stav Srbije je bio da Otvoreni Balkan treba da se nastavi", navodi naš sagovornik.

Dodaje da je čudno to što je promena vlasti u Severnoj Makedoniji izazvala veliki šok u zemlji.

"Prvi šok je donela odluka Ustavnog Suda, za reviziju atributa albanskog jezika u parlamentu, u institucijama i u celom životu zemlje. Drugi događaj je pokušaj vlade da revidira Otvoreni Balkan. Čini se da desničarska koalicija ima drugačiji stav od prethodne partije socijaldemokrata. Današnja vlast želi da izbegne ovu inicijativu, za koju smatra da je drugačija od njenih političkih, ekonomskih i društvenih pozicija. Otvoreni Balkan, po svemu sudeći, odumire kao inicijativa nakon ovakvog makedonskog stava", navodi Andoni.

 Prema njegovim rečima, to se dešava i zato što Nemačka posetama svog predstavnika Zaracina Balkanu pokušava da oživi Berlinski Proces.

"Mislim da Makedonci shvataju da imaju manji potencial od Srbije, ali i da vide da nemaju ravnopravnost sa Albanijom. Takođe, ovde ima uticaja i novi odnos makedonske vecine prema Albancima Severne Makedonije, koji su paradoksalno deo vlasti", zaključuje An