Tri godine od optužnica protiv Tačija i trojice lidera OVK: Ključni problem zaštita svedoka, presude neće pomiriti Srbe i Albance

Tači, suđenje
Izvor: Kosovo Online

Proces protiv Hašima Tačija i trojice bivših lidera OVK pred Specijalizovanim većima Kosova sa sedištem u Hagu počeo je aprila ove godine, a obeležavaju ga kontraverze oko zaplašivanja i zaštite svedoka. Istovremeno, pravni stručnjaci upozoravaju da bez obzira na ishod, presude neće doneti pomirenje među narodima na Kosovu.

“Optužnica je potpuno neosnovana. Ja se izjašnjavam da nisam kriv ni po jednoj tački optužnice”, izjavio je Hašim Tači 9. novembra 2020. godine, samo četiri dana pošto je protiv njega, 5. novembra 2020, obelodanjena optužnica Specijalizovanog tužilaštva Kosova koji je sastavni deo ove ad hok institucije sa sedištem u Hagu.

Tači je istog dana podneo ostavku na funkciju predsednika Kosova i prebačen u Hag.

Da nije kriv. Tači je ponovio i 3. aprila ove godine kada je formalno započeto suđenje u predmetu “KSC-BC-2020-06” u kome su sem njega optuženi i nekadašnjih visokih oficira OVK: Kadri Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju.

Svi se suočavaju sa šest tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti i četiri tačke za ratne zločine, uključujući ubistvo, mučenje, prisilne nestanke, progon i okrutno postupanje koja su izvešena u periodu od marta 1998. do septembra 1999. na više mesta na Kosovu, kao i u Kukešu i Cahanu, u severnoj Albaniji.

Planirano je da se u ovom procesu sasluša 33 svedoka tužilaštva, a u radu će učestvovati i rekordan broj žrtava, njih 143.

Oni će, u slučaju osuđujućih presuda, imati pravo na novčanu reparaciju.

Sagovornici Kosova onlajn na različite načine sumiraju dosadašnji tok najznačajnijeg postupka pred Specijalnim sudom u Hagu.

Advokat iz Prištine, Tom Gaši, uveren je da se ovaj proces neće brzo završiti i da bi mogao da traje i celu deceniju.

„Specijalni sud je saopštio da će samo ispitivanje svedoka tužioca trajati više od dve godine, a po mom mišljenju suđenje će trajati između pet i deset godina zbog trostepenog nivoa donošenja konačne presude. Nakon prvostepene presude i tužioci i odbrana imaju pravo na žalbe o kojima odlučuje žalbeno veće, drugostepeni sud. I nakon te presude obe strane imaju pravo da se obrate trećestepenoj instanci”, objašnjava Gaši.

Niko ne može da predvidi epilog suđenja, tvrdi prištinski advokat, međutim, jasno je, poručuje, da će na kraju, kada sud donese konačnu odluku - nezadovoljni biti ili Srbi ili Albanci.

“Možda je sud trebalo da se nalazi na teritoriji Republike Kosova ili da bude neki međunarodni sud koji će optužiti, nakon istrage, bilo koga ko je vršio krivično delo ratnog zločina i druga teška krivična dela koja se povezuju sa ratom na Kosovu 1998. i 1999. godine, a ne da bude jednonacionalni sud. Ukoliko se pripadnici OVK proglase krivim, Albanci neće verovati tim presudama, a ukoliko budu oslobođeni, Srbi neće verovati tim presudama, tako da, apsolutno ne pomaže nikome, jer neće svi na Kosovu verovati presudama koje će doneti taj sud“, kaže Gaši.

Beogradski advokat Branko Lukić koji je pred Haškim tribunalom branio komandanta VRS, generala Ratka Mladića, ukazuje da je najmanje bitno koliko će trajati proces protiv Tačija, jer je ovaj sud već sada suočen sa daleko ozbiljnijim problemom zaštite svedoka, ali i namerom da se posle Srba i nad Albancima primeni „monstruozna teorija“ - udruženi zločinački poduhvat.

"Treba pružiti priliku ovom sudu da se vidi šta će i kako će da radi. Dužina trajanja samog postupka je uobičajena za rad međunarodnih tribunala tako da ne bih prigovarao po tom osnovu, Ali, kao problem vidim, a to smo videli i pred Tribunalom koji je sudio za zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji, da je u predmetu Haradinaj Tužilaštvo bilo onemogućeno da izvodi dokaze pošto je više od 40 svedoka eliminisano. Mi znamo da je i pred ovim Tribunalom vođen postupak protiv Hisni Gucatija koji je osuđen na više od četiri godine i vidimo da je 18. oktobra pušten na uslovnu slobodu. A on je odavao podatke o zaštićenim svedocima, zaštićenim dokumentima. Dakle taj sud nije uspeo da zaštiti svedoke. Imajući u vidu činjenicu da su svedoci ranije ubijani to je velika pretnja za sve svedoke koji treba da učestvuju u postupku protiv Tačija. Ne samo da je kontrola suda u punom obimu uspostavljena od strane američkog tužilaštva nego imamo i činjenicu da sami Albanci sa Kosova kontrolišu svedoke, ili ih eliminišu ili ih zastrašuju. Ljudi ne smeju da svedoče. Mislim da će biti velikih problema u samom postupku Tačiju“, smatra Lukić i kao dokaz ovoj tvrdnji navodi da je početkom meseca po nalogu Specijalnog tužilaštva uhapšen nekadašnji gradonačelnik Mališeva Isnij Kiljaj optužen za „ometanje službenog lica u obavljanju službene dužnosti“ i „povredu tajnosti postupka“.

"Dakle, nastavlja se ista praksa. Kako će tužilaštvo moći da izvede dokaze, da dokaže krivicu ako nisu u mogućnosti da izvedu svedoke jer su eliminisani ili su nevoljni da svedoče zbog straha za svoje porodice. To vidim kao najveći problem u radu ovog Specijalnog suda za Kosovo“, kaže Lukić i precizira da je upravo zbog toga Tačijev advokat Gregori Kiho pre nekoliko dana izjavio da namerava da oslobodi svog klijenta čim Tužilaštvo završi dokazni postupak.

„Za mene je iznenađenje puštanje na privremenu slobodu Gucatija. On se vratio na Kosovo, kao pokajao se. Međutim, ne verujem da će da prestane da radi ono što je već radio. Vidimo da je cela mreža već na terenu koja zastrašuje svedoke. To je priznao i sam Specijalni sud hapšenjem Kiljaja. Mislim da će baš velikih problema da imaju. Vidimo da je advokat koji brani Tačija rekao da će pokušati da oslobodi Tačija odmah nakon završetka postupka Tužilaštva. Nakon izvođenja dokaza, postoji deo postupka - međupresuda, gde je odbrana u mogućnosti da ne izvodi svoje dokaze. U predmetu Haradinaj, tužilaštvo se nadalo da će da proizvede dokaze makar preko svedoka koje dovede odbrana, ali pošto ništa nisu uspeli da dokažu, odbrana nije izvodila svedoke, već je tražila oslobađanje odmah nakon faze tužilačkog izvođenja dokaza. I uspeli su u tome. Vidimo da sada tu nameru ima i odbrana Tačija. Očigledno je da advokat smatra da tužilaštvo nije uspelo ništa da dokaže“, smatra Lukić.

Većina svedoka koji su do sada saslužani u procesu protiv Tačija i trojice oficira OVK saslušano je uz maksimalne zaštite mere koje su podrazumevale neotkrivanje njihovog identiteta, blurovanje lica i izmenu glasa.

Među onima koji na to nisu pristali je Nebojša Radošević, nekadašnji novinar Tanjuga koga su pripadnici OVK oteli 1998. godine i držali u zarobljeništvu 41 dan o čemu je nedavno i svedočio u Hagu.

Za razliku od Gašija i Lukića, Radošević ocenjuje za Kosovo onlajn da mu rad ove institucije uliva poverenje i da očekuje da će rezultovati odgovarajućim presudama, ali i da će staviti tačku na sva dešavanja na tlu nekadašnje Jugoslavije.

„Otišao sam tamo i ponudili su mi blurovanje, promenu glasa. Međutim, mene svi znaju, znaju kako izgledam, davao sam intervjue tako da sa tim nisam imao problem. Moj zahtev je bio da ili ću imati kompletnu zaštitu, bez ikakvog televizijskog pojavljivanja ili ću ići javno i molim lepo. Na kraju krajeva nemam šta ni da krijem“, kaže Radošević i dodaje da mu rad Specijalnog suda deluje ozbiljno.

„Od kada su iz tog suda stupili u kontakt samnom meni je sve to delovalo prilično ozbiljno. I pre sam bio u kontaktu sa nekim drugim tužilaštvima i sudovima i ovo je na daleko većem nivou, ozbiljnije. U Hagu sam proveo devet dana i tamo sam video da su ljudi posvećeni svome poslu, kako tužioci, ali i odbrana. Vidim da tužioci veoma studiozno prikupljaju dokaze, da hoće da obavljaju svoj posao kako treba. Naravno da svoj posao radi i odbrana, pokušava da oslobodi te ljude koje zastupaju. Meni je sudsko veće bilo veoma interesantno jer deluje, po mom iskustvu, da apsolutno ne drže ničiju stranu“, kaže Radošević.

Komentarišući dosadašnji rad Specijalizovanih veća Kosova i šta je na njega ostavilo najjači utisak, Radočević navodi da je to pre svega činjenica da su optuženi čelnici OVK.

„Za mene lično i naravno čitavu srpsku javnost najveće iznenađenje je što su se Tači i kompanija našli u Hagu. To je ono što je možda pokazatelj da se tu nešto ipak dešava i da će biti ozbiljnije nego što je bilo do sada. Mislim da je veliki korak što su ti ljudi tamo“, ističe Radočević i dodaje da očekuje da bi suđenjima pred Specijalnim sudom u Hagu mogla da se završi jedno istorijsko poglavlje.

„Ne bih da komentarišem rad Haškog tribunala, ali ne može da se odvoji jedno od drugog. Računam da je ovo u stvari kraj svega onoga što se tiče procesuiranja za ratne zločine na tlu cele bivše Jugoslavije. Ono na šta računam je, očekujem presude. Kolike i kakve će one biti to ne znam, ali stvarno verujem da će ih biti. I ono što se dešava i svi dokazi o komandnoj i bilo kakvim drugim odgovornostima stoje i računam da će sa radom ovog suda da se konačno stavi tačka na sve ono što se dešavalo od devedesetih godina na prostoru nekadašnje Jugoslavije“, zaključuje Radošević.

Tom Gaši ne misli tako.

Od podseća da se u Haškom tribunalu sudilo svima sa teritorije bivše Jugoslavije koji su počinili zločine i da su ljudi verovali tom sudu, što kaže, nije slučaj sa Specijalnim sudom, koji je, prema njegovom mišljenju, jednonacionalni.

„Mislim da bi trebalo sasvim drugačije da to bude, bilo je mogućnosti da se produži rok suda u Hagu za bivšu Jugoslaviju ili da se stvori drugi sud, međunarodni sud, koji bi se bavio svim onim koji su vršili ratne zločine tokom rata na Kosovu, a ne samo jednom nacijom. To je najveća greška koja je napravljena i mislim da neće doprineti nekakvom miru na Kosovu, imajući u vidu da i dalje ima tenzija između Srba i Albanaca, iako je prošlo 25 godina od rata. Mislim da je situacija sasvim jasna, da nije trebalo da Skupštine Republike Kosovo stvori jednonacionalni sud“, zaključio je Gaši.

Za Branka Lukića problem je mnogo dublji i ozbiljniji jer i MKSJ i Specijalni sud, tvrdi, povezuje - opasna namera da se pravno osnaži krivično delo - udruženi zločinački poduhvat po kome je već osuđen kompletan državni i vojni vrh Republike Srpske.

„ Sličnost je što pokušavaju da osnaže tu monstruoznu teoriju po kojoj su suđeni svi Srbi u Tribunalu, teorija zajedničkog zločinačkog udruživanja. To je stvarno monstruozna teorija i oni pokušavaju da tu teoriju osnaže kroz kosovski sud jer ni jedan drugi sud koji je osnovan nakon Tribunala za bivšu Jugoslaviju, kao što je Stalni krivični sud, Sud za Lebanon ili Sud za Crvene kmere u Kambodži, niko tu praksu nije prihvatio. I zato je Haški tribunal slepo crevo međunarodne pravde jer njegova sudska praksa ne da ne može, nego ne sme da se primenjuje ni pred jednim drugim tribunalom“, zaključuje Branko Lukić.

Pred specijalnim sudom u Hagu do sada je optuženo deset Albanaca u pet sudskih postupaka.

Dva procesa su se vodila zbog zastrašivanja svedoka i odavanja službenih tajni.

Hisni Gucati i Nasim Haradinaj pravosnažno su, februara ove godine osuđeni na 4, 3 godine zbog zastrašivanja “u toku krivičnog postupka”, otkrivanja informacija koje su “zaštićene Zakonom o Specijalizovanim većima”, uključujući i podatke o potencijalnim svedocima. Uz zatvorske, oni su osuđeni i na novčane kazne od po 100 evra.

U žalbenoj fazi je postupak protiv Saljih Mustafe koji je 2022. zbog ratnih zločina osuđen u prvostepenom postupku na 26 godina zatvora i reparaciju žrtvama u iznosu od 207.000 evra.

U procesima pred Specijalnom sudu predviđeno je da se sasluša ukupno 86 svedoka tužilaštva i 159 žrtava koje prema Statutu ovog suda učestvuju u postupcima.