U Prištini 16. juna počinje najveće suđenje Srbima u odsustvu: Pravni ili politički „proces veka“?

I pre početka - „proces veka“. Na optužnici 53 imena, a među njima brojni generali nekadašnje Vojske Jugoslavije, oficiri i pripadnici MUP Srbije. U Prištini 16. juna počinje prvi veliki proces za ratne zločine u odsustvu. Za pravne stručnjake već puno nedoumica: od optužnice, pa do mogućih osuđujućih presuda za događaje iz aprila 1999. godine.

Piše: Đorđe Barović

U grupi optuženih na prvom mestu je nekadašnji načelnik VBA general Momir Stojanović koji je 1999. bio načelnik Odeljenja komande bezbednosti u Prištinskom korpusu.

Među visokim vojnim oficirima nekadašnje VJ su i generali Veroljub Živković, načelnik štaba Prištinskog korpusa, Ilija Todorov, nekadašnji komandant 63. padobranske brigade, Dragan Živanović, komandant 125. motorizovane brigade, Miloš Đošan, komandant 52. artiljerijske brigade…

Na spisku su i nekadašnji zamenik načelnika SDB Franko Simatović, čitav niz pripadnika SDB i MUP Srbije, ali i političari.

Tereti se i trojica Albanaca koji su u to vreme bili pripadnici MUP Srbije.

Svi oni su optuženi za „zajednički zločinački poduhvat“ koji je u optužnici naveden kao vojno-policijska akcija „Loša reka“, i to po dve tačke.

Prva je ubistvo 370 civila u više sela oko Đakovice u periodu od 27. do 29. aprila 1999, a najviše - 270, u selu Meja.

Druga tačka je „proterivanje, uništavanje i pljačkanje imovine“ prema kojoj su u tom periodu preko dva granična prelaza u Albaniju deportovali više od 20.000 Albanaca, a njihovu imovinu opljačkali i spalili.

U ovom procesu planirano je da se sasluša 217 oštećenih kao i 43 svedoka od kojih su troje pod zaštitnim merama još iz perioda rada Haškog tribunala.

Zbog zločina u okolini Đakovice Žalbeno veće Tribunala je 2014. godine doneo pravosnažne presude u procesu „Šainović i drugi“, kojom su bivši potpredsednik Vlade SRJ Nikola Šainović, vojnih generala Nebojša Paković i Vladimi Lazarević, kao i policijski general Sreten Lukić osuđeni na zatvorske kazne od 14 do 20 godina.

Međutim, u određivanju te kazne Žalbeno veće je prihvatilo sugestiju odbrane generala Lukića za događaje u Meji i okolnim selima te 1999.

„Žalbeno veće napominje da prvostepeno veće nije utvrdilo da li je u vreme smrti svaka od ovih žrtava bila civil koji nije učestvovao u neprijateljstvima, kao ni da li je bila van stroja. Žalbeno veće smatra da je, u nedostatku dovoljnih dokaza o okolnostima i statusu svake od žrtava, prvostepeno veće pogrešilo kada je zaključilo da svih 287 ubistava počinjenih tokom operacije u dolini Reke predstavljaju ubistvo kao zločin protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja“, navedeno je u toj presudi.

U dispozitivu optužnice koju je podnelo Specijalno tužilaštvo Kosova navodi se da je istraga o istim događajima započela 2013. godine i da je u nekoliko navrata obustavljana.

Ova - potvrđena optužnica je posledica istrage koja je, kako se navodi, pokrenuta 27. aprila 2022, dok je 6. oktobra te godine izdata i međunarodna poternica protiv 35 okrivljenih.

Suđenja u odsustvu novina su u kosovskom pravosuđu.

Prvo te vrste počelo je sredinom novembra 2023.

Okončano je decembra prošle godine protiv Čedomira Aksića koji je osuđen na 15 godina zatvora za navodne ratne zločine počinjene u periodu januar-maj 1999. godine u selima opštine Štimlje.

Mogućnost da se sudi u odsustvu prvi put je u kosovskom pravosuđu definisana jula 2019, i to za dela „protiv međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog krivičnog prava učinjena u periodu od januara 1990. do juna 1999. godine“.

Dve godine kasnije ovaj zakon je delimično dopunjen Zakonom o suđenjima u odsustvu, posebno kada je reč o istražnim postipcima protiv osumnjičenih za ratne zločine.

Tim novim zakonom se ukida rok za istrage krivičnih dela protiv međunarodnog humanitarnog prava i krivičnog prava za period od januara 1990. do juna 1999. godine.

Istovremeno, tada je iz zakona izbačena odrednica po kojoj je državi gde je pretpostavlja da se nalazi osoba koja je pod istragom moraju uputiti najmanje pet zahteva. Novom formulacijom dovoljno je da se navede da je „iskorišćena međunarodna policijska saradnja i da takva saradnja nije bila uspešna“.

Avgusta 2023. donet je novi Zakonik o krivičnom postupku gde se u članu 303 predviđa i postupak suđenja u odsustvu.

Bivši predsednik kosovskog Vrhovnog suda Fejzulah Hasani prošlog meseca je, komentarišući odbijanje zahteva Specijalnog tužilštva da se optuženima u sluačju „Banjaska“ sudi u odsustvu, kazao da je zakonom jasno definisana ova forma suđenja.

„Po Krivičnom zakonu, suđenje u odsustvu može održati samo za krivična dela koja ne zastarevaju, a to su prema članu 104 - ratni zločin, genocid, zločin protiv čovečnosti i teško ubistvo“, naglasio je Hasani.

Pravno dejstvo

Nekadašnji vojni tužilac, advokat Dragan Pašić ocenjuje u razgovoru za Kosovo onlajn da ishod suđenja u odsustvu za ratne zločine prema standardima međunarodnog prava ne može da proizvede pravno dejstvo i da na to ukazuje i Evropska konvenzija o zaštiti ljudskih prava.

„Ako se posmatraju standardi i postulati međunarodnog prava onda sigurno takva presuda ne može da proizvede pravno dejstvo. Podsećam da kada su u pitanju optuženi za ratne zločine traži se njihovo prisustvo. Primera radi, optuženi treba imaju prava na to da ispituju svedoke. U pitanju je 260 lica koja treba ispitati u svojstvu svedoka i ako im se sudi u odstustvu, a sudi im se, onda takvo njihovo pravo će biti prekršeni“, ističe Pašić.

Objašnjava da su u ovakvim procesima prava optuženih definisana nizom međunarodnih propisa.

„Njihova prava propisana su i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i to članovima 3, 6 i 8. No, teorijski postoji mogućnost, s obzirom na činjenicu da je optužnica stupila na pravnu snagu da se oni osude u odsustvu, ali se postavlja pitanje da li bi takva eventualna presuda opstala“, kaže Pašić.

Sudski proces protiv 53. optuženih vidi kao neku vrstu ravnoteže u odnosu na suđenja pred Specijalizovanim većima Kosova, ali i kao posledicu aktuelne političke situacije na Kosovu.

„Istovremeno se vode sudski postupci u Hagu protiv čelnih ljudi tzv. OVK. To je trenutak koji je aktuelan i aktivan. Postoje i pravosnažno osuđena lica pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju u kojoj su osuđeni vojni i policijski generali. Ne treba prenebregnuti činjenicu da politička situacija na Kosovu i Metohiji nije najpovoljnija i da su odnosi sa Srbijom nezadovoljavajući. Tako da ima više razloga“, navodi Pašić.

Tvrdi da se u ovom postupku otuda ne može govoriti o objektivnom suđenju.

„Teško da može da se govori o objektivnom suđenju, posebno ako se ima u vidu činjenica da se 53. optuženih nalaze van teritorije Kosova i Metohije. U pitanju su vojni i policijski generali, ali postoje i policajci i to ne mali broj“, naglašava Pašić.

Izazovi suđenja u odsustvu

Advokat i saradnik Fonda za humanitarno pravo iz Prištine Amer Aliju kaže da će suđenje u odsustvu za ratne zločine u Meji biti najveće po broju optuženih, a da pravnici u ovakvim sudskim postupcima najviše zamerki imaju na nemogućnost efikasne odbrane okrivljenih.

„Pravnici imaju svoje primedbe na suđenja u odsustvu zato što su ona izazovna. Teško je obezbediti efikasnu odbranu za optužene u odsustvu, ali takva suđenja nisu zabranjena. Koriste se i u Srbiji, ali i u Hrvatskoj de je mnogo takvih predmeta. Za Kosovo je ovo nova sudska praksa“, ističe Aliju za Kosovo onlajn.

Dodaje da je za svaki sudski postupak potrebna „jednakost u postupku“ i da kao pravnik tu vidi najveći problem ovakvog procesa.

„Treba da postoji jednakost strana u postupku. Takođe potrebno je imati i efikasnu odbranu, a sve to je teško osigurati u ovakvim postupcima“, naglašava Aliju.

Dodaje da su sudije i tužioci u ovakvim postupcima prinuđeni da poštuju zakone i postupaju onako kako je predviđeno.

„Vrše istragu, zatim šalju zahtev da se osumnjičeni pozove u tužilaštvo kako bi dao izjavu. Ako se osumnjičeni ne pronađe raspisuje se poternica i sve ostalo. Na kraju se podiže optužnica i upućuje poziv za ročište. Sve to traje nekoliko meseci i mora da bude javno objavljeno kako bi javnost koja ima neke informacije o ovom slučaju ili optuženom za kojim je raspisana poternica to podelila sa policijom ili tužilaštvom“, opisuje proceduru Aliju.

Naglašava da u konrektnom slučaju, ukoliko dođe do pravosnažne presude ona će biti pravno validna.

„Prema zakonima presude su pravno validne. E sada, sudsko veće treba da takvu presudu donese na osnovu jakih i čvrstih dokaza i da tokom postupka obezbedi da oni koji su optuženi dobiju profesionalnu pravnu pomoć“, navodi Aliju.

Dodaje da zakon propisuje mogućnost da ukoliko tako osuđena osoba kasnije bude uhapšena - ima pravo na ponavljanje sudskog postupka.

„On ima automatski pravo da traži da se sudi u njegovom prisustvu. To mu garantuje zakon“, navodi Aliju.

Ističe da je do ovakvih pravnih rešenja - suđenja u odsustvu došlo zbog nesaradnje između pravosuđa Kosova i Srbije.

„Kosovske institucije su bile prinuđene da uvedu i suđenja u odsustvu zato što je problem obezbediti nekog ko je osumnjičen za ratni zločin, a koji se možda nalazi u Srbiji. A i Srbija i Kosovo ne sarađuju, ne razmenjuju informacije. Zbog toga su ovi postupci naglo pokrenuti i imamo do sada više od 70 optuženih u odsustvu“, kazao je Aliju.

Podseća da je mogućnost suđenja u odsustvu prvi put omogućeno izmenama zakona 2019. godine.

„Usledile su još dve izmene zakona o krivičnom postupku i od 2023. godine Tužilaštvo Kosova je počelo sa podizanjem optužnica u odsustvu. Do sada je podiglo 17 optužnica protiv više od 70 optuženih za ratne zločine koji su počinjeni tokom rata na Kosovu. Među njima je i optužnica za Meju. To je jedna od najvećih optužnica koju je tužilaštvo podiglo u odsustvu, ali i u odnosu na druge optužnice posle rata na Kosovu. U ovoj optužnici je 53 osobe koje se sumnjiče da su učestvovale i počinile zločine za koje se terete“, podseća Aliju.

„Odbrana suvereniteta“

Bivši predsednik Vojnog suda u Beogradu, advokat Đorđe Trifunović smatra da je ovaj proces pokušaj „odbrane suvereniteta“ Kosova, a da je optužnica „paušalna“.

„Sama optužnica je prilično paušalno postavljena. Navodi se broj ubistava, navodi se da postoje spiskovi ljudi koji su navodno ubijeni, a da oni potiču iz onih masovnih grobnica u Batajnici. Tu vidim neku vezu između onoga što je tu dovedeno i onoga što se tamo na terenu dešavalo, ali, nema konkretnih opisa dela, nema za svakog pojedinačno optuženog šta je radio, kada, o vremenu i načinu… Tako da je to poprilično paušalno postavljeno“, kaže Trifunović u razgovoru za Kosovo onlajn.

Iz Prištine je najavljeno da će se tokom procesa koristiti najbolji međunarodni standardi i sudska praksa, što za ovog stručnjaka znači da će u praćenje postupka biti uključena i međunarodna zajednica.

„To obavezuje naš pravosudni sistem, naše organe vojne bezbednosti, policije, da pomognu tim ljudima i da im se braniocima koji će biti određeni po službenoj dužnosti dostave podaci za odbranu. Drugačije ne može“, precizira Trifunović.

Objašnjava da ovako masovno suđenje u odsustvu predstavlja jedan odblik „dokazivanja suvereniteta“ Kosova, ali da će se optuženi susresti sa realnim problemima.

„Oni i dalje nastoje da svoj suverenitet odbrane ozbiljnim optužnicama i to su najavljivali i ranije. Ali, to su naši građani. I oni ne moraju da pristupe tamo na suđenje, niti da se izuzmu dobrovoljno. Međutim, to je svakako problem i za putovanje, mir - spokojstvo tih ljudi. Ali, tako-kako je, mi ne možemo iz toga izaći na prečac, da proglasimo da ne priznajemo te ratne zločine, taj sud, to smo već sve rekli, ali pita se i međunarodna zajednica“, navodi ovaj advokat.

Dodaje da će u slučaju osuđujućih presuda, svaki od presuđenih imati mogućnost na ponavljanje postupka, ali i da bi Srbija mogla da sudi ukoliko postoji elemenata krivične odgovornosti.

„U suđenju u odsustvu postoji institut ponavljanja postupka u prisustvu. E sada, ako bi došlo do nekog konačnog dogovora, ako bi se utvrdilo da zaista postoje dokazi da je neki od ovih zločina zaista učinjen, postoji mogućnost da sama država sudi svoje građane jer ratni zločin ne zastareva. Ali, za sada tu nema nikakvih objektivnih merila da bismo mogli da znamo kako će to na kraju ispasti“, ističe Trifunović.

Upitan zbog čega je trebalo toliko godina da se formira predmet i sa ovolikim brojem optuženih za ratne zločine, Trifunović kaže da je u ovakvim postupcima potrebno vreme kako bi se prikupili dokazi.

„Ta istraga je počela 2013. ili 2014. godine i pretpostavljam da su morali toliko da rade da bi skupili neke relevatne dokaze, ako su ih uopšte skupili. Ovde nema zastarelosti tako da taj protok vremena nema uticaja na to da li će biti podignuta optužnica ili ne“, naglašava.

Smatra da je upitno na koji način se odlučilo da se tolikom broju bivših pripadnika vojske i policije sudi u odstustvu.

„Suđenje u odsustvu je poznata procesna situacija ako bi to bilo otežano da ne mogu da pristupe. Oni navode u optužnici da su preduzeli sve što su mogli da preduzmu da se obezbedi prisustvo okrivljenih, ali ne znam šta to podrazumeva, jer se navodi da nemaju adrese ili je nepoznato prebivalište“, zaključuje Trifunović.