Suđenja za ratne zločine: Suočavanje sa prošlošću ili pravda u zamci politike

Specijalno tužilaštvo Kosova saopštilo je 8. decembra da su do sada podignute 33 optužnice protiv 89 osoba za krivična dela ratnog zločina. Istovremeno, 20. novembra u Posebnom odeljenju Osnovnog suda u Prištini održana je prva rasprava prvog suđenja u odsustvu za ratne zločine. Analizirajući ovu temu, sagovornici Kosova onlajn pokušavaju da dođu do odgovora hoće li ovi procesi doprineti pomirenju među narodima na Kosovu ili će doneti još veće nepoverenje, posebno kod srpske zajednice.

Beogradski advokat Tomislav Višnjić sumnja da ovakvi procesi mogu dovesti do pomirenja.

On smatra da su izjave zvaničnika Specijalnog tužilaštva Kosova o pravdi i suočavanju sa prošlošću isključivo namenjene za „spoljnu upotrebu“.

„Ta izjava je namenjena ka spolja. Njihova praksa pokazuje da oni neke, i puno jednostavnije slučajeve, gde su u pitanju različite nacionalnosti, Srbi, ne mogu da reše na lokalnom nivou. Nemam puno poverenja u tu izjavu i mislim da je prevashodno namenjena za spoljnu upotrebu“, kaže Višnjić.

Za advokata i nekadašnjeg predsednika Vojnog suda u Beogradu Đorđa Trifunovića, na prostoru Balkana procesuiranje ratnih zločina je uvek bilo političko, a ne pravno pitanje.

„Na našim prostorima, počev od devedesetih godina pa do danas, pitanje ratnih zločina je uvek bilo političko pitanje. Nikada nije postojala ozbiljna neutralnost, objektivnost gde svaka strana nastoji da prikrije svoje zločine, a da procesuira suprotnu stranu. I time su dobijali razne političke poene. To se i danas dešava i kada je u pitanju BiH, Hrvatska i sada Kosovo. Tu ne postoji ništa novo“, kaže Trifunović.

Specijalno tužilaštvo je od 33 predmeta ratnog zločina posebno apostrofiralo dva - Dubravu i Meju u kojima je i najviše optuženih.

Navodi se da su za stradanje Albanaca u Meji 53 osobe obuhvaćene optužnicom, a za izvršenje i sprovođenje plana tereti se više od 37 optuženih.

Za ubistvo zatvorenika u Dubravi vodi se istraga protiv 88 optuženih, od kojih je samo Gavrilo Milosavljević iz Istoka u pritvoru i 7. decembra je prvi put izveden pred sud.

Tužioci su podsetili da su oba predmeta nasledili od Eeuleksa.

Euleks je decembra 2018. godine institucijama u Prištini predao ukupno 495 policijskih spisa predmeta organizovanog kriminala, 434 spisa predmeta ratnih zločina, spise predmeta nestalih lica, spise predmeta na kojima je radio samo Euleks i više od 1.400 tužilačkih spisa predmeta.

 “Euleks je zaključio svoju rekonfiguraciju 14. decembra 2018. godine, čime je ostvario punu operativnu spremnost kako je i predviđeno njegovim sadašnjim mandatom. Poslednjih meseci rekonfiguracije, završeno je više spoljnih i unutrašnjih procesa, što je omogućilo Misiji da postane u potpunosti operativna u skladu sa revidiranim mandatom. Naime, do sredine decembra, Euleks je završio sa prenosom određenog broja svojih ranijih dužnosti “jačanja” na Kancelariju EU u oblastima Kosovske policije, Sudskog i Tužilačkog saveta Kosova i Civilnog registra. Euleks je predao postojeće kancelarije i podelio svoje izveštaje o primopredaji nedavno regrutovanom osoblju EU kancelarije unutar njihovih stručnih oblasti. Slično tome, u vezi finalizacije postepenog ukidanja izvršnih nadležnosti Misije u oblasti pravosuđa, Euleks je okončao predaju preostalih policijskih i tužilačkih spisa predmeta kosovskim vlastima”, navedeno je u Aneksu 1 izveštaja Visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Generalnom sekretaru UN o aktivnostima Misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu od 16. oktobra 2018. do 15. januara 2019.

Advokat Tomislav Višnjić kaže da je posebno intrigantno zbog čega je Specijalno tužilaštvo apostrofiralo samo dva „nasleđena“ predmeta.

„To mi malo liči na pravdanje sredstava kojim se finansira Tužilaštvu u smislu da su eto ta dva predmeta istakli kao vodeće predmete u svom radu. Činjenica je da se veliki broj lica koja su osumnjičena verovatno ne nalazi na teritorij Kosova i ovi predmeti mogu da imaju samo dva toka. Jedan je da se okrivljenima sudi u odstustvu, a drugi je da predmeti stoje dok ta lica ne budu dostupna kosovskom pravosuđu“, smatra Višnjić.

On takođe ocenjuje da je izveštaj Specijalnog tužilaštva o velikom broju predmeta za ratne zločine pokušaj da se uspostavi pandam Specijalizovanim većima Kosova u Hagu, ali i da se opravdaju velika sredstva koja se troše.

„Definitivno, to je jedna od „pablik rilejšen“ mogućnosti koju kosovska vlada, odnosno tužilaštvo koristi. Naročito jer je izveštaj objavljen u nedelji kada je prekinuto suđenje u Hagu zbog smrti jednog od branioca. U tom smislu je ovo postala glavna vest za unutrašnje političke potrebe na Kosovu“, kaže Tomislav Višnjić.

I za Đorđa Trifunovića je apostrofiranje dva najveća predmeta sporno, ali zato što je reč o postupcima koje je trebalo da reši Euleks.

„Ustupanje predmeta ratnih zločina od strane međunarodne zajednice bila je politička odluka u funkciji ’faktičkog priznanja Kosova kao nezavisne države’“, smatra Trifunović i dodaje da izaziva sumnju činjenica da Specijalno tužilaštvo nije detaljnije argumentovalo 33 optužnice, jer se stvara utisak da su optuženi isključivo Srbi.

„Samo saopštenje je površno. Nema o kojim događajima se radi. Naslućuje se da bi to mogli da budu Srbi. Da su rekli koji su to događaji, osim onih koji su poznati, i da su u tih 89 lica i Albanci, odnosno pripadnici OVK koji su pravili nesporne zločine protiv Srba, onda bi takva izjava imala neku veću snagu. Ali, i taj istup specijalnog tužioca je u funkciji političkih zbivanja na Kosovu i tako i treba tumačiti“, navodi Trifunović.

Za Asdrena Hodžu, advokata iz Prištine nema nikave dileme kome se sudi, ali naglašava da bi ovi procesi mogli da dovedu do pomirenju među narodima.

„U pitanju su samo kosovske žrtve, a ne optuženi. Kosovo se ne suočava samo sa sobom da bi rešilo neke stvari, nego Kosovo pokušava da donese pravdu žrtvama koju čekaju 25 godina. Mislim da ovi postupci mogu doprineti pomirenju, jer bez pravde nema pomirenja, a te žrtve traže pravdu i moramo sagledavati stvari sa njihove tačke gledašte. Uvek sam i u svakom postupku za proceduru koja donosi pravdu. E sada, sve je to pitanje od slučaja do slučaja“, kaže Hodža.

Glavni tužilac Bljerim Isufaj je sumirajući radnu godinu istakao da je Specijalno tužilaštvo i pored brojnih prepreka nastavilo da goni sve okrivljene za ratne zločine.

„Kada smo primili slučajeve ratnog zločina kao lokalni tužioci dobili smo neindeksirane predmete. Međutim, zahvaljujući velikom radu tužioca i osoblja danas imamo jedan jasan pregled slučajeva ratnih zločina. Mi se zalažemo za pravdu i ne dolazi u obzir nikakvo mišljenje ili ciljanje na drugoj osnovi, kao što je nacionalnost ili nešto drugo“, rekao je Isufaj.

I Hodža ne misli da su optužnice “jednonacionalne”.

„Ne bih mogao da kažem da je to jednonacionalno. Među optuženima za ratne zločine imate i pripadnike drugih nacionalnosti. Ali, ovo su ratni zločini koji su izvršeni od strane onih koji su bili, da tako kažemo “na srpskoj strani”. E, sada, da li su oni Albanci, Romi, Bošnjaci, Turci, Srbi ili Crnogorci..., to je manje bitno, ali su na toj strani i optuženi su da su izvršili te navodne ratne zločine na toj strani. Da li je to problem, kao što je tužiteljka navela, da su oni većinom u Srbiji ili Crnoj Gori i da se tamo kriju? Može biti i ne mora, pošto su bile dopune i izmene novog zakona o krivičnom postupku za suđenja u odsustvu za krivična dela ratnog zločina. Pogotovu posle 18. februara kada je stupio na snagu novi zakon o krivičnom postupku čime su omogućena suđenja u odsustvu, od kojih su već neka krenula. U prvom je održana početna rasprava i sada je bitno da se dodeli advokat po službenoj dužnosti, ako nema ovlašćenje od optuženog i sa tim procesima će se krenuti“, kaže Hodža.

Na pitanje o optužnicima za zločine “sa druge strane”, Hodža kaže da je po njegovim saznanjima samo je jedan takav slučaj koji je vođen pred Osnovnim sudom u Prizrenu i trenutno se nalazi na Apelacionom sudu i čeka se izricanje presude.

“Svi drugi predmeti su procesuirani pri Specijalizovanim većima u Hagu. Na osnovu mandata tih Specijalizovanih veća oni su mogli da preuzmu i predmete koji su krenuli da se rade u našim sudovima, ali i predmete koji nisu počeli da se rade. Ovaj predmet nisu preuzeli”, navodi Hodža.

U Posebnom odеljenju Osnovnog suda u Prištini 20. novembra održana je prva rasrpava prvog suđenja u odsustvu za ratne zločine protiv optuženog Čedomira Aksića. Optužen je za ratne zločine počinjene od januara do maja 1999. godine na Kosovu.

Na ročištu koje je vodila predsednica suda Violeta Namani-Hajra kao Akšićev branitelj pojavio se Žarko Gajić.

Tužiteljka Habibe Salihu kazala je da su iskoristili sve zakonske mogućnosti kako bi osigurali prisustvo optuženog, ali to nije postignuto.

Ona se pozvala na član 303, Zakona o krivičnom postupku prema kome predsednik veća održava ročište radi utvrđivanja razloga izostanka optuženog i ocene eventualnog pojašnjenja ili iskaza ako je on dobrovoljno odlučio da se ne pojavi na glavnoj raspravi.

Asdren Hodža, kaže da je teško pretpostaviti “sudbinu” ovog, ali i ostalih predmeta zato što je reč o komplikovanim i teško dokazujućim procesima.

„Kao pravnici moramo da kažemo da su to teški postupci, dosta teško dokazujući. Pogotovu što je prošlo jako dosta vremena od vremena kada se smatra da su izvršena ta krivična dela, to je sada već 25 godina. Videćemo kako će to ići, to je nešto novo za kosovsko pravosuđe”, kaže Hodža i dodaje da nije pobornik suđenja u odsustvu.

“Generalno, kao pravnik, nisam pobornik toga da se sudi u odsustvu, jer sam pobornik toga da lice treba da se brani i da bude adekvatna odbrana. Ovako, u odsustvu, čisto sumnjam“, kaže Hodža.

Tomislav Višnjić objašnjava da u ovakvim postupcima postoje samo dve mogućnosti.

„Međunarodnu praksu možemo da svedemo na praksu zemalja u okruženju gde svako sudi svojim državljanima, nema izručenja. S tim što je problem sa Kosovom višestruko usložen zato što nemaju status države prema našem unutrašnjem pravnom poretku. Saradnja sa njihovim tužilaštvo, ne znam da li ostvarena od strane našeg Tužilaštva za ratne zločine. Ali, u tom smislu kontakti i mogućnost izručenja ne postoje, barem ne u sadašnjoj fazi“, smatra Višnjić.

Đorđe Trifunović kaže da će podignute optužnice bez sumnje proizvesti smetnje ljudima koji su optuženi, a da do pomaka neće doći dok se ne uspostavi, kako kaže - bilo kakva međunarodna pravna saradnja Srbije i Kosova.

„Pitanje potrebe da se raspravlja o ratnim zločinima ne bi trebalo da bude sporno. Svako ko sazna za ratni zločin dužan je da o tome raspravlja. Međutim, u našim okolnostima nije pravno nego političko pitanje i dok god se ne normalizuju ti odnosi, ali direktno između Srbije i Kosova, da se na bilo koji način uspostavi ta međunarodna pravna saradnja, ako bi se tako smela tako nazvati, onda će to stalno biti predmet za neku trgovinu, političke uticaje i teško ćemo doći do jedinstvene istine, vrlo teško“, upozorava Trifunović.

Na tu opciju, saradnje Srbije i Kosova računa i Hodža, ali priznaje da će to jako teško biti sprovodljivo.

On podseća da su procesi za ratne zločine do sada vođeni u region, a da su rezultati zavisili od saradnje tužilaštava.

“Imamo Specijalni sud u Beogradu koji je radio ovakvu vrstu krivičnih dela. Imamo sud u Bosni, imamo neka suđenja koja i dalje traju u Hrvatskoj... Ali to je od predmeta do predmeta, od slučaja do slučaja. Neke druge države bivše Jugoslavije bolje sarađuju u tome. Sada je skoro bio predmet u Hrvatskoj protiv jednog vojnog činovnika iz Srbije gde su saslušani svedoci pri sudu u Beogradu. Znači, postoji apsolutna saradnja između Hrvatske i Srbije, što nije slučaj Srbije i Kosova, tako da će to jako teško ići u ovim slučajevima“, ističe Hodža.

Hodža odbacuje mogućnost da je reč o “jednonacionalnim optužnicama” i da je u pitanju pokušaj Prištine da napravi pandam Specijalizovanim većima Kosova sa sedištem u Hagu.

„Zavisi kako ko gleda na to. Možda Srbi i Srbija to mogu tako da gledaju, kao da je to neka protivteža Specijalizovanim većima u Hagu, ali ja mislim da nije. Mislim da je tužilaštvo institucija kojoj su se građani obratili preko policije. Strašna nedela i strašni zločini su se dogodili tokom 1998. i 1999. godine koji moraju imati epilog. Na osnovu tih izjava, na osnovu nekih drugih materijalnih dokaza došlo se do tih optužnica i pravo, mandat i zakonsko pravo je na institucijama Kosova da to reše i da žrtvima zadovolje pravdu“, ističe on.

U to sumnja i Đorđe Trifunović.

„Ne mislim da je ikakva protivteža Specijalizovanim većima sa sedištem u Hagu, nego su ovi predmeti u nadležnosti Kosova od manjeg značaja od predmeta koji su tamo ostavljeni da se završavaju. A da li je to posebni deo ili u sastavu Haškog tribunala ne znam, jer je postojao sud za Jugoslaviju i Ruandu, a valjda je Kosovo bilo u toj Jugoslaviji i ne znam zašto bi postojao poseban sud samo za Kosovo“, kaže Trifunović.

Prema njegovim rečima podignute optužnice će bez sumnje praviti smetnju građanima Srbije koji su optuženi. a da se cela priča o ratnim zločinima zloupotrebljava.

„Naravno da postoji smetnja za građane Srbije koji se nalaze na spisku tih optuženih, da putuju, da se kreću, jer je moguće da će pojedine zemlje izvršavati međunarodne naloge i hapšenja i u korist pravosuđa Kosova. Svakako da je tu potrebno da se ispita o čemu se radi i proći će dosta vremena da se to dogodi jer cela ta situacija se zloupotrebljava da bi bio pritisak na srpske građane. Isto je i u drugim republikama, Hrvatskoj, BiH. Penzionisani istražni sudija Vojislav Medić je desetak godina odlazio u Hrvatsku, tamo je pravio kuću, a onda su ga uhapsili“, zaključuje Đorđe Trifunović.