Ukidanje mera EU: Prištinske želje i briselska realnost

Za Prištinu velika nepravda. Otuda svakodnevni zahtevi da se što pre ukinu kaznene mere uvedene juna 2023. Ukoliko je verovati „diplomatskim izvorima iz Brisela“, unutar EU je već počelo da se radi na njihovoj postepenoj suspenziji. Sagovornici Kosovo onlajna primećuju da većina tih sankcija u praksi nije ni sprovedena, a da se, nakon niza jednostranih poteza Vlade Kosova koji su usledili na severu, postavlja pitanje da li su uopšte otklonjeni razlozi zbog kojih su i uvedene.

Piše: Đorđe Barović

„Postoji totalna blokada EU prema Kosovu, naše reforme se ne cene, naš rad se ne ceni“, poručila je tokom Samita Evropske političke zajednice u Tirani kosovska predsednica Vjosa Osmani.

Naglasila je da je nastavak dijaloga Prištine i Beograda moguć tek kada EU ukine Kosovu kaznene mere.

„Što se tiče dijaloga sa Srbijom, prvo moramo sačekati ukidanje mera protiv Kosova“, nedvosmislena je Osmani.

Zapravo, ponavlja retoriku svih zvaničnika u Prištini.

Prema pisanju Kohe, EU bi mogla da udovolji ovoj želji i navodno se već ušlo u procedure za postepeno ukidanje mera, ali Francuska, Italija, Mađarska i Slovačka „oklevaju da podrže tu odluku“.

Doduše, izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu Riho Teras, bez obzira što smatra da su kaznene mere „nepravedne i neuravnotežene“, to je i naglasio.

„Mere zahtevaju jednoglasnu odluku Saveta i ne vidim ništa slično na horizontu, nema dobrih vesti“, izjavio je Teras. 

Mere protiv Kosova uvedene su juna 2023. godine nakon više jednostranih akcija vlasti u Prištini na severu Kosova.

U izveštaju tadašnjeg kabineta predstavnika Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Đuzepa Borelja predloženo je obustavljanje značajnog finasiranja od strane EU, uključujući i projekte Investicionog Fonda za Zapadni Balkan, ali i obustavljanje bilateralnih poseta, kao i smanjenje prisustva na javnim događajima u koji su uključeni članovi kosovske vlade.

U obrazloženju je tada navedeno da Vlada Kosova i njen tadašnji premijer Aljbin Kurti „nemaju političku volju da preduzmu neophodne mere u pravcu deeskalacije situacije na severu Kosova“.

Godinu dana kasnije Borelj je sačinio novi izveštaj u kome je preporučio državama članicama da zauzmu stav o ukidanju mera protiv Kosova, ali se to nije dogodilo.

Simbolični koraci

Direktorka Centra za spoljnu politiku i bivša ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji Aleksandra Joksimović smatra da bi do postepenog ukidanja mera Prištini moglo da dođe tek nakon izlaska „iz političke nestabilnosti“, ali da je reč o sankcijama koje se ni do sada nisu poštovale i više su bile simbolične.

„Koliko mi je poznato tih sankcija nema previše. Neke od njih se ionako ne poštuju, tako da govorimo o simboličkim koracima. U tom kontekstu, koliko je moguće ići korak po korak zaista je teško da se proceni da li postoji prostor imajući u vidu da je u pitanju jedan mali broj sankcija koji je zvanično na snazi, a nešto od njih se i ne primenjuje u praksi“, kaže Joksimović za Kosovo onlajn.

Ključan problem vidi u institucionalnoj krizi i ne vidi „realnim“ da se bilo koje pitanje otvori pre formiranja novog parlamenta i vlade.

„Ta neizvesnost i politička nestabilnost traje već neko vreme i mislim da će svi politički akteri, globalno, sačekati ishod i rasplet ove političke nestabilnosti u Prištini pre nego što stupe u bilo kakav ozbiljniji razgovor u vezi sa bilo kojom temom, a u kontekstu Kosova, a pogotovo dijaloga Beograda i Prištine“, navela je Joksimović.

Igranje žmurki

Politički analitičar iz Prištine Gezim Kasapoli razmišlja na sličan način.

Doduše, on u celu priču ubacuje termin „žmurke“.

„Mi smo dali razloga EU da nastavi ove mere jer se dve godine nismo pomicali sa naše pozicije, a sa druge strane i srpsko stanovništvo se nije pomerilo sa svog stava. Imamo neku pat poziciju“, ističe Kasapoli u razgovoru za Kosovo onlajn.

Uveren je da do ukidanje kaznenih mera EU neće doći dok ova pitanja ne počnu da se rešavaju, a to je, smatra, moguće kroz nove lokalne izbore i formiranje nove vlade.

„Do tada ni jedna zemlja neće da traži, niti da insistira da se ukinu mere, jer ni sa naše, ni sa lokalne srpske strane nije ispunjen ni jedan zahtev koji su imale zemlje iz međunarodne zajednice“, kazao je Kasapoli za Kosovo onlajn.

Dodaje da je uvek mnogo teže povući, nego uvesti kaznene mere, a da Kosovo ima problem što su na tome insistirale zemlje koje su podržale nezavisnost.

„Lako je uvesti mere, a teško ih je povući. U principu nemamo problema sa zemljama koje nas nisu priznale. Nije to problem. Problem je sa zemljama koje su podržavale našu nezavisnost, ali u principu još nisu uverene da Kosovo hoće i može da ispuni one zahteve koje ove zemlje imaju. Verujem da će biti teško ubediti ove zemlje, naročito sada kada nemamo ni parlament ni vladu, kada se igramo 'žmurke' , da odluče da ukinu mere protiv Kosova“, naglašava Kasapoli.

Uveren je da će do ukidanja mera doći tek nakon lokalnih izbora, posebno u onim sredinama sa većinskom srpskom zajednicom.

„Mora se sačekati do onog trenutka kada budemo prošli kroz proces parlamentarnih i lokalnih izbora, da se vidi da je srpsko stanovništvo deo ovih izbora i da će dobiti vlast u onim opštinama gde su većina“, ističe Kasapoli.

Dodaje da to podrazumeva da se predstavnici srpske zajednice vrate na pozicije na kojima su ranije bili.

„Ono što vidimo sada je da ova, prošla vlada, neće da popušta. I sada imamo ljude u vlasti u ovim opštinama koji ne predstavalju većinu stanovništva i to je veliki problem“, precizirao je ovaj analitičar.

Dvoumljenje EU

Saradnik nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“ iz Severne Mitrovice Aleksandar Šljuka smatra da unutar Evropske unije ne postoji koncenzus da li da se Kosovu ukinu kaznene mere ili da se zbog jednostranih poteza dodatno kazni. Istovremeno, ovaj analitičar upozorava da i dosadašnji set sankcija zvaničnoj Prištini nije dosledno primenjivan, posebno u onom političkom delu.

„To je sada više jedna igra oko koncenzusa u okviru EU kako različite države gledaju na čitavo pitanje dijaloga i pitanje odnosa Kosova prema međunarodnim partnerima. Da li su oni za to da se te mere olakšaju ili su za to da se Kosovo u određenoj meri kazni zbog svega onoga što je vlada radila u prethodnom periodu, a to su brojne unilateralne akcije koje su doprinele eskalaciji na samom terenu“, kaže Šljuka za Kosovo onlajn.

Dodaje da se izvesno vreme kako na Kosovu, tako i unutar EU razmišlja o ukidanju kaznenih mera Prištini, ali da unutar Unije i dalje postoje različita mišljenja.

„Neke zemlje se protive tome, odnosno više postoji koncezus ka faznom, postepenom ukidanju i to bi verovatno značilo da bi se prvo ukinule neke mere koje se odnose na finansijske i tehničke stvari, a posle i druge mere“, objašnjava.

Kao mnogo veći problem vidi selektivnost u primeni uvedenih mera.

„Tokom čitavog trajanja, od uvođenja mera, imali smo selektivnost njihove primene. One nikada nisu u potpunosti primenjivane. U političkom aspektu tih mera uskraćivanje sastanaka na najvišem nivou zvaničnika EU, zemalja EU i Kosova nikada u potpunosti nije poštovan. Mi smo svedočili da su dešavali brojni sastanci, da se dešavaju i sada, tako da je pitanje koliko su te mere na kraju krajeva i bile kredibilne i koliko su imale efekta“, smatra Šljuka.

Podseća da su zvaničnici Prištine u prethodnom periodu više puta izjavljivali da je Kosovo ispunilo sve kriterijume i uslove kako bi kaznene mere bile ukinute.

Međutim, ukazuje da se u praksi dešava upravo suprotno.

„Imali smo brojna zatvaranja srpskih institucija na Kosovu. Mi smo od 2023. imali nebrojeno mnogo akcija, unilateralnih poteza koji su naišli na osudu međunarodnih partnera. Imali smo suštinski više eskalacije nego deeskalacije od strane kosovskih zvaničnika“, navodi Šljuka.

Podseća da Priština nije ispunila ni jedan uslov za ukidanje kaznenih mera.

„Primarni uslovi su bili da se započne sa osnivanjem ZSO što se nije desilo. Povlačenje specijalnih jedinica Kosovske policije iz zgrada i oko zgrada opština što se desilo u određenoj meri. Ali, eskalacija je nastavljena. Možda ne tu, ispred zgrada opština, ali su bili brojni drugi slučajevi gde su specijalne jedinice fizički maltretirale građane i neprofesionalno se ponašale. Tako da ni to ne možemo da gledamo kao potpuno ispunjen kriterijum“, kaže Šljuka.

Jedan od kriterijuma je bio i da se organizuju novi izbori u četiri opštine na severu, a Šljuka podseća da je kosovska predsednica Vjosa Osmani tvrdila da je taj uslov ispunjen donošenjem „administrativno uputstva“, ali da je to rezultovalo referendumom koji su Srbi bojkotovali.

„Nikada nismo imali nove izbore na severu. I dalje imamo albanske gradonačelnike koji prvo nisu pristali da rade sa alternativnih lokacija. Čak i oni koji su to učinili posle su radili i rade iz zgrada opština i nisu donosili samo tehničke odluke, već su referisali i na političke odluke. Dakle, skoro zapravo ništa od tih uslova nije ispunjeno. Videli smo mnogo više eskalacije nego deeskalacije i prema mom mišljenju nije postignuto dovoljno da bi se smatralo da su uslovi ispunjeni da se mere ukinu“, zaključuje Šljuka.