Kosovo između sankcija i statusa kandidata: Zašto je Kurti ljut na EU?

Aplikacija za punopravno članstvo u fijoci, kaznene mere na stolu EU. Aljbin Kurti je početkom ovog meseca, tokom posete Briselu, kritikovao ovakav pristup prema Kosovu i zatražio ukidanje sankcije i dobijanje upitnika za status kandidata. Sagovornici Kosovo onlajna objašnjavaju da bez obzira na Kurtijevo durenje i ljutnju neće doći do promene: ne samo zbog stava pet evropskih država koje se protive priznanju Kosova, već i zbog sve očiglednijeg nezadovoljstva evropskih zvaničnika aktuelnom politkom Prištine.

Piše: Đorđe Barović

„Moj prijatelj Đuzep Borelj, bivši visoki predstavnik EU, napisao je pismo za 27 država članica i poručio da Kosovu treba ukinuti mere. Ali, mere se ne ukidaju. Moramo da dobijemo upitnik i status države kandidata, ne samo zato što je to nešto što ljudi žele, već mislim da naša zemlja to zaslužuje“, kazao je Kurti na promociji Programa za proširenje EU „Vili Brant“ u Briselu.

Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u EU 15. decembra 2022. godine. Kurti je ovaj dokument tada uručio češkom ministru za evropska pitanja Mikulašu Beku i poručio da je to „istorijski dan za Kosovo i demokratiju“.

Samo pola godine kasnije, juna 2023, Evropska unija je saopštila da je uvela kaznene mere Kosovu.

Bio je to rezultat izveštaja koji je sastavio jedan od „prijatelja“, tadašnji visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj.

Od Prištine je traženo da preduzme neophodne mere u pravcu deeskalacije situacije na severu Kosova.

Raskorak očekivanja

Politikolog Ognjen Gogić u razgovoru za Kosovo onlajn kaže da je najveća ironija u tome što su brojni jednostrani potezi Prištine u međuvremenu obesmislili prvobitne razloge za uvođenje mera Kosovu.

„To jeste raskorak između očekivanja Brisela i stanja na terenu. Čini se da je situacija da mnogi u Briselu imaju generalno primedbu na Kurtijevu politiku, ne samo za situaciju na severu, nego i uopšte, za jednostrane mere koje je preduzimao. I tu se sada plaća cena. Plaćaju je vlada i Kosovo. Ne postoji volja da se te mere ukinu iako možda one nemaju ni smisao. Zapravo je odsustvo koncenzusa među evropskim državama razlog zašto se to ne ukine i to je čak i neka vrsta inercije koja postoji u Briselu i u odnosima između Brisela i Prištine“, objašnjava Gogić.

Podseća da je EU tražila od Prištine da održi nove izbore u četiri opštine na severu, ali i povlačenje specijalne policije.

„Dve godine kasnije ništa od toga nije učinjeno, ali su te stvari izgubile smisao. Situacija i realnost su se promenili na Kosovu. Ne nužno na bolje, ali ti zahtevi sada možda više nisu ni relevantni s obzirom na promene koje su nastupile na terenu“, smatra Gogić.

U više istraživanja koja su na Kosovu rađena tokom 2023. godine pokazalo se da najveći broj građana, čak 92 odsto podržava članstvo u EU, a više od 80 posto građana veruje da će se to dogoditi pre 2030. godine.

U međuvremenu nisu rađena nova istraživanja, ali Gogić ističe da su građani Kosova nesumnjivo proevropski orijentisani.

„Utisak je da je Kosovo veoma proevropski orijentisano, da su građani, pre svega Albanci, vrlo naklonjeni ideji integracije u evro-atlanske strukture, članstvo u EU i Natou i mnogi od njih sami odlaze da rade tamo, tamo su im porodice. Oni jesu opredeljeni ka članstvu u EU iako, pod uticajem tog narativa koji forsira Samoopredeljenje smatraju da je Evropska unija nepravedna prema Kosovu, da se ne odnosi na fer način prema Kosovu“, kaže Gogić.

Ipak, da bi Kosovo i bilo deo EU ta želja nije dovoljna zato što je, ističe, između nepremostiva prepreka - ne postoji koncenzus o njegovom priznanju unutar EU.

„Kosovo ima potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i to je poslednji korak koji je moglo da načini na putu ka evropskim integracijama bez otvaranja pitanja statusa i državnosti. Već za kandidaturu koja bi bila sledeći korak, potrebno je da postoji koncenzus, da sve članice EU budu saglasne oko toga da Kosovo može da bude kandidat za članstvo, a prema aktima EU kandidat za članstvo jedino može da bude država. Dokle, dok god tih pet država u EU ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu oni neće glasati da ono dobije kandidaturu za članstvo. Pritom, to ne znači i da bi druge države, koje priznaju Kosovo, glasale za tu kandidaturu zato što imaju priimedbe na politiku Kosova“, kaže Gogić.

To je i ključan razlog zbog čega se u Briselu ovo pitanje ne stavlja na dnevni red EU.

„Zna se koji bi bio ishod tog glasanja. Tih pet država bi vetiralo, a verovatno bi im se priključile i druge države koje ne prihvataju politiku koje Kosovo vodi i koje smatraju da ne ispunjava uslove da bude kandidat“, precizira Gogić.

Prebacivanje krivice

Za prištinskog analitičara Škeljzena Maljićija stvari su krajnje jednostavne: za situaciju u kojoj se našlo Kosovo kriv je isključivo Aljbin Kurti.

„On je imao šansu prošle godine u ovo vreme da završi oko Saveta Evrope. To nije iskoristio. Tada je bio jedan uslov, da pošalje predlog statuta ZSO na proveru Ustavnom sudu. Nije hteo da pošalje i normalno da je neko izgubio poverenje u njega: i Nemačka i svi koji su to pripremili. Sada su i sankcije ostale, niti smo ušli u Savet Evrope. Sve je to njegova krivica jer uopšte nije bio kooperativan sa strateškim partnerima Kosova. I zbog toga ne može na nikoga da prebacuje krivicu. Ali, to je njegov stil vladanja - samopropaganda protiv drugih, a šta on radi nikom ništa“, objašnjava Maljići u razgovoru za Kosovo onlajn.

Upozorava da je sprovođenje dogovorenog, obaveza i Beograda i Prištine na kojoj će nova evropska administracija insistirati kod obe strane.

„Brisel je poslao nove pregovarače, facilitatore koji posreduju u dijalogu koji se nisu mnogo izjašnjavali, ali su rekli da ugovori koji su postignuti - nisu potpisani, ali ih je Brisel na neki način pretvorio u međunarodno obavezne ugovore“, smatra Maljići.

Uveren je da EU neće odustati od dijaloga koji se pod njenim okriljem odvija poslednjih dvanaest godina.

„Deset godina je bilo pregovora, ima tu barem 30-40 sporazuma. Neki se primenjuju, neki polovično, neki još ne, ali veliki trud je uložen i neće se to sada odbaciti da bi se krenulo od početka“, precizira ovaj analitičar.

Upitan zbog čega je proces dijaloga stopiran, Maljići naglašava da i Beogradu i Prištini u ovom trenutku to odgovara.

„Mislim da sada i Beogradu i Prištini odgovara da vide ove nove geostrateške podele i da se tu nešto ne dogodi tako da možda igraju na tu kartu. Ali, nema nikakvih indicija da predsednik Tramp uopšte obraća pažnju na Kosovo i na Balkan. Videćemo, to je za sada potpuno nejasno, ali nema druge opcija da se Kosovo i pitanje normalizacije odnosa reši na neki drugi način. Osim neka ratna opcija koja je moguća, ali ne donosi nikome ništa dobro“, naglašava Maljići.

Poluge pritiska

Direktor Instituta za evropske studije u Beogradu Slobodan Zečević smatra je da odbijanje Brisela da Prištini pošalje upitnik o članstvu u EU jedna vrsta „poluge pritiska“ da formira Zajednicu srpskih opština koji bi kasnije bio argument i da pet država koje ne priznaju Kosovo prihvate takvu aplikaciju.

„Oni očekuju od Albanaca da nešto urade. Možda vide to kao polugu pritiska da im ne šalju upitnik dok se nešto ne uradi po pitanju Zajednice srpskih opština. Verovatno su Albanci nervozni i govore da je potrebno da im se pošalje upitnik jer im je to cilj, ali izgleda da taj sam upitnik nije nešto što je toliko odlučujuće i što bi njih nateralo da odmah krenu da sprovode Briselski sporazum“, kaže Zečević za Kosovo onlajn.

Zečević dodaje da zahtev Kurtija može da se tumači i kao svojevrsnu igru Aljbina Kurtija u odnosu sa EU.

„Kurti se zapravo pravi da Briselski sporazum ne postoji i ZSO, ali da to nije problem i traži da mu se pošalje upitnik. To je to“, precizira Zečević.

Upitan na koji način bi se slanje takvog upitnika Kosovu odrazilo na pet država koje ga ne priznaju Zečević kaže da bi se koristio argument da Priština želi da se „približi evropskim standardima“.

„Mislim da bi oni imali argument prema tim članicama da za Kosovo to ne znači formalni prijem, ali da eto treba da se približi evropskim standardima, a najbolje će se približiti ako uđe u proces pristupanja EU. Time se zakonodavstvo Kosova uklapa u zakonodavstvo EU i to bi bio jak argument za ove koji su priznali Kosovo da ubede ove članice koje nisu da je eto Priština konstruktivna, da je napravila korak u dobrom pravcu koji treba nagraditi“, precizira Zečević.