Za srpsku robu i dalje otvoren samo jedan prelaz, ko treba da reaguje?

Kao predsedavajuće Ceftom, Kosovo je početkom marta bilo domaćin sastanka Zajedničkog komiteta, predstavljeno bez Unmika. U isto vreme na Merdaru kolona kamiona sa srpskom robom. Na carini čekaju i po tri dana. Prizor isti od oktobra kada je Priština delimično ukinula zabranu za uvoz srpske robe, uveravajući da će moći da uđe i preko drugih prelaza kada stignu skeneri. Njih nema, prevoznici demotivisani da prihvate prevoz robe na Kosovo, a od oktobra do februara 2025. godine u poređenju sa istim periodom pre uvođenja zabrane, izvoz iz Srbije na Kosovo manji je - za trećinu.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Vozači kamiona koji u kilometarskoj koloni stoje na Merdaru preneli su reporterima Kosovo onlajna da odluka vlade u Prištini da se uvoz obavlja samo preko tog prelaza otežava posao.  

Skender Keljemendi koji vozi kamion iz Beograda sa „Polimark“ proizvodima kaže da bi mnogo lakše bilo kada bi roba mogla da se uvozi preko svih prelaza.

„Tako je bilo pre, mogli smo tri puta nedeljno da vozimo robu, sada jednom. Dva-tri dana čekamo na carini. Loše utiče na posao“, kaže on.

Detaljna kontrola, prema rečima Miroslava Simića koji prevozi blokove iz Srbije ponekad traje i danima.

Da se ne bi suočilo sa isključenjem iz Berlinskog procesa, Kosovo je 7. oktobra 2024. godine delimično ukinulo zabranu za uvoz srpske robe koja je na snazi bila od 14. juna 2023. iz „bezbednosnih razloga“, odnosno zbog sumnje da se u kamionima sa robom iz Srbije prevozi oružje na Kosovo. 

Ublažavanjem mere zabrane 7. oktobra, Kosovo je profitiralo, jer zauzvrat u okviru Cefte više nije predstavljeno posredstvom Unmika. Time što roba stiže samo preko Merdara na gubicima su drugi. 

Prema podacima koje je Kosovo onlajn dobio iz Centra za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije, ukupan izvoz srpske robe na Kosovo od oktobra 2024. do početka februara 2025. godine u poređenju sa istim periodom 2022-2023. godine, pre uvođenja zabrane, manji je za 30,2 odsto.

„Ukupan izvoz srpske robe ostvaren od oktobra 2024. do početka februara 2025. godine iznosi 104 miliona evra, što je u poređenju sa istim periodom 2022-2023. godine, pre uvođenja zabrane, manje za 45 miliona evra, odnosno manje za 30,2 odsto, kada je iznosio 149 miliona evra“, naveli su za Kosovo onlajn iz Centra za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije.

Ako se uporede meseci pre uvođenja zabrane i nakon ukidanja, izvoz je manji u proseku za 11,25 miliona evra mesečno. 

Zbog usporenog rada i povremenih obustava rada kosovske carine na prelazu Merdare, koji ima status Zelenih koridora, iz PKS kažu da se pošilјke obrađuju u znatno manjem obimu nego inače, dok istovremeno nema nagoveštaja da će drugi prelazi biti otvoreni za prelaz robe. 

„Broj kamiona koji dnevno prolaze kroz Merdare kreće se od 90 do 120, što stvara značajne gužve i nekoliko kilometara u redu, odnosno više od 150 kamiona. Poređenja radi, kosovska carina je u redovnim uslovima na prelazu Merdare pregledala oko 250 kamiona dnevno, dok je kapacitet ovog prelaza, nakon unapređenja infrastrukture koje finansira Evropska unija, povećan na čak 400 kamiona. Ova zagušenja dodatno otežavaju prevoznicima iz Srbije, Kosova i regiona, koji se suočavaju sa dugim kašnjenjima do četiri dana. Čekanje u redovima i loši uslovi demotivišu prevoznike da prihvate prevoz robe na Kosovo, jer bi u redovnim uslovima mogli više da putuju na druga tržišta“, navode iz PKS.

Predsednik Kosovske poslovne alijanse Agim Šahini ocenjuje za Kosovo onlajn da je pitanje uvoza srpske robe na Kosovo veštački problem. 

„Poslovna alijansa Kosova uvek je bila za to da se otvore sve prolazne granice za promet robe i da se ne stvaraju gužve. Na Merdaru su kolone od po 10, 15, 20 kilometara, vozači tamo i dalje čekaju danima, a to povećava troškove prevoza robe. Neprihvatljivo je da vozači tamo sede po dva, tri dana da bi došli ovde“, kaže Šahini. 

On navodi da je Poslovna alijansa Kosova tražila od Vlade Kosova da tržište bude liberalno i da je vlast obećala da će sve biti kako treba kada budu stigli skeneri koji se koriste za kontrole na prelazima. 

„Međutim, tih skenera i dalje nema, a gužva je svaki dan veća, kao i troškovi. Zato treba i Kosovo i sve države u okviru Cefte da nađu rešenje kako da prevaziđu ovaj problem. Očekujemo da će skenera biti, ali ne znamo kada, jer ukoliko nemamo skenere i na drugim prelaznim granicama, zašto treba da ih imamo samo na ovom jednom? Mi bismo kao

Poslovna alijansa Kosova skinuli sve zabrane i da roba i kapital krenu bez ikakvih problema i na jednu i na drugu stranu“, ističe Šahini. 

Cefta, prema njegovom mišljenju, se nije bavila ovim problemom, a ovo je pitanje za nju i za Evropsku uniju.

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić kaže za Kosovo onlajn da je skandalozno što međunarodna zajednica, a pre svih  nemačka administracija koja se bavila pitanjem zabrane ulaska srpske robe na Kosovo, nije uspela da do kraja reši ovo pitanje. 

Uvoz srpske robe na prostor Kosova, kako ističe, jedno je od velikih pitanja i velika je sramota za međunarodnu zajednicu što je ostalo nerešeno. 

„Nemačka vlada i nemački izaslanici su se isključivo bavili tim pitanjima, pitanjima rešavanja Cefte, njima je bitna regionalna saradnja. Gospodin Zaracin je bio veoma angažovan po tim pitanjima i davao je ohrabrujuće izjave da će to pitanje da se reši. Međutim, vidimo da pored nekog početnog dela rešavanja, drugi prelazi osim Merdara još nisu otvoreni za uvoz srpske robe, a za Srbe sa severa Kosova naročito su bitni prelazi Brnjak i Jarinje, ne samo iz ugla dostupnosti te robe, već i iz ugla punjenja sredstava u Fond za razvoj severa Kosova“, kaže Mijačić. 

On dodaje da je organizacija izbora na Kosovu u znatoj meri otežala realizaciju politike vezanu za uvoz srpske robe, da je u Prištini trenutno vlada u tehničkom mandatu i da se niko aktivno ne bavi ovim pitanjem, ali da bi to moralo da se reši u narednom periodu.

„Možda može i gospodin Sorensen da se uključi u to. Zaista bi bilo neophodno da se reši redovno snabdevanje srpskom robom na prostoru u Kosova i Metohije, da uvoz bude redovan, a sa druge strane i snabdevanje proizvodima građana na severu Kosova koji su navikli na srpske proizvode“, ističe Mijačić.