Zabrane ulazaka na Kosovo - iz bezbednosnih ili političkih razloga, šta plaši Prištinu?

Zabrana za robu
Izvor: Kosovo Online

Ove godine navršiće se puna decenija kako je na snazi dogovor iz dijaloga Beograda i Prištine o zvaničnim posetama koji je trebalo da pospeši normalizaciju odnosa dve strane. Umesto ovog podstreka koji se očekivao 2014, čini se da je Priština iz godine u godinu sve motivisanija da širi spisak onih kojima zabranjuje da uđu na Kosovo.

Ulazak je nebrojeno puta zabranjen direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petru Petkoviću, predsedniku komisije za nestale Veljku Odaloviću, ministrima Vlade Srbije, jedno vreme i premijerki Ani Brnabić… 

I nisu nepoželjni samo javni funkcioneri. U decembru 2022. godine sa Merdara je vraćen patrijarh Porfirije koji je hteo da uoči Božića bude sa srpskim narodom na Kosovu, a sa istog prelaza u januaru ove godine novinar Tanjuga. Ranije su na "crnu listu" dospeli i novinarka RTS-a, humanitarac Arno Gujon, Milorad Arlov, predsednik banjalučkog Odbora za pomoć Srbima na Kosmetu…

Zabrane ulaska Priština nekada ni ne obrazlaže, a nekada objašnjenje glasi da se određena osoba smatra pretnjom po javni red ili unutrašnju bezbednost.

Kada je reč o dozvolama koje je uskratio Beograd, poslednja se odnosila na ministra unutrašnjih poslova Dželjalja Svečlju početkom januara ove godne koji je hteo da poseti Preševo, Bujanovac i Medveđu, a prethodna na zamenika premijera Kosova Besnika Bisljimija 2022. godine, kojem je poseta u prvi mah bila odobrena, ali koji je, prema obrazloženju policije, morao da se vrati na Kosovo iz bezbednosnih razloga.  

Najava srpskog predsednika Aleksandra Vučića s početka ove godine da bi posetio Kosovo odmah je naišla na negodovanje u pojedinim kosovskim krugovima, a univerzitetski profesor Nedžmedin Spahiu rekao je za Kosovo onlajn da bi zabrana ulaska srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću bila neprihvatljiva stvar. Prema oceni Spahiua, nije normalno što nema normalnog toka kretanja službenih lica iako dogovor između dve strane o tome postoji.  

„U celini to nije dobra stvar, posebno za posetu predsednika Vučića Kosovu. Ako se nastavi da se dogovara i da se reše pitanja koja tište odnose Kosova i Srbijea kojih je puno, onda je zabrana ulaska predsedniku Vučiću sasvim neprihvatljiva stvar“, kazao je on.

Druga stvar je, kaže, to što se ponekad mogućnost posete zloupotrebljava.

Spahiu je prokomentarisao i to što Srbija početkom januara nije odobrila posetu ministra unutrašnjih poslova Kosova Dželjalja Svečlje Preševu, Bujanovcu i Medveđi.   

"Ne mogu da razumem šta je ministar unutrašnjih poslova Kosova tražio u 'preševskoj dolini', osim ako nema rodbinske veze. Da je u pitanju ministar kulture ili spoljnih poslova, onda bi to bilo razumljivo. Zašto ministar unutrašnjih poslova u ovom slučaju? Ima puno slučajeva kod kojih zabrana zaista jeste sasvim neprihvatljiva. Zašto se to radi, to treba da pitate lidere u Beogradu i Prištini, jer po meni, to je naprosto neshvatljivo i to ne razumem“, naveo je Spahiu.

Pravnik Milan Antonijević smatra da su obostrane zabrane poseta zvaničnicima Srbije i Kosova stvar političke prirode, a ne iz bezbednosnih razloga. Kako kaže, zbog zabrana štetu najviše imaju Srbi sa Kosova jer imaju osećaj nesigurnosti i nemogućnosti da političari i javne ličnosti iz Beograda budu sa njima u trenucima koji ni na koji način nisu bezbednosno kritični.

Normalizacija odnosa, pa i poseta, poručuje, trebalo bi da se desi u 2024. godini.

"Zabrane još jesu političke, mislim da tu zaista nema nekih bezbednosnih rizika. Svi smo reagovali kada je patrijarhu bilo zabranjeno da dođe na Kosovo, a kasnije je njegovo ustoličenje prošlo bez ikakvih bezbednosnih i bilo kakvih drugih problema. Tu se vidi da je moguće da u nekom kratkom roku imamo promenu politike i da kosovske vlasti ne koriste praksu kakvu su koristile ranije, bilo da se radi o Kancelariji za Kosovo i Metohiju, javnih ličnosti ili o nekom iz političkog života", kaže Antonijević za Kosovo onlajn. 

Iako je u dijalogu Beograda i Prištine još 2014. postignut dogovor o posetama zvaničnika, koji se u praksi ne poštuje, Antonijević kaže da se ne poštuje ni dogovor koji se odnosi na ono najznačajnije, a to je formiranje Zajednice srpskih opština.

"Dogovori iz ranijih godina, pa i taj iz 2014. se ne poštuju, kao što se ne poštuje ni dogovor koji se odnosi na ono najznačajnije, a to je formiranje Zajednice srpskih opština, samim tim ni neki drugi dogovori koji nemaju tako dalekosežan značaj za srpsku zajednicu na severu, kao što je poseta političara ili pregovarača. A to je neophodno kao jedan preduslov da se stekne poverenje. Ta reč se nekako nije videla u odnosima između Beograda i Prištine, a ono se stiče upravo kontaktima, mogućnošću da za pregovaračkim stolom kažete i najteže stvari, da govorite i o incidentima i o ugroženosti Srba na Kosovu i o pravima na imovinu i o svemu onome što je najznačajnije. Mislim da ta barijera koja postoji mora da bude podignuta i to na radost i srpske i albanske populacije koje zaslužuju da žive u jednom regionu koji nema bezbednosne rizike i nema dalje naznake konflikta", rekao je Antonijević.

Jedan od onih sa "crne liste" Prištine je i direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon koji kaže za Kosovo onlajn da mu je drago što je u grupi ljudi kojima je zabranjen ulaz na Kosovo jer to, kako smatra, znači da radi u interesu Srbije i srpskog naroda.

"Srpskom patrijarhu Porfiriju i predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću je više puta zabranjivan ulazak na KiM. I to ne zbog toga što predstavljaju bezbednosni rizik po Albance i po mir na Kosovu i Metohiji već zbog toga što pružaju ogromnu podršku Srbima i zato što rade dobre stvari za Srbiju i za srpski narod. Meni je takođe zabranjen ulazak na Kosovo i Metohiju pre pet godina i to je proizvoljna odluka. Pravo da vam kažem, više mi se sviđa da budem u toj grupi sa patrijarhom i predsednikom jer su oni političke i duhovne vođe srpskog naroda, nego u grupi sa onima koji mogu da uđu na KiM, da šetaju Mitrovicom, Prištinom ili Prizrenom, odakle šalju poruke političke prirode uperene protiv Srbije. Ako dobijete takvu zabranu, to je na neki način potvrda da dobro radite za Srbiju i za srpski narod", rekao je Gujon. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je početkom godine da je zatražio da poseti Kosovo da bi se obratio srpskom narodu, što je odmah naišlo na negativne komentare u Prištini. Nekoliko dana pre toga kosovske vlasti su zabranile novinaru agencije Tanjug da uđe na teritoriju Kosova kako bi izveštavao o poseti patrijarha Porfirija, a na drugoj strani, Srbija nije odobrila posetu kosovskog ministra unutrašnjih poslova Dželjalja Svečlje Preševu, Bujanovacu i Medveđi.

Gujon kaže da ne bi gledao recipročno ono što Priština radi u odnosu na ono što su mere Beograda. 

"Prema međunarodnom javnom pravu i Ustavu Srbije, Kosovo je deo Republike Srbije, Srbija jeste međunarodno priznata država koja sme i može da zabrani ulazak na svoju teritoriju na osnovu zakona. Dok, s druge strane, Priština kao teritorija, koja politički i proizvoljno mnogima zabranjuje ulazak na KiM, ne poštuje zapravo ljudska prava i slobodu kretanja. Kod nas to nije slučaj, imamo zakone, imamo Ustav, imamo bezbednosne strukture koje znaju kako treba tretirati one koji predstavljaju bezbednosnu pretnju po našu državu. Oni koji čak i u svetskim medijima kritikuju Srbiju, imaju mogućnost da uđu u Republiku Srbiju. To, nažalost, nije slučaj na KiM gde zabranjuju ulazak novinarima, humanitarcima i svima koji govore istinu o kršenju osnovnih ljudskih prava za Srbe i nealbance na Kosovu i Metohiji", naglasio je Gujon koji je i osnivač humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo".

Kako ističe, kad mu je pre pet godina izrečena zabrana ulaska, nije dobio nikakvo valjano obrazloženje za tu meru.

"U toj odluci je pisalo da mi je zabranjen ulazak na Kosovo zato što se nalazim na listi osoba kojima je zabranjen ulazak na Kosovo. Tužim se sa njima već pet godina, šalju me iz jednog u drugi sud. Naravno, to je politička odluka, bez utemeljenja, koja očigledno traje i trajaće, ali siguran sam da će kad-tad biti ukinuta i da će ponovo biti slobode za sve na KiM. Pre svega za Srbe koji žive već 25 godina u enklavama, ali i za sve one koji van KiM njima pomažu i svesrdno ih podržavaju", zaključio je Gujon.

Inače, dogovor o posetama iz 2014. predviđa da će strane obavestiti jedna drugu o posetama svojih zvaničnika i on „propisuje“ tačne korake ove procedure. Kako se navodi u tom dogovoru, institucija koja upućuje zahtev šalje obaveštenje direktno oficiru za vezu strane koja je domaćin posete, upućujući kopiju zahteva oficiru za vezu strane koja upućuje zahtev za posetu. Čim dobije obaveštenje, oficir za vezu treba odmah da potvrdi prijem.

„Ako u određenom roku nema odgovora, smatra se da je poseta odobrena. Ako se prigovori upute u određenom roku, moraju se uputiti direktno oficiru za vezu strane koja je uputila obaveštenje. Kopija prigovora upućuje se EU (kako Delegaciji EU u Beogradu, tako i Kancelariji Specijalnog predstavnika EU u Prištini), koja će posredovati u slučaju potrebe“, navodi se u ovom dogovoru.

Obaveštenje za predsednika, premijera, zamenika premijera, predsednika Skupštine, ministre unutrašnjih i spoljnih poslova i odbrane mora da se uputi najmanje 72 časa unapred. Za svi ostale ministre, potpredsednike Skupštine, direktore kancelarija Vlade i bezbednosnih agencija, predsednike Ustavnog i Vrhovnog suda, javnog tužioca, kao i sve druge koji imaju fizičko obezbeđenje, primera radi verske poglavare, obaveštenje mora da se uputi najmanje 48 časova unapred.

Dogovor takođe predviđa da će svaka strana imenovati po jednog zvaničnika koji će imati redovan i pojednostavljen pristup drugoj strani i za koga će strane dostavljati samo logističke informacije kako bi se omogućila priprema poseta. Ove osobe su, u principu, glavni pregovarači.