Zapadni Balkan pod pritiskom zbog EES sistema - mogu li prevoznici da probiju barijere EU?

Drumski saobraćaj je krvotok ekonomije svake države, ističu stručnjaci i predstavnici prevoznika iz regiona za Kosovo onlajn i upozoravaju da bi primena evropskog sistema ulazno-izlazne evidencije (EES) mogla ozbiljno da ugrozi Zapadni Balkan. Dok su u EU izričiti da su pravila jasna i da se nisu menjala, vozači poručuju da im se u praksi vrata Šengena zatvaraju i kao odgovor najavljuju blokadu granica od 26. januara.

Piše: Petar Rosić

Novi sistem za digitalno upravljanje granicama (EES) za ulazak i izlazak počeo je da se primenjuje u 29 evropskih zemalja 12 . oktobra prošle godine, a potpuno operativan trebalo bi da postane 10. aprila.

Najavljen je kao sistem koji će poboljšati bezbednost Šengenskog prostora, doprineti sprečavanju ilegalnih migracija i povećati efikasnost za putnike. Međutim, za prevoznike sa Zapadnog Balkana doneo je brojne probleme.

Predstavnici udruženja prevoznika Srbije, BiH, Crne Gore najavili su da će od 26. januara blokirati teretne prelaze sa zemljama Šengena, a u ovoj akciji dobili su i podršku kolega iz Severne Makedonije.

Na konferenciji za novinare u Beogradu istakli su da će puna primena EES sistema vozačima sa Zapadnog Balkana praktično ograničiti boravak u zemljama Šengena tokom svakodnevnih radnih aktivnosti, zbog čega zahtevaju ravnopravan status sa evropskim preduzećima i vozačima.

Reagovao je i premijer Srbije Đuro Macut koji je u razgovoru sa šefom Delegacije EU u Srbiji Andreasom fon Bekeratom poručio da ovaj problem preti da u potpunosti parališe rad transportne zajednice Srbije, ali i ostalih ekonomija Zapadnog Balkana.

Premijer je naveo da su od ovog pravila već izuzeti letačko osoblje, osoblje železnica, i dodao da Srbija nudi konkretna rešenja koja ne zahtevaju izmenu Šengenskog graničnog kodeksa koja je predao sagovorniku.

U međuvremenu je stigla reakcija iz Evropske komisije, ali bez konkretnog odgovora. Portparol Evropske komisije Markus Lamert poručio je da su pravila država Šengena jasna i da se nisu menjala.

Proterivanja vozača sve učestalija

Prošle nedelje oglasilo se i poslovno udruženje Međunarodni transport „Pumedtrans“ i saopštilo da je osam srpskih državljana, profesionalnih vozača kamiona, od  15. januara uhapšeno u luci Roštok u Nemačkoj, zbog prekoračenja dozvoljenog broja dana boravka u Šengen prostoru.

Istog dana konzorcijum „Logistika BiH“ saopštio je da je u poslednjih 365 dana, samo u Nemačkoj, 100 profesionalnih vozača iz BiH proterano „isključivo zato što rade“.

Predsednik Udruženja prevoznika Srbije Neđo Mandić u petak je uputio i otvoreno pismo predstavnicima zemalja Šengenskog prostora i Evropske komisije u kojem predlaže dva rešenja.

U pismu u kojem se potpisuje kao građanin Evrope, Mandić predlaže da privremeno ili suspenduju primenu pravila 90/180 na profesionalne vozače ili nađu tačke u sporazumu koje omogućavaju izuzeće za profesionalnu grupu vozača u međunarodnom transportu „koji predstavlja krvotok privrede“.

Preduzećima preti gašenje

U razgovoru za Kosovo onlajn Mandić je kazao da primena EES sistema u praksi ne otežava, već onemogućava rad profesionalnih vozača sa Zapadnog Balkana i da bi njegove posledice mogle biti katastrofalne i po privredu i građane.

„To je propast - niti će vozač da zaradi platu od koje može pristojno da živi, niti će poslodavac moći da isplati svoje obaveze, pa na kraju ni tu istu platu. Mi moramo ili da radimo punim kapacitetom ili da prestanemo. Postoji ogroman broj drugih troškova koji su toliko veliki da bez ozbiljnog rada nema pozitivnog poslovanja, a bez pozitivnog poslovanja preduzeće mora da se gasi“, rekao je Mandić.

On je ukazao na dugotrajna zadržavanja na granicama.

„Kada krenemo, čekamo u kolonama - nekad 24 sata, nekad 48, pa i 72 časa. U povratku je isto i to nas onemogućava da pređemo dovoljan broj kilometara i ostvarimo realizaciju“, rekao je on.

Dodao je da će uvođenje elektronskog sistema dodatno ograničiti rad.

„Ranije nas nisu kontrolisali, a ovo je sistem elektronskog učitavanja. Kad napunite 90 dana - nema ulaska, a to se napuni već za tri do četiri meseca, što znači da sledeća dva meseca nema rada“, istakao je.

Odgovori izostaju

Komentarišući poruke iz Evropske unije, Mandić je rekao da odgovori izostaju.

„To je isti odgovor koji dobijamo već dve godine. Taj odgovor je besmislen. Oni kažu da nema promene, a u Šengenskom sporazumu piše da može da se menja i dopunjava“, kazao je naš sagovornik i dodao da rešenje postoji.

„Ima sto rešenja, od najprostijeg: uvedite ponovo vozačku vizu za profesionalne vozače, dugoročnu - na tri ili pet godina, koja će omogućiti neograničen broj ulazaka i izlazaka i tada nema problema. Mi imamo predloge, ali najbolje je da razgovaramo i da svako sa svoje strane predloži ono što mu najviše odgovara, da bismo na kraju našli kompromisno rešenje, rešili problem i da više ne bude potrebe za protestima“, ukazao je on.

Istakao je da blokade nisu cilj, ali da od toga ne odustaju.

„Na sastanku sa Fon Bekeretom rekao sam da neće biti blokada, samo neka nam pošalju pismo i pozovu nas na sastanak, sa zajedničkom obavezom da u roku od 60 dana postignemo kompromis i nađemo rešenje“, rekao je Mandić.

Makedonski prevoznici podržali su protest. Generalna sekretarka Udruženja poslodavaca transportnih kompanija Makedonije „Makam-trans“ Biljana Muratovska kazala je za Kosovo onlajn da je brojanje dana boravka ekonomski neodrživo za profesionalne vozače.

„Jer u tih 180 dana, onih 90 dana koji će se podeliti u sve mesece, vozači mogu da voze 10 do 15 dana, zavisno od toga da li imaju kraće ili duže relacije. Što znači da ako znamo da sa svim obaveznim odmorima koje imaju, nedeljnim i dnevnim, da im je radno vreme 20 dana, onda su ovih 10 ili 15 dana ekonomski neopravdani. Jednom rečju, nas zaustavljaju i ne možemo normalno da opslužujemo klijente, što znači da ćemo polako izgubiti celokupan posao“, istakla je ona.

Govoreći o mogućim posledicama po ekonomiju, Muratovska naglašava da je drumski transport krvotok svake države.

„Mi povezujemo uvoznike, izvoznike i distribuciju proizvoda. Kada znamo da smo svi u regionu, sa izuzetkom Crne Gore, povezani samo drumskim prevozom i da smo uvozno zavisni, to znači da ukoliko ne radi drumski prevoz, suočićemo se sa velikim problemom, jer ćemo imati nedostatak repromaterijala, robe široke potrošnje, pa i lekova i drugih stvari koje su neophodne“, rekla je Muratovska.

Atak na celokupnu ekonomiju

Dodala je da bi to imalo posledice po čitavu ekonomiju regiona.

„To znači jedan atak na celokupnu ekonomiju svih ovih država koje su sa Zapadnog Balkana, odnosno onih koje su van Evropske unije“, navela je.

Govoreći o zahtevima prevoznika, Muratovska je rekla da se već dve godine vode razgovori sa evropskim institucijama.

„Mi se već dve godine borimo zajedno sa Srbijom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, Albanijom i Turskom, ali za sada nemamo neki odgovor, osim obećanja da bi trebalo da se razmišlja o nekoj vrsti viza. Ako se radi o nekoj vrsti viza, mi kažemo uvedite ih, ali da nema zabrane. Međutim, i u Švajcarskoj piše 90 u 180 dana. Što znači ni sa vizom nismo rešili problem, samo plaćamo dažbine državi za dobijanje vize“, rekla je ona.

Predsednik Poslovne alijanse iz Prištine Agim Šahini izjavio je za Kosovo onlajn da EES sistem predstavlja problem ne samo za vozače kamiona, već i za sve građane Zapadnog Balkana.

„TVozači zaista imaju pravo da se žale, da blokiraju puteve zbog toga što se mi na Balkanu i dalje tretiramo kao građani van Evrope. I to nije dobro, jer to ugrožava slobodu kretanja, ljudska prava, jer bez obzira da li mi živimo na Kosovu ili u Briselu, mi smo ljudi. Svako, da li je to radnik ili umetnik, da li je to privrednik ili političar, svaki čovek želi da živi dobro, mirno i da ima svoj stav, a Evropska unija ima druge standarde za nas“, izjavio je Šahini.

Govoreći o ekonomskim posledicama, naveo je da blokade imaju direktan uticaj na privredu i stvaraju velike gubitke u ekonomiji. S druge strane, ukazuje da EU ima strogu politiku prema Zapadnom Balkanu.

„Međutim, Evropska unija kad je u pitanju Zapadni Balkan, ona ima stroge politike i ja mislim da je to protivno evropskim standardima i ljudskim pravima, bez obzira od koje države dolazi“, rekao je Šahini.

S njim se slaže i Granit Sokolaj iz Centra za potrošače „Alert“ iz Tirane. On je izjavio za Kosovo onlajn da EES sistem ne bi trebalo da važi za vozače putničkog i teretnog saobraćaja.

„Što se tiče bezbednosti granica i sprečavanja ilegalne imigracije, mislim da ovaj sistem ne bi trebalo da se primenjuje na vozače putničkog ili teretnog prevoza, jer oni nisu deo kontingenta onih ljudi koji emigriraju. To su ljudi koji idu na posao i ostaju tri dana, pet dana, 10 dana na mestima gde šalju ili primaju robu, ili se kreću sa ljudima ako su vozači autobusa“, rekao je Sokolaj.

Govoreći o mogućim reakcijama u Albaniji, navodi da ne očekuje proteste.

„Za razliku od Srbije ili Severne Makedonije, nažalost, mi u Albaniji ne znamo da protestujemo. Poslovna udruženja su udruženja koja s vremena na vreme štite interese vlada, pored svojih interesa, ne protive se vladi iz svojih razloga, i takav protest bi se verovatno smatrao akcijom protiv vlade, pa ćute“, izjavio je on.

On smatra da Evropska komisija neće doneti posebnu odluku o izuzimanju vozača teretnog saobraćaja iz sistema, ali, ističe, da bi takva odluka bila opravdana.

„Mislim da bi bilo ispravno da se takva odluka donese. Vozač koji radi u Tirani, Beogradu, Skoplju, Prištini, Podgorici ili gde god da se nalazi, on je zaposleni koji ne ide u emigraciju, ne ide u EU da bi kršio zakonskih 90 dana boravka u EU. Njihova putovanja su tri dana, jedna nedelja, 10 dana, dve nedelje, maksimalno jedan mesec u posebnim slučajevima, ali ne više“, zaključio je Sokolaj.