Zašto Kurtija brine mogući povratak Trampa u Belu kuću?

Tramp i Kurti ilustracija
Izvor: Kosovo Online

Iako osuđen u krivičnom postupku pred sudom u Njujorku bivši američki predsednik Donald Tramp moći će da se kandiduje na izborima u novembru, a njegov mogući povratak u Belu kuću prema rečima kosovskog premijera Aljbina Kurtija stvara “anksioznost širom kontinenta, pa i na Kosovu”. Ovu Kurtijevu zabrinutost analitičari tumače na više načina – kao strahovanje za ličnu poziciju, a manje oko toga kakav bi uticaj promena američke administracije imala na dijalog Prištine i Beograda, iako se očekuje da bi Tramp bio oštriji u zahtevima da se sporazumi primene.

U Kurtijevoj retorici o Trampu čuju i poruku adresiranu na neke evropske prestonice: na istoj smo strani.

Smenu prve Kurtijeve vlade 2020. godine pokrenuo je Demokratski savez Kosova, u to vreme koalicioni partner Samoopredeljenja, a konce je, veruje se vukla tadašnja američka, Trampova, administracija, zbog čega kosovskom premijeru eventualna promena u Beloj kući svakako ne bi bila po volji.

Međutim, imajući u vidu da se kao premijer u drugom mandatu nije proslavio saradnjom sa administracijom predsednika Džozefa Bajdena, može se reći da i dalje stoji konstatacija briselskog portala “Politiko” od prošlog leta – da je Kurti postigao nemoguće u američkoj politici: konsenzus među demokratama i republikancima, pri čemu je tačka saglasnosti da je kosovski lider tvrdoglav i povremeno nepromišljen političar koji je podrio zajedničke napore SAD i EU da se postigne trajno rešenje za mir između Kosova i Srbije.

Naučni saradnik Instituta za evropske studije Milan Igrutinović smatra da Aljbin Kurti "brine svoju ličnu brigu" i da se prvenstveno brine za svoju ličnu poziciju i poziciju svoje stranke u očuvanju vlasti i da se boji specifičnijeg američkog pritiska na njega, ali i verovatno razmišlja da uvek može da zapreti novim izborima na kojima bi, s obzirom na stanje na Kosovu, po svoj prilici ponovo bio glavna stranka na vlasti.

“Sa ovim strelicama ka Trampu on pokazuje i jednu drugu stvar - da je deo šireg evropskog mejnstrima u kom se dolazak Trampa na vlast prati sa mogućom zebnjom, sa negativnim očekivanjima šta će on uraditi, pre svega spram rata u Ukrajini i šire spram odnosa unutar Nato saveza. Tim izjavama on zapravo pokazuje većini evropskih prestonica: ja sam na istoj talasnoj dužini sa vama", kaže Igrutinović za Kosovo onlajn.

On je mišljenja i da se Kurti manje interesuje za posledice po dijalog Begrada i Prištine ukoliko se Tramp vrati u Belu kuću jer dijalog, kako kaže, i ne liči na dijalog, već je više dijalog između Brisela i Prištine i Brisela i Beograda.

"Retko kad je to dijalog između dve strane koje i kad se sretnu ne dođe do konkretnih rešenja, pogotovo ne onih dobrih za našu zajednicu na Kosovu. Dijalog verovatno neće biti u fokusu nove administracije SAD. U širem poretku stvari, Evropa će verovatno biti podređena u odnosu prema Kini", ocenjuje Igrutinović.

Ono što, kako kaže, može da podigne profil Kosova, odnosno belogradsko-prištinskog odnosa je percepcija da tu možda postoje neki laki poeni koji mogu da se uberu relativno brzo.

"Da se kaže: Evropska unija to radi jako sporo, to je neefikasno, tu se ne dešava ništa, hajde mi da pokažemo da smo dovoljno moćni i sposobni da oposlimo neki novi dogovor nakon 2020. godine, nakon onog Vašingtonskog sporazuma koji i nije formalno-pravni sporazum, već su to više neke političke tačke za razgovor, i koji se u realnosti nije posebno ni ostvarivao. Ali, ako je moguće, da se to u nekom relativno brzom periodu nakon dolaska nove administracije pokaže kao neka tačka uspeha kojom se makar pred američkom javnošću može mahati kao da je neki sitni uspeh nove administracije, moguće je da se to operacionalizuje", kaže Igrutinović.

Što se američke spoljne politike generalno tiče, u slučaju povratka Trampa na vlast, naš sagovornik kaže, da će on verovatno nositi sa sobom politiku veće okrenutosti Kini, manje brige za Evropu i za rat u Ukrajini, ali da će to jednim delom zavisiti i od personalnih podela unutar same nove administracije.

"Unutar evropskog konteksta, naravno, ukrajinska tema će odnositi ogromnu većinu pažnje i političke energije, dok će Kosovo, Srbija i Zapadni Balkan, verovatno biti treća liga interesa i briga buduće republikanske administracije, što se zapravo ne razlikuje mnogo od onoga kako je danas", ističe Igrutinović.

Politički analitičar iz Prištine Afrim Hoti kaže da odnosi Kosova i SAD nisu kao što su bili ranije, da je premijer Aljbin Kurti pod pritiskom Bajdenove administracije i da se to neće promeniti ni ukoliko bi posle američkih izbora novi predsednik bio Donald Tramp.

"Kurti nema punu podršku ni sadašnjeg rukovodstva SAD ili ona nije barem pokazana. Činjenica je da se on ne dokazuje kao kooperativan ni kao lider koji će stati iza njihovih političkih stavova. Zbog prepreka koje je Kurti stvorio, odnosi Kosova i SAD nisu kao što su bili ranije, tako da ne očekujem neke promene", kaže Hoti za Kosovo onlajn.

Povodom strahovanja od povratka Trampa, o kojima je Kurti govorio, Hoti kaže da ne strahuje samo Kurti već svi politički lideri Nato članica.

"To dolazi zbog pozicije koju je Donald Tramp imao za vreme svog prvog mandata, posebno što se tiče obaveza i podrške Natoa. Imajući to u vidu, svi evropski lideri iskazali su svoj strah da bi sledeći mandat Trampa mogao da kreira nekakvu konfuziju među velikim silama, a ako bi velike sile bile pod takvim uticajem onda bi svakako bilo posledica i po manje države i onda je očito da bi premijer Kosova bio takođe u veoma teškoj poziciji zajedno sa drugim liderima malih država. Jer ako će Tramp doći na vlast, situacija će biti nekako nepredvidiva pošto niko neće znati tačno kakav će biti mandat ili struktura Natoa u budućnosti", navodi Hoti.

O tome da li bi u slučaju pobede Trampa njegova administracija nastavila tamo gde se stalo sa Vašingtonskim sporazumom kada je reč o odnosima Beograda i Prištine i koliko bi Kosovo i Zapadni Balkan bili u fokusu Vašingtona, Hoti kaže da bi to bio interes i Kosova i Srbije.

"Definitivno će prethodni sporazumi doći na vrh dnevnog reda. Ne možda kao što su to bili nekada jer su okolnosti sada drugačije. Ranije nije bilo rata u Ukrajini ni između Izraela i Hamasa i svetska politička agenda se promenila, tako da će političko rukovodstvo slediti novi put, ali uvek imajući na umu i zadržavajući fokus na Zapadnom Balkanu", kaže Hoti.

Ekonomska normalizacija odnosa Prištine i Beograda na kojoj je insistirala prva Trampova administracija u kojoj je Ričard Grenel bio izaslanik Trampa za dijalog, i sada bi prema mišljenju višeg savetnika ISAK fonda Marka Savkovića bila potrebna, pogotovu što, ukazuje, trenutno razmena i ne postoji jer je srpska roba blokirana, a ukinut je i dinar što pogađa srpsku zajednicu koja živi na Kosovu.

"Tu bi nam prvo bila potrebna normalizacija. Verovatno bi svaka administracija, pa i ta, hipotetička, najprije insistirala na tome. Ali bih svakako očekivao još veći pritisak na Prištinu. Ne smemo da zaboravimo da je Kosovo pod sankcijama, restriktivnim merama, Evropske unije i da je kritika koja dolazi od Amerike prilično jaka. Imali smo nedavno posetu visokorangirane službenice Stejt Departmenta, koja ne samo da nije donela nikakav rezultat, već je odmah nakon toga naređen upad u Poštansku štedionicu, zatvaranje ekspozitura i tako dalje. Tako da će svakako svaka naredna administracija nastaviti da insistira na primeni sporazuma, a Trampova bi, verovatno, nastupila oštrije", ocenjuje Savković za Kosovo onlajn.

Ako kod Kurtija postoji neka bojazan zbog mogućeg dolaska na vlast Donalda Trampa, ona je, kaže Savković, verovatno opravdana jer Kurti nije bio u dobrim odnosima sa njegovom prethodnom administracijom koja je i doprinela padu njegove prve vlade. Ali, dodaje, da treba imati u vidu da se Kurti vratio sa drugom vladom i da je imao jaču poziciju.

“Kada je reč o opstanku na vlasti, tu moramo isto da razvejemo jednu vrstu predstave da je Amerika svemoćna i da ona može u svakom trenutku da promeni vlast na Kosovu. Nije to više tako jednostavno. Kurti ima veliku podršku. On se predstavlja građanima kao neko ko je da kažemo suverenista, koji jača državnost Kosova. I to je politika koja ima veliki broj poklonika, ne samo među građanima na Kosovu, već i u dijaspori, koja je veoma jaka", kaže Savković.

Savković ističe da se spoljna politika Amerike kada je reč o našem regionu i u slučaju dolaska na vlast republikanaca i Trampa neće menjati jer se već 2017. godine u jednoj meri promenila.

"Tada je došlo je do jedne vrste korekcije njihovog kursa u smislu da su počeli da intenzivnije traže partnerski odnos sa Srbijom, pre svega. Ako pogledamo kako se odvijala američka spoljna politika nakon što je Trampa zamenio Bajden, videli smo da tu i nije bilo nekih velikih promena. Neće, recimo, Amerika naprasno uskratiti podršku nezavisnosti Kosova i zauzeti neku drugu poziciju u tom pogledu. Ali ono što Amerika pokušava, jeste da razume pozicije obe strane. Nastoji da, koliko je to moguće, nastupi kao posrednik koji traži rešenje, nekad mi se čini čak i intenzivnije nego pojedini evropski partneri. Otvorena je za nove inicijative, neke od tih inicijativa sama predlaže, neke podržava, poput svojevremeno Otvorenog Balkana i zapravo sve vreme pokušava da da veter u leđa procesu pod evropskim rukovodstvom koji ne daje rezultate", kaže Savković.

Tramp je, podsetimo, prošle nedelje proglašen krivim po sve 34 tačke optužnice za falsifikovanje poslovnih knjiga kako bi prikrio tajne isplate nekadašnjoj porno-divi Stormi Danijels, čime je postao prvi američki predsednik koji je krivično osuđen. Kazna će biti izrečena 11. jula, a mogao bi da bude osuđen na do četiri godine zatvora, mada oni koji su osuđeni za ista dela obično se novčano kažnjavaju ili im se izriče uslovna kazna.