Igrutinović: Kurtijeva briga oko Trampa zbog lične pozicije i da bi se pokazao delom glavnih evropskih tokova

Naučni saradnik Instituta za evropske studije Milan Igrutinović smatra da Aljbin Kurti "brine svoju ličnu brigu" kada kaže da je mogući povratak Donalda Trampa u Belu kuću "zabrinuo lidere evropskih zemalja, ali i Kosovo", kao i da ovakvim porukama Kurti šalje signal da je politički usklađen sa glavnim tokovima evropske brige i straha od toga šta će biti ako Tramp bude pobedio na predsedničkim izborima u Americi.

"Kurti se prvenstveno brine za svoju ličnu poziciju i poziciju svoje stranke u očuvanju vlasti. Boji se nekog specifičnijeg američkog pritiska na njega, ali verovatno razmišlja i da uvek može da zapreti novim izborima na kojima bi, s obzirom na stanje na Kosovu, po svoj prilici ponovo bio glavna stranka na vlasti. Sa ovom kritikom i strelicama ka Trampu on pokazuje i jednu drugu stvar - da je deo šireg evropskog mejnstrima u kom se dolazak Trampa na vlast prati sa mogućom zebnjom, sa negativnim očekivanjima šta će on uraditi, pre svega spram rata u Ukrajini i šire spram odnosa unutar Nato saveza. Tim izjavama on zapravo pokazuje većini evropskih prestonica: ja sam na istoj talasnoj dužini sa vama", kaže Igrutinović za Kosovo onlajn.

On je mišljenja i da se Kurti manje interesuje za posledice po dijalog Begrada i Prištine ukoliko se Tramp vrati u Belu kuću jer dijalog, kako kaže, i ne liči na dijalog, već je više dijalog između Brisela i Prištine i Brisela i Beograda.

"Retko kad je to dijalog između dve strane koje i kad se sretnu ne dođe do konkretnih rešenja, pogotovo ne onih dobrih za našu zajednicu na Kosovu. Dijalog verovatno neće biti u fokusu nove administracije SAD. U širem poretku stvari, Evropa će verovatno biti podređena u odnosu prema Kini", ocenjuje Igrutinović.

Ono što, kako kaže, može da podigne profil Kosova, odnosno belogradsko-prištinskog odnosa je percepcija da tu možda postoje neki laki poeni koji mogu da se uberu relativno brzo. 

"Da se kaže: Evropska unija to radi jako sporo, to je neefikasno, tu se ne dešava ništa, hajde mi da pokažemo da smo dovoljno moćni i sposobni da oposlimo neki novi dogovor nakon 2020. godine, nakon onog Vašingtonskog sporazuma koji i nije formalno-pravni sporazum, već su to više neke političke tačke za razgovor, i koji se u realnosti nije posebno ni ostvarivao. Ali, ako je moguće, da se to u nekom relativno brzom periodu nakon dolaska nove administracije pokaže kao neka tačka uspeha kojom se makar pred američkom javnošću može mahati kao da je neki sitni uspeh nove administracije, moguće je da se to operacionalizuje", kaže Igrutinović. 

Što se američke spoljne politike generalno tiče, u slučaju povratka Trampa na vlast, naš sagovornik kaže, da će on verovatno nositi sa sobom politiku veće okrenutosti Kini, manje brige za Evropu i za rat u Ukrajini, ali da će to jednim delom zavisiti i od personalnih podela unutar same nove administracije.

"Unutar evropskog konteksta, naravno, ukrajinska tema će odnositi ogromnu većinu pažnje i političke energije, dok će Kosovo, Srbija i Zapadni Balkan, verovatno biti treća liga interesa i briga buduće republikanske administracije, što se zapravo ne razlikuje mnogo od onoga kako je danas", ističe Igrutinović.