Zašto Jern Rode ističe da Nemačka nema tako jake diplomatske odnose ni sa kim, kao sa Kosovom

Kosovo i Nemačka nedavno su obeležili deceniju i po od uspostavljanja diplomatskih odnosa, uz izjavu ambasadora Jerna Rodea da Berlin ni sa jednom zemljom nema tako jake diplomatske odnose, kao sa Kosovom, što za analitičare nije iznenađenje, jer Nemačka od početka podržava kosovsku nezavisnost, kao i članstvo Kosova u Savetu Evrope.

Tri dana nakon što je Priština proglasila nezavisnost, Berlin je zvanično priznao Kosovo, a u saopštenju od 20. februara 2008. godine naveo da je priznanje nezavisnosti na osnovu Atisarijevog plana pravi put, kako za Kosovo, tako i za Srbiju, ali i da je Savezna vlada uverena da posle višegodišnjih napora dalji pokušaji posredovanja ne bi bili uspešni, zbog čega je "brzo priznanje Kosova od strane što većeg broja država jedini način da se unese trajna stabilnost u region".

Da Kosovo i Nemačka neguju bliske političke odnose, nije tajna, a na njih je u više navrata ukazivao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je često ukazivao na to da su Nemci ti koji Prištini često pružaju podršku, ne želeći da ih uslove bilo čime, iako za to imaju mehanizme.

Zato i ne čudi Rodeova izjava da "ne može da se seti nijedne druge zemlje sa kojom Nemačka ima tako jake diplomatske odnose", te da Nemačka i Kosovo dele iste vrednosti koje ukazuju na njihovu bliskost.

Ipak, sa ambasadorom Rodeom ne slaže se poslanica Levice u Bundestagu Žaklin Nastić.

U izjavi za Kosovo onlajn, Nastić ističe da Nemačka, umesto što hvali odlične odnose sa vlastima u Prištini, treba da uloži napore u poboljšanje položaja manjinskih naroda na Kosovu.

"Veoma je iritantno kada nemački ambasador u Prištini hvali pozitivne diplomatske odnose između Nemačke i vlade u Prištini, dok istovremeno Savezna vlada navodno nema dostupnih informacija o napadima na srpsku manjinu i pravoslavne crkve, kada se ja raspitujem o tome. Začuđujuće je da i pored 'odličnih diplomatskih odnosa', nemačka vlada ne ulaže jače napore da poboljša položaj manjina na Kosovu i Metohiji pošto su bombama stvorili ovu veštačku državu zvanu 'Kosovo'", istakla je Nastić.

Novinar Miroslav Stojanović, dugogodišnji dopisnik "Politike" iz Nemačke, ukazuje da su odnosi između Prištine i Berlina, onakvi kakvi su između Vašingtona i Prištine, zbog čega dolazi i do malo netrpeljivosti - čiji će uticaj u Prištini biti veći.

"Naravno, presudan je Vašington i očigledno se Albanci sa Kosova daleko više orijentišu prema Vašingtonu, ali tu je i Nemačka kad god zatreba i ona je sigurno bila neka vrsta protežera, kada je u pitanju Aljbin Kurti", kaže Stojanović za Kosovo onlajn.

Pojašnjava da su u Berlinu "računali" da je Kurti političar mlađe generacije, koji nije direktno učestvovao u ratu i nema iza sebe sve ono što ima ona 'garnitura' koja se vezala uz Tačija i da bi on mogao da bude političar koji bi njima najviše odgovarao.

"Sećam se da su, kada su ga Amerikanci, Grenelovom ‘buldožer diplomatijom’, sklonili prvi put sa premijerskog mesta, zbog famoznih taksi koje nije hteo da ukine, tada Nemci malo žalili, više medijski, nego politički. Ali, utrkivanje je očigledno tu“, konstatuje Stojanović.

Primeċuje i da su prilikom posete dvojice američkih senatora Prištini, Aljbin Kurti i Vjosa Osmani ponavljali pred gostima iz SAD da je Kosovo "najameričkiji saveznik" ne u Evropi, nego u celom svetu, te da slične izjave daju i kada je u pitanju Nemačka.

Ukazuje i da su između Srbije i Nemačke uvek postojavli dobri ekonomski odnosi, ali politički - kad god se interesi ukrste, a da to ne odgovara Nemcima, uvek je "varničilo" i Berlin nikada nije bio nežan, već veoma oštar.

Ukazuje i da je interesantno da su prvi put pacifisti, tzv. Zeleni i socijaldemokrate, Nemačku uvele direktno u rat 1999. godine, što je bilo treće učešće Nemaca protiv Srbije u jednom veku, ali da je ta zemla uvek imala ekonomski interes na Balkanu, još iz vremena SFRJ, koja je bila veliko tržište.

Tada smo, dodaje, imali veoma veliku privrednu razmenu sa Nemačkom, što se nastavlja i sada.

Ipak, glavna sporna tačka u odnosima Srbije i Nemačke je nezavisno Kosovo.

"Nemci nikada neće odustati od ideje da Kosovo u punom smislu postane suverena i nezavisna zemlja, to je zajedničko, američko-nemačko čedo, jer su te dve zemlje najviše i forsirale i insistirale na priznanjima. One i sada najviše i veoma srčano podržavaju Kosovo oko prijema u Savet Evrope, mimo svih uzusa koji u toij staroj evropskoj organizaciji postoje, i preko reda, tako da njihov snažan angažman oko Kosova zaista postoji i to je ono sa čim se mi, sigurno, uvek moramo s njima sukobljavati”, smatra Stojanović.

Dodaje i da se razlika između nemačke diplomatije i Vašingona najviše osećala za vreme Donalda Trampa, jer je, za razliku od Evrope, Brisela, a pre svega Berlina, američka administracija tada krenula sasvim drugačijim putem.

"Umesto političkog uslovljavanja, krenuli su sa ekonomske teme, da na neki način sa velikim ulaganjima naprave bolju atmosferu i relaksiraju odnose, u kojima se lakše mogu povlačiti racionalniji potezi da ne dolazi uvek do varničenja, naizgled na bizarnim stvarima, koje se ovde smatraju važnima", naveo je Stojanović.

Istraživač Centra za evropske politike Miloš Pavković smatra da izjava nemačkog ambasadora ne čudi s obzirom na to da Nemačka podržava kosovsku nezavisnost, kao i da otvoreno "sponzoriše" članstvo Kosova u Savetu Evrope.

"Činjenica je da Nemačka podržava nezavisnost Kosova još od 2008. godine i to se uočava i u sponzorisanju Nemačke članstvu Kosova u Savetu Evrope, tako da ti odnosi jesu dobri i Nemačka ima tu politiku priznanja Kosova kao nezavisne države i to nije tajna“, rekao je Pavković za Kosovo onlajn.

Navodi da u prilog tome da su odnosi Berlina i Prištine na visokom nivou svedoči, i to što je čak i nemački kancelar Olaf Šolc, prilikom posete Beogradu prošlog juna, pominjao međusobno priznanje Srbije i Kosova kao rešenje problema između dve strane, iako je to, dodaje, stav Nemačke, ali ne i čitave EU.

Međutim, naglašava da bez obzira na jake veze Nemačke i Kosova, Berlin insistira na poštovanju potpisanih sporazuma, a samim tim i na formiranju ZSO kao jedan od uslova da Priština dovrši proces pristupanja Savetu Evrope i da mu se otvori perspektiva članstvu u EU.

"To je ono i na čemu Nemačka insistira uprkos tim dobrim odnosima", rekao je Pavković.

Na pitanje da li Nemačka ima bolje diplomatske odnose sa Kosovom nego sa Srbijom, on kaže da je to nezahvalno komentarisati jer, ukoliko bi se isključio suprotan stav Beograda i Berlina po pitanju Kosova, dve zemlje imaju veoma dobru saradnju.

"Nemačka priznaje Kosovo kao nezavisnu državu i to je ono gde se spoljni odnosi Srbije i Nemačke razlikuju", rekao je Pavković.