Nastić: Zapad od Kosova napravio veštačku državu u kojoj vladaju kriminal i korupcija

Poslanica Levice u nemačkom Bundestagu Žaklin Nastić poručuje da je nelegalni agresorski rat NATO-a protiv Jugoslavije iz 1999. bio jedan od razloga zbog kojih je ušla u politiku i ukazuje da je Zapad na Kosovu stvorio veštačku državu na kojoj vladaju kriminal i korupcija. U intervjuu za portal Adria ona kaže kako ne veruje da bi Crna Gora uskoro mogla da povuče priznanje Kosova, ali da je to moguće nakon što postane članica Evropske unije.

Govoreći o geopolitičkoj situaciji i krizi u Evropi, Nastić je istakla da ni u Nemačkoj nije idilična situacija, te da mnogi ljudi u toj državi više ne znaju kako da plate svoje račune, i da većina Nemaca nije voljna da snosi posledice, kako kaže, fatalne spoljne politike.

Koja su to načela koja vas pokreću u političkom životu i koji je bio motiv Vašeg ulaska u politiku?

Odrasla sam u lošim uslovima i imigrirala u Nemačku sa deset godina. Odrastajući u bogatoj zemlji kao što je Nemačka brzo sam shvatila da zbog moje socijalne prošlosti i života u siromašnom kraju, postoji veliki broj stvari koje nisam mogla da priuštim sebi i da je budućnost jednog deteta zavisila od finansijske situacije njegovih roditelja, što me je učinilo ovakvom kakva jesam. Pored toga, činjenica da decu ne tretiraju kao nešto vredno, u ovom imućnom društvu, dodatno je uticala na mene.

Pored toga, nelegalni agresorski rat NATO-a protiv Jugoslavije iz 1999. me je politizovao. Marširala sam na nekim demonstracijama i bila zgrožena medijskim pokrivanjem i stavom, čak i direktnim hrabrenjem, ovog kriminalnog rata od strane vlasti Zelenih i Socijaldemokrata u to vreme, od kojih su obe zapravo bile orijentisane ka miru. Ta 1999. godina je bila prekretnica, kada je Nemačka aktivno uzela učešće u ratu prvi put posle Drugog svetskog rata. I dalje ne shvatam kako su, pod zloupotrebom zločina Holokausta, posebno Zeleni, pokušali da prikažu ovaj čin kao humanitarni gest, a kao rezultat, agresivne politike NATO-a podržane su i na svim ostalim mestima na svetu. Smatram da ta pravda jeste jedna od najbitnijih motivacija koja me je politizovala i koja me vodi.

Zašto se Vaš narativ o Srbiji razlikuje u odnosu na druge partije Bundestaga?

Levičarska partija i njihov prethodnik “PDS“ uvek su negirali ovaj rat, zato što krši međunarodno pravo. Zato je to jedina partija o kojoj sam ikada razmišljala. I kao što sam rekla, ja smatram da je Republika Srbija pretrpela veliku nepravdu. Na primer, bivši ministar spoljnih poslova Zelenih, Joška Fišer tvrdio je da mora da se spreči drugi Aušvic i to koristio kao razlog da opravda ovaj rat. Danas, može se jasno reći: to je bila jedna nečuvena laž zbog koje se niko do dan danas nije izvinio.

Da, te laži se i dalje guraju. Jedna celokupna nacija je diskreditovana, neverovatna svirepost. Takođe, imam potpuno različite poglede na Srbiju i dešavanja tamo jer, za razliku od nemačke vlade kao i opozicije CDU/CSU, koji praktično kritikuju srpsku politiku prema Rusiji, posebno u vezi sa sankcijama, potpuno razumem odluke Beograda. Dok su se zemlje EU zajednički zalagale za sankcije Rusiji, time ugrožavajući sopstvenu ekonomiju i prosperitet, Srbija se nije priključila ovoj struji. Što je posebno frustrirajuće za nemačku vladu. Imam veliko poštovanje prema srpskom otporu od ovog pritiska i njihovog odbijanja da dopuste da im Brisel ili Berlin diktiraju kako bi svoju zemlju trebalo snabdevati energijom. Nedavno glasanje u Savetu UN-a za ljudska prava pokazalo je da je većina zemalja u svetu protiv jednostranih sankcija. Jedna ohrabrujuća većina podržala je Rezoluciju negativnog uticaja jednostranih prinudnih mera (sankcija) na uživanje ljudskih prava, što poziva sve države da se uzdrže od uvođenja, održavanja ili implementiranja jednostranih prinudnih mera. Samo države Zapada glasale su protiv ove rezolucije.

Rezultati glasanja bi trebalo da ojačaju srpsku politiku i pokažu da nije usamljena u ovoj poziciji. Srbija i njena politika su takođe problem za nemačku politiku jer sama Nemačka je vodila protivzakoniti agresivan rat protiv Srbije, što izaziva ogromne probleme kada je reč o kredibilitetu u kritikovanju ruskog nelegalnog agresivnog rata protiv Ukrajine. Takođe, nije posebno pošteno kada ministar spoljnih poslova Berbok zahteva da Srbija prizna nezavisnost Kosova, koje je odvojeno nelegalnim ratom, dok u isto vreme kritikuje samoproklamovanu nezavisnost istočnih republika Ukrajine. Ovi dupli standardi u rešavanju problema u Srbiji su očigledni, što naravno niko ne želi tako lako da prizna.

Kako vidite budućnost Evrope u sadašnjem obliku?

Ubeđena sam da vodeći političari u Evropi prave velike greške u svim oblastima. Nije iznenađuju da desničarski populisti i ekstremisti konstantno dobijaju podršku u svim evropskim zemljama, kako se nezadovoljstvo i društveni jaz nastavljaju širiti.

Počelo je sa osnivanjem EU, ugovorna zajednica zasnovana Lisabonskim sporazumom, koja promoviše uglavnom neobuzdanu konkurenciju kako za niske plate tako i za ekološke i socijalne standarde. Ovo utiče na sve oblasti, da li je to stanje države, tržište rada, zdravstveni ili penzioni sistem. U isto vreme, niz slučajeva korupcije u Evropskoj komisiji, kao i Evropskom parlamentu, narušava i onako nisko poverenje u ove respektivne institucije. Dok super bogati, lobisti, i bankari imaju veliku korist od EU i njenih institucija, jer EU ne obeshrabruje utaju poreza i modele uštede poreza ponajmanje, ali se čak i pojedinačne EU države takmiče u ovoj oblasti, fatalne politike štednje, što se dovodi u vezu sa smanjenjem socijalnih davanja, što prvenstveno pogađa najslabije u okviru EU.

Pored toga, postoji fatalna spoljna politika, posebno jedan potpuno pogrešno vođeni ekonomski rat protiv Rusije, evropskog najznačajnijeg dobavljača energije, što je dovelo do inflacije i eksplozije cena nafte i gasa. Mnogi ljudi u Nemačkoj više ne znaju kako da plate svoje račune, i većina Nemaca nije voljna da snosi posledice ove fatalne politike. Ako je ovo budućnost Evrope, društveni nemir će nastaviti da raste, kao što se već primećuje u Francuskoj. Ako EU ne ispravi svoj kurs, pre ili kasnije moraće da plati cenu za to. Ukratko, smatram EU neoliberalnom, militarističkom i nedemokratskom.

Koji su Vaši stavovi o “Open Balkanu?“

Uopšteno, ja sam više skeptična po pitanju inicijative “Otvoreni Balkan“. Iako pozdravljam ukidanje graničnih kontrola, što je u skladu sa slobodom kretanja i putovanja, kao i jačanje kulturne i društvene saradnje među zemljama, veoma sam skeptična po pitanju ideje o slobodnom kretanju robe, usluga i kapitala. Kao što sam pomenula na početku, već možemo da vidimo u EU do čega vodi neobuzdana konkurencija za niske plate i ekološke i društvene standarde.

Mnogo veći problem koji ja vidim jeste povećanje migracije radne snage sa Balkana. Bezbroj ljudi napušta jugoistočnu Evropu jer ih EU konstantno regrutuje u cilju procesa umanjenja plata. Među njima su edukovani radnici kao što su medicinske sestre, doktori, ili zanatlije koji su hitno potrebni u matičnim zemljama.

Stoga, prvi značajan korak bio bi obuzdavanje odliva radne snage iz balkanskih zemalja baveći se korenom problema. Odliv mozgova, na primer, ciljana krađa obučenih radnika, ima jednu tužnu tradiciju. Već smo je osetili u velikoj meri od strane bivših sovjetskih država i Poljske krajem osamdesetih i devedesetih. Ulaganje i dobro obrazovanje, društveni standardi, i jedna industrija koja nudi mladim ljudima perspektivu za budućnost u njihovim respektivnim zemljama postigla bi mnogo više nego nedovoljno definisana ideja o inicijativi “Otvoreni Balkan“. Stoga, ja ne verujem da će ova inicijativa dovesti do značajnijih poboljšanja, bar ne dok je nejasno šta tačno predstavljaju njeni ciljevi. Još nisam videla nijedan predlog za institucionalni dizajn, niti postoji konkretan ugovor sa jasno definisanim ciljevima.

Koja je mogućnost saradnje Vaše političke partije sa partijama u Srbiji?

Ne mogu da govorim u ime moje partije, koja se trenutno nalazi u teškom stanju, ali generalno, trudim se da razgovaram sa raznim ljudima iz Srbije – bili oni iz političkog ili civilnog miljea. Neću se posvetiti samo radu sa nekom određenom partijom, već ću slušati različite opcije i razgovarati sa različitim stranama ne bi li mogla da oformim realnu i sveobuhvatnu sliku. Nije čudno što kao član levičarske partije, primarno podržavam demokratske socijalne snage u svim zemljama koje zastupaju one koji nisu na sunčanoj strani života. Potrebna su nam partije koje smeju da se suprotstave moćnima i super bogatima.

Može li se dogoditi da Nemačka u budućnosti promeni stav po pitanju Kosova i povuče priznanje?

Ne mislim da će nemačka vlada promeniti svoj stav o Kosovu u skorije vreme. Ipak, trenutna vlast, pod vođstvom ministarke spoljnih poslova,  Berbokove, prati tradiciju prošle crveno-zelene vlade pod Gerhardom Šrederom i ministrom spoljnih poslova Joškom Fišerom, koji su podržali nelegalno bombardovanje Jugoslavije od strane NATO. Do danas, političari koji pripadaju zelenima, kroz SDP, HDU i SSD tvrde da je srpska strana počinila genocid na Kosovu i to bez ikakvih dokaza. Takođe, veoma je sramotno da sam, kako su mi kazali, ja bila prvi nemački političar koji je učestvovao na komemoraciji godišnjice NATO bombardovanja u Somboru prošle godine. Ovo naglašava koliko je malo verovatno da će sadašnja vlast promeniti svoj pravac kretanja.

Činjenica je da je zapadnjačka „zajednica vrednosti“ kreirala veštačku državu Kosovo koja je obeležena korupcijom, kriminalom, disfunkcionalnošću i emigracijom. Do današnjeg dana, oni nisu poslali vojnike kao deo Misije KFOR-a dok se istovremeno pridržavaju navodne sigurnosti države. Tokom moje skorašnje posete Kosovu, morala sam da budem u pratnji dvojice naoružanih policajaca. Ovo dosta govori o navodnoj bezbednosti na Kosovu.

Ponosna sam što su bivša SDS parlamentarna grupa i trenutna parlamentarna grupa levice jednoglasno glasale, kao jedine, protiv NATO napada na Jugoslaviju, kao i protiv slanja oružanih snaga Nemačke na Kosovo.

Kršenje međunarodnih zakona i isporuka oružja nikada nisu doprinele razrešenju konflikta, ni na Kosovu, ni u Jemenu, ni u Ukrajini.

Mislite li da će Crna Gora u budućnosti povući priznanje Kosova?

Moram da priznam da ne verujem da će Crna Gora povući svoje priznanje Kosova u bliskoj budućnosti. Kao član NATO i kandidat za ulazak u EU sa velikom šansom da postane član EU, povlačenje priznanja stvorilo bi prepreke na tom putu. Ovo je nedavno potvrdio i novoizabrani predsednik Milatović. Povlačenje priznanja nakon ulaska u EU je moguće. Ipak, mnoge EU zemlje, uključujući Španiju, Grčku, Rumuniju, Kipar i Slovačku još ne priznaju Kosovo. Kada je reč o promeni stava Crne Gore po ovom pitanju nakon ulaska u EU, samo mogu da nagađam.