Zašto Kosovo ima važno mesto u izbornoj kampanji, ali ne i na izbornim listama?

Glasanje
Izvor: N1 Info

Tema Kosova je - da li po inerciji, istinskoj privrženosti ili pod pritiskom geopolitičkih okolnosti - opet jedna od okosnica izborne kampanje. Na izbornim listama, međutim, vrlo je malo predstavnika sa Kosova, a pozicije koje zauzimaju govore sasvim suprotno od snažnih poruka o Kosovu koje su se čule u kampanji.

Koliko je Kosovo važno za Srbe svedoči činjenica da je ušlo u poeziju, prozu, istoriju, mitologiju, pa i anatomiju – sa onom čuvenom "Kosovo je srce Srbije". O izborima da ne govorimo, jer svako ko je ovih dana maštao da pređe cenzus, prešao je i neki od administrativnih prelaza, kako bi upravo sa Kosova uputio vatrene predizborne poruke.

Reklo bi se da Kosova ima svuda, osim tamo gde ga najviše očekujemo - na izbornim listama.

Naime, kada se pogleda prvih 150 mesta na listama za parlamentarne izbore, kandidati sa Kosova nisu zastupljeni kao što bi se, možda, očekivalo. Pa tako najviše kandidata sa Kosova imaju lista Srpske napredne stranke i lista Socijalističke partije Srbije - po četiri, koalicija Srbija protiv nasilja dva, dok svega po jednog kandidata sa Kosova u prvih 150 na listi imaju koalicija Nada (Novi DSS i Poks), Nacionalno okupljanje (Dveri i Zavetnici), lista "Dobro jutro Srbijo" (SDS i Dosta je bilo), kao i lista Narodne stranke.

Zanimljivo je da stranke kojima je pitanje Kosova suština ne samo izbornog, već i stranačkog delovanja uopšte - Novi DSS i Zavetnici - nemaju ni jednog kandidata sa Kosova u prvih 150 na listi, već su ga delegirali njihovi koalicioni partneri - Poks, odnosno Dveri. 

Ne samo da su malobrojni, nego, nisu svuda ni dobro kotirani, pa bi nedovoljno upućeni posmatrač, gledajući izborne liste, mogao da zaključi da jedna od glavnih tema u kampanji nije Kosovo, nego recimo Sombor ili Čačak.

Novinarka Ljiljana Smajlović kaže za Kosovo onlajn da se u ovoj kampanji zapravo vrlo malo govorilo o Kosovu, iako je, dodaje, SNS uspeo u poslednjih deset godina da svi moraju ritualno da se zaklinju u odanost teritorijalnom integritetu zemlje i malo koji opozicionar se usuđuje da kaže "Ma Kosovo smo izgubili, zaboravite to".

"Većina stranaka je politički prisiljena da pre izbora govori da bi branila srpsko prisustvo na Kosovu i srpsko pravo na Kosovo. Da li je nekoj stranci Kosovo bitno ne vidi se toliko iz broja ljudi na listama koji su sa Kosova, nego iz pozicije na kojoj se ti kandidati nalaze. SNS makar na listi ima predsednika Srpske liste sa Kosova koji je vrlo visoko, on će sigurno da uđe u parlament. Na listi Srbija protiv nasilja imate opozicionara sa Kosova Slavišu Ristića, on je na 97. mestu. Mislim da ni najveći optimisti kod Dragana Đilasa nisu planirali da Ristić ikada uđe u parlament", navodi Smajlović.

Ona dodaje da stranke ne zanimaju ljudi sa Kosova, pa čak ni one partije koje su napravile platformu od toga i tvrde da bi one bile mnogo lojalnije Kosovu od Vučića.

"Čak i desne stranke kojima je platforma to da bi one bile mnogo vatreniji borci za Kosovo od Vučića, ni one zapravo ne ulaze u detalje, nemaju ljude dole. Svi znaju da ljudi na Kosovu mahom glasaju za Vučića i njegovu stranku i onda onako ritualno koji dan pred izbore odu da se uslikaju da ne može neko da im kaže da se uopšte nisu interesovali, a zapravo ne verujem da se oni bore za glasove tih ljudi dole. Mi ne znamo ni koliko će birači sa Kosova moći da glasaju. Jedni ih uzimaju zdravo za gotovo, drugi se pretvaraju da im je stalo do njih. Ja da živim sad na Kosovu, ova bi me izborna kampanja terala u duboki očaj i tugu", naglašava Smajlović. 

Naša sagovornica ističe da nije sigurna da bi bilo bolje čak i da su ljudi sa Kosova dobili više prostora u kampanji jer, kako kaže, niko u Beogradu ne zna šta birači sa Kosova žele da čuju. 

"Mi o biračima sa Kosova ni politički ni društveno ne znamo mnogo. Oni su izborni adut i to ponekoj stranci koja želi da kaže: 'Mi bismo bili čvršći od vlasti'. Tako da, ne znam šta bi oni hteli da čuju, ali mogu da vidim da to opoziciju ne interesuje mnogo, pretpostavljam da vlast ima tu Srpsku listu i vlast sigurno zna kakvo je raspoloženje na Kosovu. Zato ne mogu da kažem da vlast to ne zanima i da ne zna situaciju. Ali možda to uzima zdravo za gotovo. Što se tiče drugih stranaka, mislim da oni hoće da kažu Srbima na Kosovu šta bi trebalo raditi i šta bi oni bolje radili, a ne da čuju šta im je potrebno. Njihov status se poteže samo da bi se nekom politički naškodilo ili da bi se ovde predstavili bolje, a ja nikakvu stvarnu brigu za te ljude u kampanji nisam primetila i mislim da Srbi na Kosovu nemaju razloga da se nečim naročitom nadaju na ovim izborima", poručuje Smajlović. 

Predrag Lacmanović iz agencije Faktor plus kaže za Kosovo onlajn da one političke struje koje su spremne na kompromis i koje smatraju da je Kosovo izgubljeno, "samo što to ne kažu baš tako jasno, ali na to aludiraju", smatraju da je to mnogo bolji i lakši put i da je bitka već izgubljena.

"Ali samim tim oni gube političke poene. Na tome se ne mogu osvojiti simpatije većine građana i samim tim, takve stranke nemaju neku veću perspektivu. Sad imamo neku ujedinjenu opoziicju koja je mešavina stranaka i lidera koji nisu za priznanje Kosova, niti za ustupke koje traži Evropska unija po pitanju francusko-nemačkog plana, dok u istoj grupaciji imate stranke koje su spremne da se ide tim putem. Tu birači jesu na neki način u konfuziji, ne znam kako će gledati sve to i kako će to uticati na rejting tih partija. Jednostavno, zbunjujuće poruke odražavaju se kasnije i na rezultat na izborima", kaže Lacmanović.

Govoreći o različitim pokušajima partija da se dodvore biračima sa Kosova u toku izborne kampanje, kada su u pitanju stranke poput Zavetnika i Dveri, naš sagovornik podseća da su to desno orijentisane stranke i da nije čudno ni neprikladno za njihove predstavnike da se temom Kosova bave više.

"Međutim, Ćuta ili predstavnici tog bloka, njih nemamo često prilike da vidimo u tom kontekstu, ali pretpostavljam da osluškuju javno mnjenje i da na taj način koriguju postupke u samoj kampanji. Ne znam koliko će im doneti glasova, ali ne verujem ni da će da im odmogne. Čak je to i poželjno - da odu da vide, možda nisu svesni pravog stanja. Možda kada se ode među ljude, porazgovara, verujem da će nešto da nauče, pa će možda i promeniti stav ili će tom pitanju posvetiti više pažnje", navodi Lacmanović.

On upozorava da to kako se odnosimo prema Kosovu, utiče i na to kakve će nam biti stranke.

"To je neki laički pristup. Neko osnuje stranku, ima neke svoje ideje, gleda da osvoji što više glasova, da zauzem određene pozicije u državi, koristi Kosovo kao jako bitan element u svakoj kampanji, ali jednostavno kao što se mnoge stvari u našoj zemlji rade ofrlje, odraz i vlasti i stranaka, to je odraz našeg naroda. Znači kako se odnosimo prema Kosovu, takve su nam stranke, ili kakve su nam stranke, tako nam je na Kosovu", zaključuje Lacmanović.