Koliko će Kosovo kao tema u kampanji uticati na rezultate predstojećih izbora u Srbiji?

"Izazovi koje sa sobom nosi rešavanje kosovskog pitanja i u ovoj predizbornoj kampanji predstavljaju jednu od ključnih tema, onu koja određuje osnovne razlike na unutrašnjoj političkoj sceni Srbije. Imajući u vidu da su se pritisci političkog Zapada značajno uvećali, a da je politika albanskog ekstremizma prema Srbima na Kosovu ponovo sve izraženija, za očekivati je da će glasači svoju odluku prilikom izlaska na birališta 17. decembra u mnogome odrediti i u skladu sa onim što stranke nude, ili ne nude, kao svoju kosovsku politiku“.

Priredio: Miloš Garić

Predizborna kampanja u Srbiji ulazi u završnu fazu, partije šalju ključne poruke i bave se istraživanjem aktuelnih procenata podrške, i dok neke od najglasnijih opozicionih stranaka i koalicija, pre svega one sa prozapadnom ili građanskom odrednicom, kao da namerno izbegavaju temu Kosova, one na desnom polu pokušavaju sa oštrim kritikama prema aktuelnoj vlasti i njenoj politici, ali im nedostaje jasan predlog i realan plan. Kako god, Kosovo će svakako u velikoj meri da odredi konačan rezultat.

Na kosovskoj temi je mnogo "klizavo“. Okliznuli su se mnogi u prethodnih 25 godina, posebno oni koji su Kosovo hteli da zloupotrebe u lične ili dnevno-političke svrhe.

Opšteg društvenog i političkog konsenzusa o Kosovu nema i to je veliki hendikep za državnu poziciju u izuzetno nepovoljnim globalnim okvirima.

Jedan od glavnih razloga za to je, verovatno, činjenica da je Kosovo u žiži interesovanja uticajnih stranih aktera, pre svega EU i SAD, pa su i na strani "proevropske opozicije“ i na "tvrdoj desnici“ mnogi priželjkivali da predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao predvodnik državne politike i nosilac liste SNS, u međuvremenu napravi grešku koja bi mu ugrozila izuzetno snažnu podršku koju ima među građanima Srbije.

Međutim, pošto se po pitanju Kosova aktuelna vlast, uprkos jakim pokušajima spolja i nekim očekivanjima iznutra, nije pomerila sa zacrtanih principa odbrane prava Srba na Kosovu, suvereniteta zemlje i poštovanja važećih međunarodnih dokumenata, tako je i prostor za poentiranje stranaka opozicije pred izbore u tom smislu ostao vrlo mali.

Programski direktor Demostata Zoran Panović za Kosovo onlajn kaže da se kada gledamo izbore u Srbiji hronološki, od uspostavljanja višepartijskog sistema, pa čak i ranije od poznih 80-ih, uočava jedna pravilnost, a to je da je samo Slobodan Milošević došao na temi Kosova na vlast i izgubio vlast suštinski zbog teme Kosova, koja je u finalu imala NATO agresiju.

Manipulisanje Kosovom

"Svi drugi na vlast nisu dolazi na temi Kosova. Na primer DOS 2000. godine nije došao na vlast sa primarnom temom Kosova, već je došao da demontira Miloševićev sistem vlasti, i sve njegove posledice, ali su se lideri DOS Boris Tadić i Vojislav Koštunica suštinski suočili sa Kosovom kao glavnim problemom njihove vlasti. Tako da je Koštunica faktički odstupio sa vlasti zbog Kosova, dok je Tadić izgubio spoljno-politički kredibilitet u Evropi zbog Kosova, i to prilikom one famozne posete Angele Merkel Beogradu, kada je Tadić bio otpisan za Evropu. Naprednjaci 2012. ne dolaze suštinski sa prvom temom Kosovo, oni pobeđuju sa konceptom demontiranja vlasti, takozvanih žutih, Demokratske stranke i njenih partnera. Ali, i sada se vlast nalazi pred velikim izazovom i Vučić kao predsednik, a to je Kosovo“, ocenjuje Panović.

On ističe da se u Srbiji politika i društvo često dele po pitanju Kosova i manipulišu tim pitanjem, ali da se svaka vlast u Srbiji suočava sa problemom Kosova i da tu ne treba imati nikakvih dilema.

"Takođe, svaka albanska vlast na Kosovu, i ona koja je bila nekada enveristička, enverističko-marksistička, ili je sada kvazi-evropska, ona će uvek imati jedan cilj, a to je nezavisno Kosovo, po mogućstvu etnički što čistije. Povodom toga u Srbiji niko ne treba da ima iluzija. Zato Kosovo ako se pominje u kampanji mora se pominjati odgovorno, a ne preko njega projektovati određene sopstvene i partijske interese, što je uglavnom tema kada je o Kosovu reč“, smatra Panović.

Prema njegovoj oceni, Kosovo nije glavna tema na ovim izborima,  ali to ne znači da nema veliki potencijal.

"Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da građani Srbije kao prvu temu koja ih interesuje navode standard života, ekonomiju, školovanje dece, socijalnu sigurnost, ali Kosovo ima ogroman emotivni potencijal za Srbe i naročito u svakoj kriznoj situaciji kada dođe do neke eskalacije albanskog terora, Kosovo naglo dobija značaj u srpskom javnom mnjenju. Predsednik Vučić nikada nije govorio o nekim maksimalističkim nerealnim ciljevima, njegova reč oko Kosova je uvek bila kompromis. Kompromis bi značio neku realniju politiku, a to je politika koja bi mogla da izvuče maksimum u datom trenutku. Sve preko toga u neku ruku bi bio pokušaj avanturizma, kao što postoji tumačenje da se proba da se sačeka da se Vučić saplete na Kosovu, pa će onda lakše biti da ga sklone s vlasti. To su sve sitne igre koje suštinski ne pomažu Srbiji“, napominje Panović.

Podseća da je Kosovo suštinski važno za Srbiju.

"Treba znati da bilo koja zemlja u svetu teško da bi se izborila sa problemom Kosova. To je problem koji je razorio celu SFRJ, koja je bila mnogo veća i moćnija država od Srbije. Srbija je mala zemlja, ali teško da može da pristane na ono što nijedna država ne bi pristala, da prizna nezavisnost Kosovo. To je zaista ponižavajuće. Mislim da su osnovne linije upravo to da se Srbija ne spusti do tog čina poniženja, kao što je isto za Srbiju u ovom trenutku nemoguće da povrati puni integritet na Kosovu, i to je ono što Vučić stalno govori. Kako čujem, ispod Banjske se podvukla crta i za sada nema ništa od onih sankcija prema Srbiji, ali to ne znači da taj slučaj nije samo konvertiran, pa dok prođu izbori, da neće biti aktiviran u nekom drugom kontekstu“, zaključuje Panović.

Deo opozicije izbegava temu

Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić za Kosovo onlajn kaže da ne bi trebalo smetnuti sa uma da je tema Kosova konstanto značajna, ne zbog samog procesa dijaloga koji se vodi u Briselu već i zbog određivanja pravca u kojem će ići dalja unutrašnja i spoljna politika Srbije.

"Postoji segment opozicije koji izbegava temu Kosova zbog različitih mišljenja unutar koalicija, dok desnica jasno ističe svoj stav protiv bilo kakvih dogovora koje predlaže EU. Vladajuća opcija u ovom trenutku jedina ima odgovornost za proces dijaloga, razmatrajući do koje mere Srbija može ići u ustupcima, ali, kako ističu, bez priznavanja Kosova i članstva Kosova u UN. Desnica u Srbiji će koristiti temu Kosova kao centralni element svoje kampanje protiveći se primeni nemačko-francuskog sporazuma, dok će proevropska opozicija kritikovati dosadašnju politiku Beograda prema Kosovu“, ocenjuje Surlić.

Posebno ističe da Kosovo nosi sa sobom emotivnu težinu, koja itekako može uticati na opredeljivanje birača u zavisnosti od dešavanja pre svega na severu Kosova.

"Mislim da tema Kosova neće posebno uticati na ishod izbora ukoliko ne dođe do nekog ozbiljnijeg incidenta na terenu koji bi zaokupio pažnju javnosti i zahtevao direktnije opredeljivanje političkih aktera. Većina stranaka u Srbiji se protivi priznanju nezavisnosti Kosova, ali postoje razlike u tome da li bi dijalog trebalo nastaviti ili ne. Ipak, većina političkih aktera u formiranju Zajednice srpskih opština vide mogućnost da Srbi na Kosovu konačno dobiju pravo na autonomiju i zaštitu svojih vitalnih interesa“, navodi Surlić.

On zaključuje da tema Kosova u mnogome određuje i odnos birača u Srbiji prema članstvu u Evropskoj uniji i daljim evro-integracijama, a da je rešenje kosovskog pitanja „finalnim dokumentom“, u skladu sa očekivanjima zapadnih aktera, direktno povezano sa napretkom Srbije ka EU.

Pritisci veći nego ikada

Politički ekspert i univerzitetski profesor Dejan Miletić mišljenja je da su se kosovsko-metohijski izazovi pokazali i u ovoj predizbornoj kampanji kao najvažnije pitanje oko kojeg se lome koplja i stvaraju osnovne razlike na unutrašnjoj političkoj sceni Srbije.

"Ovog puta i više od uobičajenog, budući da su ekonomska dostignuća Srbije teško osporiva, a pritisci međunarodne zajednice su se značajno uvećali prema priznanju nezavisnosti Kosova nego ikada do sada, uprkos rastućem teroru i stvaranju nemogućih uslova za život srpskog naroda od strane Kurtijevog režima i njegovih jurišnika. Država Srbija i njeno rukovodstvo su se našli u veoma nezavidnoj poziciji, zbog proste činjenice da je ponašanje Prištine neprihvatljivo za naš narod, dok je međunarodna zajednica oličena u SAD i EU, imala puno razumevanje i toleranciju prema novonastalom “aparthejdu“ za Srbe na Kosovu i Metohiji. U takvoj situaciji država se opredelila za taktiku kupovine vremena, uz očuvanje mira i stabilnosti koji jedini omogućavaju dalji razvoj Srbije, i stvaraju uslove da se rastuća snaga Srbije, pre ili kasnije, mora uvažiti i kada se razmišlja o Kosovu“, ocenjuje Miletić za Kosovo onlajn.

Takva strategija je, dodaje, otvorila prostor za brojne unutrašnje tenzije i napade.

"Međutim, u situaciji kada imamo politiku dvostrukih standarda i izraženo licemerstvo kolektivnog Zapada sa jedne strane, i rastuće globalne nestabilnosti, pri čemu se traže “žrtve“ za razračunavanje velikih sila, niti je fer niti prihvatljivo da se nezavidna pozicija države Srbije koristi kao polje za politička unutrašnja razračunavanja. Važno bi bilo da se prestane sa slabljenjem jedinstva srpskog naroda na Kosovu i da se problemi naših ljudi na tom prostoru ne koriste za unutrašnje potrebe osvajanja vlasti. Nema veće podrške očuvanju Kosova i Metohije u Srbiji od razumevanja složenosti ovog istorijskog trenutka, opasnosti i šansi koje sa njime dolaze, a koje samo centralna vlast uz opšte-društveni konsenzus može da izbori“, poručuje Miletić.