Zašto Kurti Beogradu nameće neprihvatljive uslove za glasanje Srba na Kosovu?

To što je Aljbin Kurti kao uslov da se glasanje za vanredne parlamentarne izbore zakazane u Srbiji za 17. decembar održi i na Kosovu postavio "međudržavni sporazum", za sagovornike Kosovo onlajna nije iznenađenje. Kako ukazuju, reč je o nastavku politike koju kosovski premijer sprovodi od dolaska na vlast, a koja za cilj ima da Srbima oteža opstanak, a Beograd natera na defakto priznanje.

Naši sagovornici navode da ovakva odluka Prištine ne ide u pravcu normalizacije i deeskalacije situacije i da je na štetu svih onih koji žive na Kosovu. 

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković obavestio je juče Republičku izbornu komisiju da zbog, za Beograd neprihvatljivog, uslovljavanja Prištine i Kurtija trenutno nije moguće realizovati izborni postupak na KiM koji bi bio u skladu sa zakonskim propisima, kao i državnim i nacionalnim interesima Srbije. 

"Razlog je taj što režim Privremenih institucija samouprave u Prištini, na čelu sa Aljbinom Kurtijem, uslovljava održavanje ovih izbora priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. Kosova od strane Beograda", bio je izričit Petković u dopisu RIK-u.

Ranije je Petković uputio zahtev OEBS-u, da se prema modelu usaglašenom 2012. godine i koji je u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ova misija angažuje u organizaciji izbornog procesa za Skupštinu Srbije, u dostavljanju izbornog materijala do biračkih mesta, kao i u prikupljanju glasačkih listića i njihovom transportu po okončanju glasanja.

Kurti je na te zahteve uzvratio da "Srbija treba da predloži sporazum kojim bi se srpskoj zajednici omogućilo da glasa", odnosno da bez "međudržavnog sporazuma sa Srbijom neće biti dozvoljeno organizovanje srpskih izbora na Kosovu".

Šef OEBS u Prištini Majkl Devenport poručio je za Kosovo onlajn da je ova misija spremna da se angažuje na prikupljanju glasova srpskih birača koji bi na vanrednim parlamentarnim izborima zakazanim za 17. decembar glasali na Kosovu, ali samo ako za to postoje uslovi, pre svega političke i bezbednosne garancije i podrška kosovskih institucija, koji, kako je naglasio, u ovom trenutku nisu ispunjeni.
 
Sociolog Vladimir Vuletić smatra da Kurti koristi svaku priliku da svoju politiku koja je izazvala nestabilnost u čitavom regionu dovede do cilja i u tom svetlu treba posmatrati i njegov uslov o "međudržavnom sporazumu" sa Srbijom, kako bi se omogućilo glasanje Srba na Kosovu na vanrednim parlamentarnim izborima za Skupštinu Srbije u decembru. 

Vuletić za Kosovo onlajn kaže da je ono što Kurti traži zapravo to da Srbija "defakto i de jure prizna nezavisnost Kosova, gde bi onda i oni koji imaju srpsko državljanstvo mogli da učestvuju na izborima". 

To insistiranje Kurtija da su Srbija i Kosovo dve "potpuno nezavisne države" nije ništa novo, ukazuje Vuletić, i naglašava da je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić ukazao da Srbi na Kosovu neće biti u mogućnosti da glasaju u opštinama u kojima žive. Podseća i da od kako je "Kurti na čelu privremenih institucija Srbi na Kosovu nisu imali mogućnost da glasaju". 

"Sporazum koji sada pominje Kurti značio bi da Srbija potpuno prizna nezavisnost Kosova. Odnosno, da to bude kao i slučaju drugih država u kojima naši građani glasaju, poput Austrije i ostalih, da odnos Prištine i Beograda bude kao odnos između Prištine i Beča ili bilo koje druge prestonice, odnosno zemlje. To je njegov pokušaj da ucenjuje i da otežava normalan život Srba na KiM", kaže Vuletić. 

Kada je reč o eventualnoj promeni odluke kosovskih vlasti, ukoliko bi se pojačao pritisak međunarodne zajednice i međunarodnih institucija, Vuletić smatra da je to malo verovatno.

"Ne mislim da će doći do održavanja izbora na Kosovu. Određenih pritisaka, pod znacima navoda, biće samo u onoj meri u kojoj se proceni da bi to moglo da doprinese stabilizaciji situacije, nastavku pregovora. Suštinski je problem u tome što većina međunarodnih institucija u kojima ključnu reč imaju zemlje koje su priznale nezavisnost KiM suštinski na stvar gledaju slično kao i Kurti. I svi bi zapravo voleli i želeli da Srbija prizna Kosovo i nadaju se i smatraju da bi se na taj način stabilizovale prilike na Balkanu. To je njihov pogled na situaciju, meni se čini da to nije dobar put", ističe Vuletić. 

Dodaje da ova situacija sa nemogućnošću održavanja srpskih izbora na Kosovu znači samo još jedan, i simbolički čin u kojem se pokazuje da Srbi na Kosovu nemaju elementarna ljudska prava.

"Kada je reč o izborima, to pravo glasa je jedno u nizu koja se krše. Za Srbe i za njihov svakodnevni život mnogo su veći problem što se krše i mnoga druga, egzistencijalna prava", ističe naš sagovornik. 

Porukom da bez "međudržavnog sporazuma" sa Beogradom neće biti dozvoljeno održavanje srpskih izbora na Kosovu, Aljbin Kurti, ali i svi oni koji ga u tome na Zapadu podržavaju, krše Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i sve postignute sporazume, poručuje diplomata Zoran Milivojević.

Kako Milivojević ukazuje za Kosovo onlajn, nema dileme da je ono čime Kurti uslovljava glasanje Srba na Kosovu - neprihvatljivo.

"Prema onome što Kurti traži, nema uslova da se ti izbori održe. Imajući u vidu da on ima podršku zapadnih centara moći, imaćemo istu priču kao i na poslednjim izborima i da će Srbi sa Kosova morati da prelaze u centralnu Srbiju da ostvare svoja prava u ovom izbornom procesu. Sasvim je jasno da to što Kurti traži za Srbiju nije prihvatljivo i neostvarljivo je. To pokazuje da on ne menja svoju političku strategiju i da je njegov jedini politički cilj i strategija da Srbija prizna nezavisnost Kosova", kaže Milivojević. 

To je, dodaje, maksimalistički cilj, koji ne samo da onemogućava održavanje izbora, nego i ceo proces normalizacije i dovodi u pitanje dijalog.

"To nije ništa novo, očekivano je i jedino pitanje kada je reč o izborima, ali i drugim pitanjima koja se tiču i dijaloga i normalizacije, to je stav zapadnih centara moći, da li oni zaista imaju interesa da dođe do neke normalizacije, do deeskalacije ili ne. Ukoliko tu nema promene stava onda smo u jednom začaranom krugu u bojim se da tu neće biti bilo kakvih rezultata", napominje on.  

Ističe da je to uskraćivanje elementarnih prava srpskom narodu.

"I u tom smislu važi ono što je predsednik Vučić govorio u susretu sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom da kada je reč o Srbima, o KiM, o ovom regionu, a kada je reč o Srbima - da postoje dvostruki standardi i da postoji tolerisanje nečega što se kosi i sa međunarodnim pravom, ali i sa elementarnim ljudskim i svim drugim pravima", ukazuje Milivojević.

Onemogućavanjem da Srbi na Kosovu glasaju, kaže Milivojević, krši se Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

"Krši se ono što je po toj Rezoluciji, međunarodnom pravu i po onome što misli većina, tri četvrtine čovečanstva, a to je da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije, da je u nadležnosti UN privremeno i da postoje institucije koje garantuju takav status. Dakle, Kurti pre svega to krši, ali krše i svi oni koji ga podržavaju u ovome, bilo direktno bilo prećutno", ističe diplomata. 

Dodaje da se krši i Briselski i svi ostali sporazumi upravo po tom osnovu što "Kosovo nije država i to ne može biti".

"Sve što je pokušaj da se to dokaže mimo prava i mimo sporazuma je kršenje. I na štetu je generalno prava, ali i ljudskih prava, naroda koji tamo živi i koji ta prava ne može da koristi na jedan način koji je omogućen svim drugima i u drugim situacijama", zaključuje Milivojević. 

Poslanica u kosovskoj skupštini iz redova bošnjačke zajednice i predsednica Komisije za ljudska prava Duda Balje poručuje da političari na svim stranama treba da prestanu sa igrom nerava i da se kod donošenja odluka uzme u obzir kako će one uticati na ljude koji žive na Kosovu.

"Mislim da se sve ovo ne lomi na onima koji donose takvu vrstu odluke, nego se lomi na narodu koji živi ovde, što srpskog, što albanskog, što našeg manjinskog i drugih manjina. Mislim da smo već preterali i da treba da spustimo nivo odluka na one ljude koji svakodnevno ovde žive. Mislim da smo preterali do te mere da nas narod više ne uzima za ozbiljno“, rekla je Balje, koja je predsednica stranke Socijaldemokratska unija.

Postala je praksa, tvrdi Balje, da se Priština protivi odlukama Beograda i obrnuto, a da na građane niko ne obraća pažnju.

„Mislim da ne obraćamo pažnju na fokus grupu, a to su ljudi koji svakodnevno žive ovde, u svim sredinama, jer je Kosovo multietničko gde god da se okrenete. Da li izbora treba biti - da, da li treba da se stvore uslovi za to - da, da li narod treba najviše da se pita za to - da. Hajde malo da okrenemo fokus na neku drugu stranu“, ističe Balje.

Dodaje da se ne slaže sa radikalnim odlukama i potezima, jer se videlo, kako kaže, da oni ne vode nikuda.

„Treba i da naučimo na greškama, da vidimo gde smo grešili i da to više ne ponavljamo. Ljudski je grešiti, ali nije ljudski da se non-stop ponavlja jedno te isto. Mislim da politika mnogo kvari i ne ostavlja nam prostor da normalno komuniciramo, mislim da je govor mržnje na visokom nivou i mislim da sve to nekome odgovara i da će se sve to dešavati dok nekome odgovara. Ali opet, verujem u dobru volju, verujem u dobrotu u svim ljudima, verujem da će ljudi isterati ovo do kraja, jer Kosova je bilo i biće ga uvek, i svi ćemo opet živeti zajedno i želim da verujem u to i boriću se uvek za to“, rekla je Balje.