Da li je moguć dogovor oko održavanja izbora za Skupštinu Srbije i na Kosovu?

Da li će se Srbi na Kosovu na predstojećim parlamentarnim izborima za Narodnu skupštinu Srbije izjašnjavati u svojim mestima ili će na njih izaći na biralištima u centralnoj Srbiji još je nepoznanica, jer se vlada u Prištini i dalje ne oglašava o zahtevu Beograda da se omogući glasanje na Kosovu. Sagovornici Kosovo onlajna iz Beograda, Severne Mitrovice i Prištine bliže su uverenju da će se i ovoga puta ponoviti scenario od referenduma o promenama Ustava Srbije iz prošlog januara i parlamentarnih i predsedničkih izbora od 3. aprila 2022. godine, kada i pored pritiska iz međunarodne zajednice kosovska vlada nije dozvolila sprovođenje izbora Srbije na Kosovu.

Pozicije strana i pred vanredne parlamentarne izbore zakazane za 17. decembar iste su kao i pre godinu i po: za Prištinu je zabrana izbora pitanje odbrane kosovskog ustava, a za Beograd i Srbe na Kosovu nasilje i kršenje prava i svih dogovora. 

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković obratio se šefu OEBS na Kosovu Majklu Davenportu od koga je tražio da obezbedi angažovanje te misije u organizovanju i održavanju izbora na Kosovu, dostavljanju izbornog materijala do biračkih mesta, kao i u prikupljanju glasačkih listića i njihovom transportu po okončanju glasanja, a u skladu sa procedurama koje su primenjivane tokom prethodnih izbornih postupaka na Kosovu zaključno sa 2020. godinom.

Petković je podsetio i na značaj poštovanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i relevantnih odluka OEBS u delu koji se odnosi na organizovanje izbora i mogućnost građana da slobodno koriste svoje biračko pravo na Kosovu.

Iz OEBS je stigao odgovor da su obavestili prištinsku vladu i druge relevantne aktere, o zahtevu Beograda, uz poruku da su spremni za taj proces, ali i da im je za to neophodna podrška kosovskih institucija, kako je, kako su naveli, prvobitno dogovoreno između Beograda i Prištine 2012. godine uz podršku EU i Kvinte. 

U međuvremenu, Republička izborna komisija Srbije donela je odluku da obrazuje Gradsku izbornu komisiju za grad Prištinu, koja će biti nadležna za obavljanje poslova na sprovođenju izbora na teritoriji jedinica lokalne samouprave Kosovskog upravnog okruga. Biće obrazovane i opštinske izborne komisije za opštine Peć (za biračka mesta na teritoriji Pećkog upravnog okruga), Gora (za mesta u Prizrenskom upravnom okrugu), Severna Mitrovica i Gnjilane (Kosovsko-pomoravki upravni okrug).

Pravnik Milan Antonijević kaže da za sada nema mnogo optimizma da će glasanje za parlamentarne izbore zakazane za 17. decembar biti omogućeno i na Kosovu i ukazuje da se nada da će u narednim nedeljama pre svega međunarodni pritisak na prištinske vlasti, ali i mogući pregovori oko ovog pitanja, dati efekta. 

Antonijević za Kosovo onlajn ukazuje da je međunarodna zajednica i pre bila prilično glasna i jasna kada je tražila da se izbori za institucije Srbije održe i na severu Kosova i u enklavama.

"Mislim da je to nešto što će i sada OEBS takođe podržati. Videćemo koliko će sve to uroditi plodom. Prištinske vlasti nekada zaista ne izlaze u susret ovim zahtevima, nekada procene da im je u interesu da to urade. S obzirom na to da je teret za neuspeh pregovora na prištinskim vlastima možda postoji mala doza optimizma da će ovog puta biti omogućeno održavanje izbora. Ali za to je potrebno da pritisak bude koordiniran i dosta pozitivnih stvari koje nismo videli u prethodnim mesecima i godinama od strane prištinskih vlasti", kaže naš sagovornik. 

Ukazuje i da je OEBS kada je reč o izborima bio veoma dobro pozicioniran i na strani Srbije i želeo je da zaista pruži sve što je u njihovoj moći da se izbori održe.

"Ali da li će se to desiti ili ćemo imati neki hibridni model, teško je proceniti. Ovde je zaista reč o političkim pitanjima i kosovski premijer Aljbin Kurti to veoma često koristi. I u prethodnom izbornom ciklusu očigledno je doneo odluku da oteža glasanje Srbima na Kosovu i da tako pokaže negativnu energiju koja u ovom trenutku nikome ne treba. Treba omogućiti svima da glasaju i dužnost je prištinskih vlasti da to omoguće, da se vratimo onom što smo imali u prethodnim izbornim ciklusima", navodi Antonijević.

Ukazuje i da zabrana održavanja izbora može potencijalno biti izvor novih tenzija.

"Svaki put kada onemogućite ostvarivanje osnovnih prava, u ovom slučaju pravo da birate i da budete birani, umanjujete prava Srba na Kosovu. Bilo gde da živite imate pravo da glasate bez poteškoća, prelaska administrativne linije i odlaska u neku od susednih opština Srbije da biste glasali. To su sve pitanja koja prištinske vlasti moraju na određeni način da reše. Kakva god da bude odluka o statusu Kosova, svi koji žive na severu i u enklavama imaće pravo da glasaju. Zato bi bilo dobro što pre naći model koji će funkcionisati. Ili ono što je bilo u ranijim izbornim ciklusima ili napraviti nešto što je još prihvatljivije za srpsku zajednicu, što im olakšava glasanje. Mislim da o tome treba razmišljati", ističe Antonijević.

Dodaje da svako ko u ovom trenutku razmišlja da uskrati pravo Srbima na Kosovu da glasaju ne radi u interesu ni srpske zajednice ni bilo koga ko želi neki normalan suživot u regionu. 

I Eugen Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta očekuje da Vlada Kosova, na osnovu do sada ustanovljene prakse, odbije zahtev da se glasanje na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji zakazanim za 17. decembar omogući na Kosovu.

On ukazuje da zahtev da se organizuju izbori i na Kosovu nije poslat direktno kosovskim institucijama već preko misije OEBS.

"Nije poznata praksa da se izbori jedne zemlje organizuju na teritoriji druge, osim ukoliko ne postoji sporazum, dogovor o priznanju međusobne jurisdikcije, nadležnosti u toj zemlji i što bi značilo da je to glasanje van zemlje koje Srbija već primenjuje. Zato mislim da je u interesu obe strane da se ne insistira na održavanju srpskih izbora, posebno u ovakvim okolnostima. Pogotovo ne bez potencijalnog dogovora između strana ili diskusije između strana kako žele da se razreši ovo pitanje. U interesu je srpskih građana na Kosovu da učestvuju u srpskim izborima i to se može lako obezbediti kroz dogovor dve strane koji bi predvideo održavanje izbora i jednih i drugih na njihovim teritorijama. Što bi implicitno značilo da obe strane priznaju nadležnosti one druge", navodi Cakoli za Kosovo onlajn. 

Dodaje da Kosovo i Srbija treba da "iskoriste trenutak u dijalogu, započenu pregovore i postignu dogovor o organizovanju i srpskih i kosovskih izbora".

"Očekujem da kada je reč o izborima koji treba da se održe 17. decembra neće uopšte biti glasanja na Kosovu. Srbi sa Kosova će ići u Srbiju i glasati na biralištima, što je već praksa koja je ustanovljena još pre nekoliko godina. Sumnjam da će biti političke volje srpskih vlasti da se na Kosovu organizuje glasanje po principu 'glasanja van zemlje'. I imajući u vidu da kancelarija oficira za vezu Srbije na Kosovu ne ispunjava kriterijume da bude biračko mesto. Jer je broj građana koji bi mogli da glasaju veoma veliki i podrazumevalo bi da stotine, hiljada građana Srbije dolaze u Prištinu da glasaju što ne bi bilo praktično rešenje. Zato mislim da je u interesu obe strane da započnu razgovore o ovom pitanju i nađu rešenje za predstojeće izbore, bez obzira kada će biti održani", kaže Cakoli. 

Na pitanje da li očekuje pritisak međunarodne zajednice, pre svega zemalja Kvinte na kosovske vlasti da omoguće glasanje Srba na Kosovu, Cakoli kaže očekuje da kao i u ranijim slučajevima kada su "organizovani srpski izbori bude poziva od međunarodnog faktora obema stranama da pronađu rešenje".

"Ne mislim da ćeto doći u formi pritiska kao što je bio slučaj ranije, zbog aktuelne situacije u vezi sa dijalogom. Samo raspisivanje izbora u Srbiji poslalo je signal svim stranama da nema volje da se implementiraju već postignuti dogovori. Zato verujem da će čak i pozicija međunarodne zajednice biti 'mekša' i da neće insistirati da izbori budu održani kao što je bio slučaj sa referendumom i izborima koji su organizovani u Srbiji poslednjih nekoliko godina", smatra Cakoli.

Profesor na Filozofskom fakultetu Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Boris Bratina takođe smatra da su male šanse da se vanredni parlamentarni izbori koji su u Srbiji raspisani za 17. decembar održe na Kosovu.

„I prethodni izbori su bili zabranjivani. To je očigledno postalo, ne samo praksa Albanaca, nego i praksa odobravanja takvog stava od strane svif faktora međunarodne zajednice, bilo da je u pitanju Euleks, Kfor, i drugi koji sigurno teško da će pristati da oni obezbeđuju izbore. Sumnjam da će Priština dozvoliti da se glasanje održi", navodi Bratina.

On je poručio da ukoliko bi Priština 17. decembra dozvolila glasanje na Kosovu za institucije Srbije, to bi bio "znak otopljavanja", ali da treba biti vrlo oprezan kada je reč o svim potezima koje vuku kosovske vlasti.

„U ovom trenutku moramo biti jako oprezni jer sitnice koje vidimo kao nekakve znake ili predznake otopljavanja, uvek mogu da pređu na drugu stranu. Svedoci smo da je pre 24. septembra bila jedna situacija, činilo se kao da će sve da ide nabolje, a onda je posle toga, za za jedan dan izgledalo kao da se čitava državna politika u protekle tri godine srušila u vodu. Sada vidimo da to ipak nije tako i da se autoritet srpske države međunarodno više poštuje. Ali, treba da znamo da se EU i SAD zdušno trude da podrže nezavisnost Kosova. Njima je potrebno to što oni traže i njima u račun ide to da kažu ’evo sad je malo bolje, pa ćemo vam dozvoliti da održite izbore’, iako zaista u to sumnjam“, istakao je on.

Smatra da će ukoliko Priština ne dozvoli održavanje izbora, ostati, kako navodi, ovo "teško zategnuto stanje".

"Mislim da je svima na svetu jasno šta se ovde dešava, samo što se neki prave ludi kako bi postigli svoje ciljeve. I za Albance i za pseudo međunarodnu zajednicu je važno da oni postignu svoje ciljeve koje će njih voditi, prvo do defakto a onda i de jure priznanja Kosova, što se naravno neće dogoditi“, poručio je Bratina.