Zašto Priština ponovo “zvecka” tužbom za genocid?

U poslednjih nekoliko meseci zvaničnici Kosova u više navrata su ponovili da neće odustati od tužbe za genocid protiv Srbije. Sagovornici Kosova onlajn ističu da je takva tužba moguća, ali da se iza svega kriju politički motivi zato što su jako male šanse za njen uspeh imajući u vidu dosadašnju praksu Međunarodnog suda pravde, a posebno proces kontratužbi za genocid Srbije i Hrvatske.

Direktor Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu Atdhe Hetemi izjavio je krajem prošle nedelje da će ova institucija profunkcionisati do kraja ove godine, te da će 40 zaposlenih raditi u dva odeljenja.

Skupština Kosova je u julu 2023. godine, na inicijativu Vlade, usvojila Zakon o institutu zločina počinjenih tokom rata na Kosovu.

Prema tom zakonu, Institut, između ostalog, ima ovlašćenja i odgovornosti da istražuje i dokumentuje „zločine počinjene tokom rata, dajući podatke o ljudskim gubicima, fizičkoj i duhovno-psihološkoj šteti, ekonomskoj i materijalnoj šteti, ekološkoj šteti, kulturnim dobrima, te drugim oblicima štete uzrokovanim zločinima počinjenim tokom rata”.

Profesor Arsim Bajrami je ocenio da rad ovog Instituta može poslužiti za pripremu tužbe za genocid protiv Srbije.

“Ovaj institut može biti dobra prilika da okupimo najbolje domaće i međunarodne stručnjake koji će istraživati i dokumentovati ratne zločine, da započnu pripremu dokaza i pravnih argumenata koji su ključni elementi za pripremu tužbe za genocid nad Srbijom. Ovo nije stranačko ili vladino pitanje, već državna dužnost koja nije izvršena. Voleo bih da Kosovo nikada ne odustane od prava na podnošenje tužbe i da se to uradi na profesionalan način kako bi slučaj bio dobijen”, rekao je on.

Da vlasti na Kosovu planiraju tužbu i da je ona deo “vladinog programa”, 8. novembra je saopštila ministarka pravde Aljbuljena Hadžiu.

“Što se tiče tužbe za genocid, ona je u vladinom programu. Kurti, Osmani i Konjufca su angažovani u ovom procesu. Zbog osetljivosti ovog pitanja ne možemo iznositi više detalja, ali vas uveravam da se bavimo ovim pitanjem“, rekla je Hadžiu.

Advokat Đorđe Trifunović, nekadašnji predsednik Vojnog suda u Beogradu nema dileme da je Institut za ratne zločine formiran i da će biti u funkciji pripreme tužbe za genocid protiv Srbije.

On dodaje da je takvo "zveckanje tužbom" istovremeno u funkciji dodatnih pritisak za Srbiju i Srbe na Kosovu.

"Najavljeno formiranje Instituta za ratne zločine na Kosovu je očigledno u funkciji pripreme tužbe za genocid protiv Srbije. Krivično delo genocida, zločina protiv čovečnosti, ratni zločini protiv civilnog stanovništva, ranjenika, bolesnika i zarobljenika su deo međunarodnog krivičnog prava. Ono se zasniva na usvojenim konvecijama koje su države davno ratifikovale. Ne znam da li je to Kosovo učinilo", kaže Trifunović.

Trifunović smatra da je aktuelizovanjem tužbe za genocid protiv Srbije, za Kosovo odlična prilika i da se predstave da su ravnopravan deo međunarodne zajednice.

“Hoće sebe da prikažu kao deo međunarodne zajednice koji priznaje međunarodno krivično pravo i time da dobiju poene na svojoj državnosti. Ali, to je istovremeno i jedna stalna vrsta pritiska na Srbiju i njen narod. Malo-malo nekog zarobe i stave u pritvor zbog navodnih ratnih zločina, a to se desilo pre 20 godina i postane aktuelno da bi se o tome pričalo. To ima efekta i pravi povlastice i toleranciju u delu međunarodne zajednice”, kaže Trifunović za Kosovo onlajn.

Trifunović kaže da je moguće da su tokom policijskih i vojnih akcija na Kosovu 1998. i 1999. godine počinjeni neki pojedinačni ekcesi ili zločini, odnosno da se nije uvek postupalo u skladu sa međunarodnim konvencijama.

"Ali takvi ekscesi ne dovode do genocida. To treba da se raspravi, da se prikupe podaci. E sada, kako će oni to uraditi, da li imaju uslova ili ne je pitanje. U svakom slučaju na Kosovu je nastala oružana pobuna, a naša politika je u tom trenutku to kvalifikovala kao terorizam što sam i tada smatrao da je pogrešno. Proglašavanje oružane pobune daje vlastima pun kapacitet da to sprečavaju. A u policijskim akcijama borbe protiv terorizma to nije tako. Da bi postojala mogućnost koja bi Srbiju isključila iz obaveza da se uzdržava jeste da se proglasi i delimično ratno stane na teritoriji Kosova i da se onda u punom kapacitetu primeni vojska. To je bio moj stav, a zašto nije bilo tako je teška priča", objašnjava Trifunović.

On ističe da postoji čitav niz međunarodnih odluka i konvencija koja jasno definišu pitanje genocida, a da je Kosovo odlučilo da to bude vrsta pritiska prema Srbiji, mada, kako tvrdi, može da se postavi pitanje da li su Albanci ti koji su nad Srbima počinili zločin nivoa genocida.

“Genocid se dokazuje postojanjem naredbi, odluka politike i izvršiocima. Ako se neko sistemski preseljava, ako se nekome uništava voda, struja i navodi da mora da se iseli onda je to genocid, a ja ne znam da je tako nešto postojalo. Pitanje je kako je srpska strana tamo prošla, da li je to genocid? Da li je prinudno rasejavanje Srba, trovanja hrane i stoke, seča voćnjaka i šuma, odlazak dece u školu sa pratnjom... Da li je to genocid?”, kaže Trifunović.

On ocenjuje da istraživanje ratnih zločina ne sme da bude sporno, pa samim tim i osnivanje Instituta za ratne zločine u Prištini, ali da je problem pravne formulacije takvih krivičnih dela.

“Ratni zločini se mogu učiniti samo za vreme rata, a za genocid i delo protiv čovečnosti ne treba rat jer je reč o sistemskom, planskom uništavanju neke nacionalne, verske, etničke grupe. Ovde je potreban uslov za zločin da bude rat s tim što rat proglašava država. Koliko znam oni su sami sebe proglasili državom i neki su ih priznali, ali mi nismo. Otuda je pitanje odnosa prema tom institutu veoma specifično i teško, kao što je teška cela ta priča sa Kosovom”, zaključuje Trifunović.

Ministarstvo pravde je već jednom osnovalo sličnu instituciju Institutu za ratne zločine.

Bilo je to 2011. godine kada je formiran Zavod za istraživanje ratnih zločina i za cilj je imao da dokumentuje srpske zločine počinjene tokom rata.

Međutim, Zavod je zatvoren 2018. godine.

Nameru Kosova da tuži Srbiju za genocid isticali su i premijeri pre Kurtija.

Poslednji je to učinio Ramuš Haradinaj, maja 2021, dok je još bio na čelu Vlade Kosova.

On je izjavio da je takva tužba već pripremljena i da su na njoj radili “ najstručniji ljudi iz celog sveta”.

Tom Gaši, advokat iz Prištine tvrdi da se takva tužba uveliko piše i da bi u skorije vreme trebalo da se preda Međunarodnom sudu pravde u Hagu.
“Već se radi na prikupljanju dokaza. U Kancelariji premijera je formirana Radna grupa koja prikuplja dokaze i u dogledno vreme biće podneta tužba za genocid protiv Srbije”, kaže Gaši.
On navodi da je genocid počinjen protiv Albanaca tokom sukoba 1998. i 1999. godine na Kosovu.

Gaši kaže da je ta Radna grupa formirana pre nekoliko godina i da je njen zadatak da ispoštuje sve procedure i prikupi dovoljno dokaza da Kosovo dobije tu presudu na sudu.
Komentarišući tvrdnje pravnika iz Srbije da Kosovo nije u mogućnosti da podnese takvu tužbu zato što nije članica UN, Gaši kaže da je pravno moguće da u tom slučaju u njeno ime to može da uradi druga država, konkretno Albanija.
„Ima nekih koji misle da Kosovo nema pravo kao nova država da podnese takvu tužbu za genocid, pošto nije članica Ujedinjenih nacija, ali ako je tako predviđeno, može Albanija da nam pomogne i da Albanija podnese tu tužbu. Ako ima političke volje, a mislim da to nedostaje između Kosova i Albanije”, precizira Gaši.
On navodi da bi Kosovo, pravno gledano, tu tužbu moglo i samo da podnese čim bude primljeno u Savet Evrope.
“Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u Savetu Evrope i u momentu kada kao država bude primljena više nema nikakvih pravnih prepreka da ne podnesemo takvu tužbu”, smatra Gaši.
Prema njegovim rečima tužba za genocid protiv Srbije biće predata Međunarodnom sudu u Hagu.
„To je isti sud koji je 2010. godine, nakon što je Srbija podnela zahtev da se odluči da li je Kosovo imalo pravo da proglasi nezavisnost zato što je 2008. godine bilo pod Ujedinjenim nacijama, Unmikom. Taj sud je doneo rešenje ili presudu da Kosovo nije prekršilo međunarodno pravo i da je imalo pravo da proglasi nezavisnost”, navodi Gaši.
Akademik Arsim Bajrami nedavno je gostujući na RTK izjavio da bi Institut za ratne zločine, koji je formiran u Prištini, mogao da se bavi tužbom za genocid protiv Srbije, sa čim se slaže i Gaši.
„Taj Institut ima jednu ulugu, oni prikupljaju dokaze za ratne zločine i za genocid koji je Srbija izvršila na Kosovu i protiv pripadnika albanske nacije, protiv nas, tokom rata kojim se faktički smatra period 1998. i 1999. godina“, kazao je Gaši.

Član pravnog tima Srbije u sporu pred Međunarodnim sudom pravde sa Hrvatskom za genocid, advokat Novak Lukić ocenjuje da je nova najava pripreme tužbe Kosova za genocid Srbije politički motivisana i bez pravnog utemeljenja i da je veoma izvesno da bi Prištini izgubila taj spor.

„Ovakva razmišljanja i ideje su isključivo sa političkim tendencijama i namerama, a u pravnom smislu, i ako se podnese tužba to će faktički biti nemoguće da se dokaže. Mnogi pravni mešetari, navodni stručnjaci su ti koji vole da određene države sugerišu da podnose tužbe i da se upuštaju u ogromne, teške, skupe i glomazne sporove. Vrlo je izvesno da od tog spora neće biti ništa“, izjavio je Lukić za Kosovo onlajn.

Komentarišući mogućnost da bi novoformirani Institu za ratne zločine u Prištini mogao da se bavi prikupljanjem dokaza protiv Srbije u tužbi Kosova za genocid, te da su to novembra prošle godine najavili i predsednica i premijer, Vjosa Osmani i Aljbin Kurti, Lukić kaže da je istaživanje ratnih zločina legitimno pravo jer ova vrsta krivičnih dela nikada ne zastareva, ali da su političari počeli da zloupotrebljavaju pitanje genocida.

„Genocid je mnogo više postao politička nego pravna tema. Političari vole da koriste izraz genocid, a genocid je krivično delo. Za genocid odgovaraju pojedinci i za genocid se utvrđuje krivična odgovornost. Ali, političari svuda, i u regionu, i kod nas, pa sada i po tužbama pred Međunarodnim sudom pravde, vole da koriste genocid u političke svrhe, vole da koriste termine ’genocidni narod’, ’genocidna politika’. Ti termini nisu pravni, nemaju veze sa krivičnim delom koje treba da se utvrdi da bi moglo da se govori o odgovornosti države“, kaže Lukić.

On ocenjuje da vlasti u Prištini pitanje tužbe za genocid protiv Srbije koriste isključivo iz političkih interesa.

„Oni imaju ozbiljan problem sa svojom javnošću vezano za postupke koji se vode pred Sppecijalizovanih većima Kosova u Hagu protiv značajnih političkih ličnosti i pretpostavljam da se ova terminologija i ideje javljaju pre svega zbog unutrašnjo političkih stvari“, smatra Lukić.

Na pitanje kako bi se hipotetčki taj proces odvijao, Lukić kaže da je za to nadležan Međunarodni sud pravde, a pošto Kosovo nije priznata od strane UN, njene interese bi mogla da zastupa neka država, članica EU.

„Međutim, Međunarodni sud pravde ne utvrđuje krivičnu odgovornost. Da bismo utvrdili da je povređena konvencija o genocidu što je njihova nadležnost, oni bi morali da se upuste u utvrđivanje krivične odgovornosti, a mislim da je to nemoguća misija za bilo kog ko ulazi u takve ideje bez jasnih odrednica o krivičnoj odgovornosti za genocid“, kaže Lukić.

On naglašava da je za Kosovo otežavajuća okolnost i činjenica da Tužilaštvo Haškog tribunala nije imalo ni jedan predmet u optužnicama za događaje na Kosovu koji je sadržao i krivična dela genocida.

„Ozbiljna analiza krivičnih dela vezano za Kosovo bila je vođena pred Haškim tribunalom. Haško tužilaštvo da je tada imalo argumente za genocid sigurno bi podnelo takvu tužbu jer su voleli da tuže za genocid bez obzira da li bi se to kasnije utvrditi u sudskom postupku. Ne verujem da sada može da se dođe do takvih dokaza koji bi mogli da budu toliko značajni da mogu da pokrenu tužbu za genocid“, smatra Lukić.

Na pitanje da li bi takva tužba imala ikakve sličnosti sa kontratužbama Srbije i Hrvatske gde je bio pravni ekspert Srbije, Lukić kaže da je ta presuda najbolji pokazatelj na koji način razmišlja Međunarodni sud pravde.

„Ni jedna ni druga zemlja nisu mogle da pruže dokaze da su zločini koje su predstavili da mogu da potkrepe tezu o genocidu suprotne strane nisu došli do tog nivoa težine zločina genocida. Međunarodni sud pravde teško želi da se upušta da on to utvrđuje. Zato je njima jedina presuda u kojoj su relativno „plivali“ bila između BiH i Srbije zato što je tu utvrđen genocid prema pojedinačnom licu u Haškom tribunalu. I onda se Međunarodni sud pravde isljučivo pozvao na odluke tog suda. U odnosu Srbije i Hrvatske ili kada bi bila neka eventualna tužba za zločine na Kosovu, nema ni jedan element koji bi mogao da pomaže da je tu postojao genocid“, ocenjuje Lukić.

On kaže da bi i Srbija mogla da podnese protiv Kosova tužbu za genocid, ali da je to političko pitanje i da bi ishod, prema njegovoj proceni, bio sličan kontra tužbi.

„ To je stvar političke odluke da li se upuštati u takav spor za zločine koji su pripadnici albanskog naroda ili OVK vršili nad srpskim stanovništvo, ali da se dođe do takvih krivičnih dela koje bi dokazale nivo genocida težine tih zločina zaista bi morali da se prikupe neverovatno veliki, značajni i jaki dokazi. Nije to jednostavno. Srbija je imala jako dobru argumentaciju vezano za „Oluju“, ne samo u pogledu težine tih zločina već i zbog reči Franje Tuđmana... Ali, i pored toga se nije došlo do nivoa da su ti zločini iz operacije „Oluja“ došli do takvog nivoa da je moglo da se kažu da su genocida, jer nisu bili predmet krivičnog dela genocida ni pred Tribunalom“, zaključuje Lukić.