Zbog čega Priština insistira na ruskom uticaju na Beograd?

Poseta srpskog partijarha, mogući odlazak predsednika Srbije na vojnu paradu, ali i sve izvesniji - teritorijalni ishod rata u Ukrajini, dovoljni su signali za Prištinu da ponovo optuži Beograd da povlači poteze pod jakim „zagrljajem“ Rusije. Kosovski zvaničnici ponavljaju „mantru“ koja je mila uhu Zapadu, nedvosmisleni su sagovornici Kosovo onlajna. Ipak, upozoravaju da u ovom trenutku jedino Rusiji odgovaraju novi sukobi u Evropi i da bi nove tenzije podjednako bile štetne kako za Albance, tako i za Srbe.

Piše: Đorđe Barović

Kosovski zvaničnici od početka rata u Ukrajini upozorovaju na „maligni uticaj“ Rusije na Beograd.

Te tvrdnje nedavno su ponovili i predsednica Vjosa Osmani i premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti.

Osmani je za finski javni servis poručila da bi „nepravedan mir u Ukrajini“ bio pogrešan signal za sve one zemlje koje žele „teritorijalne dobitke“, a da se Srbija „uvek ponašala u skladu sa željama Rusije“.

Ništa manje jasan nije bio ni Kurti koji je posetu patrijarha srpskog Porfirija Moskvi ocenio kao dokaz „strateškog partnerstva autoritarnih režima“.

„Ovo nije verska diplomatija, već strateško partnerstvo autoritarnih režima, koje stavlja region pod ozbiljan rizik”, poručio je Kurti i dodao da SPC “dugo igra aktivnu političku ulogu”.

“Ali eksplicitno poklapanje u transkriptu sastanka je otkrivajuće -posebno pred predstojeću posetu Aleksandra Vučića u maju“, naveo je on.

Da se na Zapadu ne gleda blagonaklono na odlazak u Moskvu - na proslavu 80 godina pobede nad fašizmom potvrdio je i sam predsednik Srbije.

„Naravno da u Evropi ne gledaju sa simpatijama na put u Moskvu. Nije to neka velika tajna i ja nikada ništa ne krijem, tako da vrlo transparentno i otvoreno o tome govorim sa svima“, kazao je Vučić  nakon sastanka u Beogradu sa evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos.

Perpertuiranje i trezvenost

Viši savetnik ISAK fonda Marko Savković kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da Prištini odgovara perpertuiranje - ponavljanje teze da je Srbija najpouzdaniji saveznik Rusije u regionu, ali da Zapad ipak ima „trezveniju“ sliku ovih odnosa.

Komentarišući tvrdnje Prištine da Rusija nastavlja svoj hibridni uticaj na Srbiju i da se to vidi kroz nedavnu posetu patrijarha SPC Porfirija Moskvi, Savković ističe da je reč o „konstanti“ izjava kosovskih zvaničnika, ali i da zvanični Beograd nekim svojim potezima za to daje povod.

„U trenutnim međunarodnim okolnostima, u trenutnom kontekstu, Prištini jako odgovara zapravo da se ta slika o Srbiji kao najpouzdanijem savezniku Rusije na ovom prostoru nastavi, da se ona na neki način perpetuira, da je stalno prisutna. I naša strana često daje argumente za takve tvrdnje“, smatra Savković.

Podseća da jedino Srbija na evropskom kontinentu nije uvela sankcije i da odbija da se priključi grupi zemalja koje pokušavaju da izoluju Rusiju.

„I to je konstanta. Ona traje duže vreme i nije počela sa ratom u Ukrajini. Godinama unazad je ta teza prisutna. Nekada ona ima pobornike, nekada ne. Mislim da zemlje, pre svega na Zapadu, vrlo trezveno prilaze ovome i negde razumeju specifičnost položaja Srbije. Ali, isto tako Beograd nekim svojim potezima, rekao bih, dosta izaziva taj skepticizam koji već postoji kod evropskih predstavnika kada je reč o našim šansama da budemo članica Evropske unije“, naglašava Savković.

Osmani je izrazila bojazan da bi „teritorijalni“ ishod rata u Ukrajini imogao da isprovocira i druge za „teritorijalnim dobicima“.

Savković kaže da jeste reč o problematičnom, ali mogućem raspletu rata na istoku Evrope.

„Ideja da se teritorijom može kupiti mir jeste problematična iz ugla međunarodnog prava“, precizira ovaj analitičar.

Dodaje da je u aktuelnoj vojnoj situaciji na terenu Ukrajina u težoj situaciji.

„Ideja da može doći do mira jedino tako što će Ukrajina prihvatiti da Rusija i formalno anektira ove teritorije i da joj se prizna puna kontrola jeste problematična. Ispostavlja se da ’jači tlači’, odnosno da je moć taj odlučujući faktor u međunarodnim odnosima. Ideja međunarodnog poretka zasnovanog na pravu ide protiv toga, ali plašim se da u ovim okolnostima koje su sada, gde se traži način da se rat završi, prilično je jasno da će Ukrajina taj mor na kraju morati da plati delom svoje teritorije. Nema drugog izlaza“, objašnjava Savković.

Upitan koliko bi se takav rasplet rata na istoku Evrope mogao preslikati i na Kosovo, ovaj analitičar kaže da bi u takvoj „analogiji“ Srbiji bila „mala Rusija“ i da bi bila „nagrađena“ ustupanjem dela teritorije Kosova.

Ali, ukazuje, postoje bitne razlike između ukrajinske krize i kosovskog problema.

„Pozicija Srbije svih ovih godina, nevezano za to ko je na vlasti, stalno je na te razlike i ukazivala i insistirala na poštovanju međunarodnog prava za koje Beograd smatra da je grubo prekršeno od 1999. nadalje zaključno sa 2008. godinom jednostranim proglašenjem nezavisnosti. Međutim, teza koju prištinsko rukovodstvo nastoji da nametne jeste da je Kosovo jedinstveno, nedeljivo, nezavisno i da teritorijom Kosova se ’ne može kupiti’ prihvatanje Srbije da Kosovo više nije deo njene teritorije, odnosno više nije deo te zemlje“, zaključuje Savković.

Politički uticaj i strah

S druge strane, univerzitetski profesor i diplomata Bljerim Canaj nema dilemu da Rusija ima politički uticaj na Srbiju, ali i da bi i Albanci i Srbi trebalo da budu oprezni zato što bi svaki potencijalni konflikt na Balkanu odgovarao Moskvi.

Komentarišući zabrinutost kosovskih zvaničnika „ruskim uticajem“ na Srbiju, Canaj kaže da se ove tvrdnje delom koriste u političke svrhe, ali i da iskazuju opravdani strah.

„Zna se da Rusija ima jedan veliki politički uticaj u Srbiji. Takođe se zna i da ako postoji bilo gde neki konflikt to bi bilo dobro za Rusiju. I zbog toga se ova tema koristi i politički, ali i imaju pravo ukoliko imaju strah oko tog uticaja“, ocenio je Canaj za Kosovo onlajn.

Bivši diplomata smatra da su posete zvaničnika Srbije Moskvi problematične prvenstveno zbog sankcija koje su uvedene Rusiji.

„Kada je Rusija pod sankcijama, jedina država u Evropi koja još ima kontakt sa Rusijom je Srbija. Mora da se pazi u vezi toga, pogotovo ako znamo da ukoliko je neki konflikt u korist Rusije i može da ga iskoristi i ovde na Balkanu, onda moramo i mi da se pazimo. Tu mislim i na Albance i Srbe, sve ljude, od tog uticaja“, naglašava Canaj.

Alibi i strateška partnerstva

Na sasvim drugačijem stanovništu je istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović.

Smatra da Priština potencira „ruski uticaj na Srbiju“ kako bi ne samo pridobila simpatije Zapada, već i iskoristila tu tvrdnju kao alibi za kršenje prava Srba na Kosovu.

„U današnjem svetu, 2025. godine ruski uticaj je ’zli uticaj’. To je opravdanje za sve političke poteze koje radite prema nekoj zajednici za koju kažete da je pod ruskim uticajem. Pošto su Srbi pod ruskim uticajem sve što se njima uradi je opravdano i možete da dobijete podršku od strane kolektivnog Zapada za to što radite: da li ukidate ljudska prava, da li vršite političko nasilje, uništavate imovinu, sprečavate egzistencijalne potrebe - u suštini samo kažete ’oni su pod ruskim uticajem’ i možete da radite šta god želite. I to ne samo od strane kosovskih Albanaca, već i svih aktera u regionu prema Srbima“, kaže Vujinović za Kosovo onlajn.

Komentarišući tvrdnju Kurtija o saradnji Srbije i Rusije „na strateškom nivou“, podseća da Srbija sličan odnos ima i sa Kinom, Francuskom, ali i SAD.

„Mislim da je to veoma pozitivno da imate strateško partnerstvo sa jednom takvom silom kao što je Rusija. Posebno po pitanju Kosova i Metohije koja nama daje podršku za stavove o KiM. Podsetiću da Srbija ima strateška partnerstva i sa mnogim drugim državama: Kina, Francuska, SAD. I to je odličan instrument spoljne politike“, kazao je Vujonović.

Dodaje da Prištini ne odgovara jaka pozicija Srbije.

„Činjenica je da tzv. kosovskoj vladi u Prištini ne odgovara da ima jake spoljno-političke adute kao što je Ruska Federacija i da će insistirati da je to nešto loše, zlo“, precizira Vujinović.

Komentarišući kritike koje su mogle da se čuju i iz Prištine zbog nedavne posete patrijarha SPC Porfirija Moskvi, ovaj analitičar smatra da je u pitanju „dodatni impuls“ zajedničkim odnosima Srbije i Rusije.

„Ako patrijarh Porfirije može svojim uticajem, autoritetom, bratskim vezama sa Moskovskom patrijaršijom da pomogne da Kremlj bolje razume interese Srbije, ne samo na Kosovu i Metohiji, već i širom regiona, to podržavam i mislim da je napadanje toga - politički manevar protivnika srpskih nacionalnih interesa“, navodi Vujinović.