Osmani: Srbija se ponaša u skladu sa ruskim željama

Kosovska predsednica Vjosa Osmani, komentarišući rusko-ukrajinski rat u kontekstu odnosa sa Srbijom, izjavila je za finski javni servis YLE da bi nepravedni mir u Ukrajini mogao poslati pogrešan signal drugim zemljama koje žele „teritorijalne dobitke“. Izrazila je i zabinutost zbog mogućnosti da Rusija „kao agresor“ bude nagrađena teritorijalnim širenjem za 10 godina brutalnosti, uz tvrdnju da se Srbija uvek ponaša u skladu sa željama Ruske Federacije.

„Od početka agresorskog rata u Ukrajini, Rusija je utrostručila novac koji troši na propagandu i dezinformacije na Zapadnom Balkanu. To pokazuje da Rusija ima poseban interes u regionu“, kaže Osmani, koja je tokom prethodna dva dana boravila u poseti Finsokj.

Prema njenim rečima, Rusija je tradicionalno verovala da destabilizacijom raznih evropskih regiona napada i evropski sistem zasnovan na pravilima i vrednostima.

Stava je da Rusiju u mirovnom sporazumu ne treba podsticati da nastavi sa novim teritorijalnim proširenjima.

Osmani je rekla da bi nepravedan mir mogao da podstakne druge zemlje da deluju kršeći međunarodne sporazume.

„Ustupci Rusiji bi potpuno zaobišli postojeće međunarodne zakone i sporazume, prema kojima se granice ili nezavisnost čak i najmanjih država ne smeju kršiti. Kako će se rat završiti videće se ne samo na Zapadnom Balkanu, već širom sveta“, kazala je Osmani u kontekstu decenijskog „spora sa Srbijom“.

Finski javni servis je podsetio da je Kosovo, sa populacijom od 1,5 miliona stanovnika, proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine, kao i da Srbija, Rusija, kao i Kina nikada nisu priznale tu nezavisnost.

Rusija je takođe iskoristila svoje pravo veta kako bi Kosovo ostalo van Ujedinjenih nacija. 

Finski medij navodi i da „većina Srba koji žive na Kosovu i dalje smatra tu teritoriju delom Srbije i pokorava se beogradskoj administraciji“.

Prema rečima Osmani, Srbija je „takođe pokušala da okupira sever Kosova na način koji podseća na rusku okupaciju Krimskog poluostrva 2014. godine“.

„Međutim, taj pokušaj je blokiran“, kazala je Osmani.

Kaže i da je do danas situacija na Zapadnom Balkanu ostala napeta.

„Situacija je zabrinjavajuća, jer se Srbija stalno ponaša u skladu sa željama Rusije. Srpski predsednik Aleksandar Vučić, kao i Vladimir Putin, razmišlja na hegemonistički način koji negira postojanje susednih zemalja. Kada čitate akademske radove tih zemalja, i Srbi i Rusi veruju da su sveti narodi pod kojima bi drugi trebalo da žive. Ovakva vrsta imperijalističkog razmišljanja je opasna i stvar je prošlosti“, navela je kosovska predsednica.

Osmani kaže da su se predstavnici SPC poslednji put sastali sa Putinom u sredu, a da se na sastanku, kako je rekla, „otvoreno razgovaralo o okupaciji Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Kosova“.

„Izgleda da pojedini evropski donosioci odluka misle da se Vučić može obuzdati ustupcima i održavanjem njegove sreće. Međutim, to je samo dovelo do novog nasilja“, kazala je Osmani.

Za nju je čudno što EU povećava pomoć Srbiji dok zemlja, tvrdi Osmani, nastavlja da podstiče nasilje u susednim zemljama i izbegava sprovođenje već postignutih sporazuma.

Navodi i da Kosovo nikada nije bilo izvor tenzija, već je više puta „otvorilo vrata prijateljstvu i saradnji sa Srbijom“.

„Srbija se nikada nije izvinila za ratne zločine ili zločine protiv čovečnosti počinjene nad našim narodom. Nikada nismo tražili osvetu, već pravdu“, dodala je Osmani.

Ona je rekla da bi Srbija trebalo polako da shvati da je Kosovo tu da ostane i da nema povratka u prošlost.

Uprkos sporovima, Osmani vidi Kosovo kao deo zapadne zajednice u budućnosti.

„Nikada ne gubimo nadu, 97 odsto naših građana podržava članstvo u EU i Natou“, kazala je Osmani.

Navodeći da je proces pridruživanja Kosova komplikovan jer još uvek postoji pet zemalja unutar EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova, navodi da se rad na putu ka članstvu u EU nastavlja. Dodala je da je Kosovo sprovelo najviše reformi među zemljama regiona, kao preduslove za članstvo u EU.

Zahvalila je Finskoj na čvrstoj podršci koju je Kosovo dobijalo tokom decenija od proglašenja nezavisnosti.