Zločini OVK dokazani - tužiocima još godinu dana da dokažu krivicu Tačija i saoptuženih

Tokom prve godine suđenja četvorici bivših lidera OVK, optuženim za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu, tužioci su nesumnjivo dokazali da je OVK počinila teška zlodela nad otetim i pritvorenim Albancima, Srbima i Romima, kažu sagovornici Kosovo onlajna.

Tužilaštvo je od početka procesa, 3. aprila prošle godine, izvelo i verodostojne dokaze o centralnoj ulozi koju je u OVK imao Glavni štab (GŠ), na čelu sa optuženim Hašimom Tačijem, Kadrijem Veseljijem, Redžepom Seljimijem i Jakupom Krasnićijem.

Za dokazivanje da su optuženi osmislili, naredili i sproveli zločinačku kampanju protiv svih koje su proglasili "protivnicima" OVK, tužioci, po ranijoj odluci suda, imaju još godinu dana - do aprila 2025.

Istoričar Bojan Đokić ocenjuje za Kosovo onlajn da je "učinak tužilaštva više nego zadovoljavajući", ali da je još rano prognozirati ishod suđenja dok ne budu saslušani svi svedoci optužbe, nakon čega će svoje dokaze izneti odbrana.

Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (53) i Krasnićija (73) optužnica, individualno i kao učesnike u zločinačkom udruženju, tereti za zlodela u 42 nelegalna pritvora OVK, kojih su dva bila u Albaniji.

Od 407 pritvorenih i zlostavljanih Albanaca, proglašenih za "kolaborante", Srba i Roma, pripadnici OVK ubili su, između marta 1998. i septembra 1999., najmanje 102 osobe - 51 Srbina, 23 Albanca i jednog Roma.

Pritvorenici i rođaci ubijenih i nestalih činili su veliku većinu od 54 dosadašnjih svedoka optužbe, od kojih je samo trećina iskaz dala javno.

Takva zaštita svedoka neophodna je zbog "uporne klime uznemiravanja i zastrašivanja svedoka" na Kosovu, utvrdio je sud.

Portparol Veća Majkl Dojl za Kosovo onlajn naglašava da je zaštita svedoka "centralna za pravdu i u srcu Suda" koji je zbog toga i smešten van Kosova.

"Videli smo da su dve osobe osuđene zbog toga (zastrašivanja svedoka), a tokom prošle godine još četiri osobe uhapšene su na Kosovu i prebačene u Hag, jer su osumnjičene za ometanje postupka", kaže Dojl.

Ističući da su "sudije posvećene da proces bude što je moguće javniji", Dojl podvlači da oni istovremeno "moraju pažljivo da odmeravaju javnost suđjenja zbog sigurnosti i bezbednosti svedoka".

Prištinski advokat Artan Ćerkini ocenjuje, sa druge strane, da suđenje nije dovoljno javno.

"Ovaj proces zasad oblikuje visok stepen netransparentnosti, zbog toga što je 75 odsto ročišta zatvoreno za javnost, gde samo odbrana, sud i tužilaštvo znaju šta se unutra dešava. Zbog toga što su rasprave zatvorene za javnost, ne može se znati šta se tu dešava i stvoriti svoj sud o dokazanosti ili nedokazanosti krivičnih dela za koje se terete Tači i drugi", rekao je Ćerkini.

Dojl i Đokić slažu se, međutim, da od prošlog novembra ima više javnih svedočenja.

"U početku suđenje nije bilo transparentno. Nakon intervencije sudija, Tužilaštvo sve više obelodanjuje javnosti dokaze i iskaze svedoka. Brojni srpski svedoci odlučili su da svedoče bez mera zaštite...Što se tiče albanskih svedoka, neki od njih su menjali na sudu iskaze koje su dali Tužilaštvu u pogledu hijerarhije u OVK, a jedan albanski svedok se čak odrekao nekih delova svoje knjige kako bi zaštitio optužene", kaže Đokić.

Nedavna istraga tužilaca pokazala je i da su Tači, Veselji i Seljimi, tokom suđenja, iz haškog pritvora, preko posetilaca, uticali na svedoke.

Zbog "klime zastrašivanja" na Kosovu, skoro sve albanske žrtve i njihovi najbliži su o nedelima u pritvorima OVK svedočili iza zatvorenih vrata.

Advokat Toma Fila kaže za Kosovo onlajn da je OVK hapsila Albance zato što su sarađivali sa srpskom policijom i vojskom, zbog toga što su bili pristalice Ibrahima Rugove ili zato što nisu hteli da daju novac za OVK.

"Neki od njih su se vratili (iz pritvora), uglavnom iz jakih porodica...Oni su platili da budu oslobođjeni i sada govore kako su se (OVK) ponašali prema njima. Jedan deo (svedoka) menja iskaz zato što se vrše pretnje i ucene...Jedan deo nije hteo da popusti i taj deo će biti dovoljan da optuženi budu osuđjeni na dugogodišnje robije”, kaže Fila.

Javno su, sa druge strane, svedočile srpske žrtve, poput Dragice Božanić, kojoj je OVK otela i ubila sina i muža, ili 90. godišnjeg Predraga Dedića, čijeg su sina albanski paravojnici odveli i ubili. O mučenju koje je preživeo tokom 56 dana u rukama OVK svedočio je i šumar Milovan Stanković.

Iskazi žrtava o velikom broju zločina temelj su za dokazivanje odgovornosti Tačija i saoptuženih, ali su, sami po sebi, nedovoljni.

Tužioci, naime, moraju dokazati da su  su optuženi, kao članovi GŠ OVK, imali komandu i kontrolu nad počiniocima zločina, što odbrane opovrgavaju.

Dokaze o vezi optuženih sa pritvaranjem "protivnika", tužioci su do sada izveli preko "insajdera" iz OVK, poput Rustema Mustafe - "komandanta Remija" i Salita Halitjahe, iako su oni nastojali da relativizuju ranije izjave tužilaštvu u svojstvu osumnjičenih. 

Suočen s tim svojim izjavama, Mustafa je potvrdio je da je GŠ OVK izdao "pisano naređenje" da budu pritvoreni svi koji su se protivili "oslobodilačkoj misiji OVK".

To naređenje, Mustafa je, kako je rekao, "sproveo", pritvorivši "ne više od 100" ljudi u selima Bajgora,Lapaštica i Potok, gde su, po optužnici, počinjeni zločini. Zbog tih zločina, Mustafa je na Kosovu 2005. bio osuđen na četiri godine zatvora.

Tačija, Seljimija i Krasnićija, Mustafa je označio kao članove GŠ OVK koji su "odobrili" da on bude komandant u zoni Lab kod Podujeva.

Da je taj štab bio na vrhu čvrstog lanca komande, izdavao "operativne i taktičke instrukcije" i postavljao starešine, posvedočio je i Halitjaha, zamenik komandanta OVK u zoni Paštrik kod Prizrena.

Važno je istaći da su u dokazni spis tužioci uvrstili brojne dokumente GŠ OVK, uključujući saopštenja o "likvidacijama ...kolaboranata i izdajnika" uz pretnju svima koji se "protive OVK" ili su "povezani sa Srbima".

Većinu tih dokumenata zaplenjena je u Krasnićijevom stanu prilikom njegovog hapšenja u jesen 2020.

Branioci optuženih tvrdili su, sa druge strane, da su kominikei GŠ OVK bili "propaganda".

Da je vrh OVK odlučivao o sudbini pritvorenika, ali i negirao odgovornost za zlodela, svedočili su međunarodni izaslanici na Kosovu.

Istoričar Đokić kaže da je "prema dosadašnjim dokazima koje je iznelo Tužilaštvo, Hašim Tači bio upoznat da su zločini izvršeni, ali je ignorisao zahteve stranaca i prebacivao odgovornost na druge".

To je u svedočenju potvrdio zvaničnik Hjuman rajts voča Fred Ejbrams kome je Tači, suprotno predočenim dokazima, u leto 1999. rekao da sistematsko nasilje nad manjinama "nije politika OVK".

Da su članovi GŠ OVK - Krasnići, Sokolj Bašota i Ram Buja - negirali ubistva albanskih "kolaboranata", potvdio je i američki diplomata Šon Berns.

Berns je izjavio i da je GŠ OVK odlučivao o sudbini desetina otetih Srba i Albanaca, čijem je oslobađanju on posredovao preko Krasnićija.

Posmatrač OEBS Frenk Ledvidž izjavio je da je Krasnići, u julu 1998, bio u pritvoru u Mališevu gde su tada "mučeni" Srbi, Albanci i Romi, prethodno oteti u Orahovcu, a kasnije pobijeni.

Svedoku Daglasu Jangu iz OEBS, jedan vođa OVK Fatmir Ljimaj rekao je da je jedan oteti Albanac, koji je kasnije ubijen, bio "u nadležnosti GŠ OVK".

Unakrsno ispitujući svedoke, branioci optuženih bili su jednoglasni da OVK nije bila izgrađena vojska i nije imala centralizovanu komandu, te da su da su kontrolu nad njenim jedinicama imali lokalni zapovednici.

Teza odbrane je da su zločini bili delo "odmetnutih elemenata OVK" ili kriminalaca, te individualni akti osvete i odmazde za prethodne zločine srpskih snaga.

"Neki advokati okrivljenih negiraju čak i presude sudova na Kosovu koji su utvrdili zločine izvršene od pripadnika OVK. Cela odbrana pokušava da dokaže da je za zločine krivo kivno i osvetoljubivo albansko stanovništvo sa Kosova. To je interesantno jer sud mora da utvrdi ili da su zločine počinili pripadnici OVK ili gnevno albansko stanovništvo", smatra istoričar Đokić.

Broj svedoka koje nameravaju da saslušaju do aprila iduće godine, tužioci su već smanjili sa 250 na 140, ali su najavili da će, krajem maja, svoj dokazni postupak dodatno "sažeti".

Advokat Ćerkini smatra da postupak već predugo traje upravo zbog velikog broja svedoka, među kojima su mnogi, po njemu, "nepotrebni" i da se time krši pravo optuženih na suđenje u razumnom roku.

"Ispunjavanje standarda koje je predviđeno Članom 6 Evropske konvencije, pravo na suđenje u razumnom roku je prekršeno, jer proces traje već tri godine, a ne zna se kada će biti završen", kaže Ćerkini.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, protivpravno lišavanje slobode i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke). Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka optužnice, kao zločini protiv čovečnosti, a četiri tačke kao ratni zločine.

Svi optuženi su u pritvoru u Hagu od hapšenja u novembru 202O. zbog rizika od zastrašivanja svedoka i ometanja suda.

Advokat Ćerkini smatra da je "prestroga mera pritvora koja traje već više od tri godine, i koja je, po mom mišljenju, protivna standardima suda za ljudska prava".