Abazi: Situacija u energetskom sektoru na Kosovu posledica odsustva strategije

Istraživač na Institutu za razvojnu politiku u Prištini (INDEP) Dardan Abazi kaže da je trenutna situacija u energetskom sektoru na Kosovu posledica političkih odluka i odsustva odgovarajuće strategije, prenosi Radio slobodna Evropa na albanskom.

"U poslednjih 20 godina, različite vlade su razgovarale o izgradnji novih termoelektrana na ugalj i nisu stavile Kosovo na šine energetske tranzicije, koja bi se više zasnivala na proizvodnji energije od decentralizovanih proizvođača", rekao je Abazi.

Prema njegovim rečima, nedostatak adekvatne strategije učinio je Kosovo zavisnim od elektrana "Kosova A" i "Kosova B", gde se svaki tehnički problem koji se pojavi, pretvara u nestanak struje.

"Nismo reformisali ni sisteme grejanja, nismo ulagali da građani imaju centralno grejanje, nismo ulagali da menjaju kotlove za grejanje koji su u izvesnoj meri neefikasni i troše mnogo energije", naveo je Abazi.

Tadašnja Vlada Kosova je 2005. godine imala projekat da, kako je rečeno, reši probleme sa strujom. Projekat za izgradnju nove elektrane, prvobitno nazvan "Kosovo C", a kasnije "Kosovo e Re“, nije realizovan.

Za aktuelnu vladu Aljbina Kurtija, on je "mrtav", jer više ne bi trebalo da se ulaže u termoelektrane na ugalj.

Ministar energetike Kosova u vreme kada je doneta odluka o izgradnji nove elektrane, Etem Čeku uveren je da su problemi u energetskom sektoru posledica odsustva izgradnje nove elektrane.

"Čini mi se da smo napravili veoma ozbiljnu grešku kada nismo izradili projekat nove elektrane. Ovde smo napravili velike ustupke, uz velike finansijske i razvojne troškove", kaže Čeku. 

Prema njegovim rečima, investitore su oterale i povremene promene u projektu. 

Kosovo ima više od 10 milijardi tona lignita i kao takvo je peto u svetu po količini tog resursa. Iskopani ugalj i lignia se koriste za termoelektrane "Kosovo A" i "Kosovo B", smatra se da je način proizvodnje električne energije iz uglja štetan po životnu sredinu i da negativno utiče na globalno zagrevanje, a Čeku kaže da bogatstvo lignita treba da se eksploatiše.

"I zemlje regiona i Evrope u velikoj meri koriste ugalj. Lignit se takođe koristi u SAD. Nemamo drugu alternativu bez korišćenja lignita za proizvodnju električne energije. Drugi oblici su pomoćni oblici", naveo je Čeku.

Kosovo proizvodi do 85 odsto električne energije preko elektrana na ugalj i veoma male količine iz obnovljivih izvora, kao što su hidroelektrane, vetroelektrane i fotonaponski paneli.