ACDC: Vizna liberalizacija odnosi se na turistička putovanja, ne na radne dozvole

Nevladina organizacija Centar za zastupanje demokratske kulture održao je završnu konferenciju projekta "Izvan granica: Promovisanje razumevanja i svesti o bezviznom režimu za Kosovo“.

Na konferenciji su predstavljeni rezultati napora te NVO u podizanju svesti i podsticanju integracije pod novim kosovskim bezviznim režimom.

Izvršni direktor Centra za zastupanje demokratske kulture Dušan Radaković rekao je da kampanje podizanja svesti o viznoj liberalizaciji u srpskim sredinama gotovo da nije bilo.

"Promocije liberalizacije viza u srpskim sredinama gotovo da nije ni bilo. Bilo je štandova na sat vremena, ali je to bilo dosta šturo. Naša ideja je da više o liberalizaciji govorimo sa građanima, da ih upoznamo više i tome. Kosovo je do januara bilo jedina rupa u Evropi", rekao je Radaković.

Kako je dodao, cilj ove kampanje je bio da manjinske zajednice upoznaju sa uslovima i pravilima vizne liberalizacije.

"Promocija u srpskim sredinama je bila veoma loša, ljudi nisu upoznati sa tim procesom. Na severu su promocije organizovali gradonačelnici u pratnji policije. Mi smo hteli da upoznamo ljude kako funkcioniše vizna liberalizacija. Brojke govore da je od početka ove godine na severu izdato 3.200 kosovskih pasoša, 105.000 Srba na Kosovu ima kosovsku ličnu kartu, a 75.000 njih kosovski pasoš. To je dobar podatak i ljudi sada imaju mogućnost da putuju", naglasio je Radaković.

Programski direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice Aleksandar Rapajić govorio je više o projektu i uslovima koje građani moraju ispoštovati. 

Kako je naveo, važno je znati da vizna liberalizacija važi za turistička putovanja, a ne za studiranje ili zaposlenje u zemljama Šengena.

"U okviru ove kampanje organizovali smo sastanke sa nevećinskim zajednicama, imali smo i akcije na društvenim mrežama.U srpskim sredinama fali kontakt sa građanima. Na sastancima se razgovor uglavnom pretvarao u diskusiju o mnogim pitanjima za lična dokumenta. Njima nedostaju informacije kako da reše sve te stvari. Naš fokus je bio na tome da građanima objasnimo da je vizna liberalizacija vezana za turistička putovanja, a ne za studiranje ili zaposlenje", rekao je Rapajić.

Izvršni direktor Kosovske fondacije civilnog društva (KCSF) Tauljant Hodža poručio je da evrointegracije Kosova ne bi trebalo da budu povezane sa viznom liberalizacijom viza i da je to pitanje godinama nepravedno politizovano.

"Civilno društvo je ispaštalo zbog neukidanja viza. Sada smo isti učesnici regiona što se tiče Šengen zone. Vizna liberalizacija ne bi trebalo da utiće na evrointegracije Kosova, jer vize nisu povezane sa tim procesom. EU ima sporazum o liberalizaciji sa mnogim zemljama koje nisu članice EU. Nažalost, EU je pitanje vizne liberalizacije pretvorila u politički proces. Više od 10 god EU nije ispunila svoja obećanja, dodavali su nam nove uslove i to je bila vrsta političke kazne za Kosovo", rekao je Hodža.

Direktor NVO "Komunikacija za razvoj društva" (CSD) iz Gračanice Ivan Nikolić rekao je da je teško govoriti o tome koliko je vizna liberalizacija uticala na smanjenje ili povećanje migracija kada je u pitanju srpska zajednica, jer od stupanja vizne liberalizacije nije rađeno istraživanje o tome.

"Istraživanje koje smo radili pre nekoliko godina pokazuje poražavajuće podatke, gde preko 70 odsto mladih ljudi sa teritorije opština Gračanica, Klokot, Parteš, Novo Brdo i Štrpce pripremaju neku izlaznu strategiju i svoju budućnost vidi van ovog regiona. Dobar deo njih u centralnu Srbiju, a drugi teži da to bude van Balkana", rekao je Nikolić.

Mišnjenje o liberaliziciji viza je bilo podeljeno, dodaje on.

"Građani su bili u dilemi da li da se viznoj liberalizaciji raduju ili da je gledaju kao pobedu Kosova u širenju svoje priče o samostalnosti. Sa jedne strane su bili zadovoljni, jer nemaju srpski pasoš već samo kosovska dokumenta. Gledajući iz te perspektive liberalizacija je dobrodošla", dodao je Nikolić.