Agencija za zaštitu životne sredine: Vađenje šljunka ubija reke na Kosovu

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, vodni resursi kojima Kosovo raspolaže često se zloupotrebljavaju i zagađuju, prenosi Koha.

U izveštaju „Uticaj korisnika peska i šljunka na ekološko stanje reka“, Agencija za zaštitu životne sredine je zaključila da je većina kosovskih reka uništena do te mere da je saniranje štete nemoguće.

"Prevaziđene su je sve granice prirodne mogućnosti da se reke vrate u prethodno stanje", navodi se u izveštaju.

Uništavanje rečnih korita, prema izveštaju Kosovske agencije za zaštitu životne sredine počeloje od 1999. godine.

„Naše reke su, posle 1999. godine pa nadalje, ne isključujući prethodnu prošlost, bile izložene stalnom pritisku eksploatacije od strane fizičkih i pravnih lica ili privrednih subjekata“, navodi se u izveštaju.

Vađenjem šljunka najviše je uništena najduža reka na Kosovu, Beli Drim, dugačka 112 kilometara, a posledice oštećenja su najviše vidljive kod sela Mala Kruša u opštini Prizren.

Postoje tragovi teške mehanizacije, gomile šljunka, džinovske jame nastale vađenjem kamena.

Vađenje šljunka iz reka je zabranjeno od 2016. godine Administrativnim uputstvom. Ali uprkos tome, kamioni i bageri se mogu videti u blizini korita reka.

Iz Ministarstva za životnu sredinu, prostorno planiranje i infrastrukturu Kosova kažu da stalno pokušavaju da spreče degradaciju rečnih korita uz angažovanje Jedinice za istraživanje ekoloških zločina.

„Ove godine su oduzete neke teške mašine, kao što su bageri, kamioni i druge, kojima su vršene nedozvoljene radnje. Akcija je u toku i trajaće do potpunog zaustavljanja ove nezakonite pojave“, kaže se u saopštenju Ministarstva.

Kosovska policija kaže da je Jedinica za istraživanje ekoloških zločina, od januara do kraja avgusta, pokrenula 54 slučaja protivzakonitih radnji zagađivanja, degradacije ili uništavanja životne sredine, uključujući slučajeve u kojima su pojedinci ili kompanije zatečeni u vađenju šljunka iz korita reka.

Zakon o vodama na Kosovu predviđa da je vađenje šljunka od strane licenciranih operatera zabranjeno bliže od 150 metara od prirodnog rečnog korita. Međutim, većina kompanija koje se bave vađenjem šljunka u selu Mala Kruša kod Prizrena, otvorile su jame na samo nekoliko metara od prirodnog korita te reke.