Amnesti internešnal: Dijalog Kosova i Srbije u stagnaciji

U svom najnovijem izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu nevladina organizacija "Amnesti internešenal" osudila je ponašanje političkih lidera i korporativnih titana jer su stavili profit i moć ispred ljudi kako bi "izdali" obećanja o širokom globalnom oporavku od pandemije koronavirusa, prenosi Radio Slobodna Evropa. U delu koji se odnosi na Srbiju, navodi se da je dijalog Beograda i Prištine u stagnaciji, nakon što je Priština zabranilasrpske registarske oznake.

U godišnjem izveštaju politički i poslovni lideri optuženi su da "prodaju lažna obećanja" zbog izvlačenja sveta iz krize izazvane Kovidom-19, i da pogoršavaju situaciju "potpunim neuspehom" da se izbore sa sve većim brojem sukoba, a umesto toga seju "seme za dalje eskalacije".

"Lider za liderom latili su se obećanja da će 'bolje graditi' kako bi se pozabavili duboko ukorenjenim nejednakostima koje su se pogoršale pod uticajem pandemije", rekla je generalna sekretarka organizacije, Anjes Kalamar.

Izveštajem je obuhvaćeno 154 zemalja, među kojima je i Srbija za koju je navedeno da je postigla zanemarljiv napredak u privođenju pravdi osumnjičenih za krivičnu odgovornost u vezi sa zločinima počinjenim u prošlosti – po međunarodnom pravu.

Navodi se da je dijalog Kosova i Srbije u stagnaciji, nakon što je Priština zabranila srpske registarske oznake,

"Dijalog o normalizaciji odnosa Srbije sa Kosovom pod pokroviteljstvom EU i SAD zastao je nakon nastavka u junu 2021. Tenzije su osnažile u septembru kada je Kosovo nametnulo zabranu srpskih registarskih tablica", piše u izveštaju Amnestija.

kada se radi o Kosovu, navodi se da je nakon februarskih izbora došlo do promene vlasti i da je vladu Avdulaha Htija zamenila vlada Aljbina Kurtija, kao i da je za predsednicu izabrana Vjosa Osmani, da su nastavljeni postupci u Specijalizovanim komorama u Hagu, ali da je su se novinari suočili sa indirektnim pritiskom i nasiljem na internetu.

Dodaje se da su kosovski sudovi izrekli prvu presudu za seksualno nasilje tokom rata, ali i da je nastavljena nekažnjivost slučajeva institucionalnog nemara u rešavanju nasilja u porodici.  

"Tri lekara su kažnjena jer su govorila medijima o praksi u kardiološkoj klinici u javnoj bolnici 'bez dozvole i narušavanje imidža ustanove'. Dvojici je zabranjeno napredovanje ili povećanje plata na tri godine, a jedan je dobio smanjenje plate za 40 odsto za tri meseca. Kada se radi o novinarima, oni su se suočavali sa pretnjama, indirektnim pritiscima, opstrukcijama, onlajn nasiljem i napadima. U februaru je povređen novinar Visar Duriki od strane neidentifikovanih ljudi. U oktobru su novinare napali demonstranti dok su izveštavali o akciji policije u Mitrovici. U decembru, Osnovni sud u Prištini odredio je kućni pritvor za dve osobe zbog pretnji novinaru Vehbi Kajtaziju", navodi se u izveštaju.

Amnesti internešenel pozvao je austrijsku hidroenergetsku kompaniju Kelkos Enerdži da povuče tužbe za klevetu protiv aktivista
Špresa Ljošaja i Adriatika Gačaferija, koji su kritikovali uticaj na životnu sredinu svoje operacije na Kosovu 1, što je kompanija i učinila u oktobru.

Kada se radi o migrantima i izbeglicama, navodi se da evakuisani Avganistanci koje je vlada prihvatila i koji su čekali da budu preseljeni u druge zemlje domaćine, nisu u kampovima ućživali slobodu kretanja napolju, a posete medija i drugih posmatrača unutar kampova su bile ograničene.

Navodi se i da su manjine - Romi, Aškalije i Egipćani nastavili da se suočavaju sa preprekama u pristupu pijaćoj vodi i zapošljavanju, kao i pristupu onlajn obrazovanju za decu tokom zatvaranja škola zbog koronavirusa.

"Nakon peticije građanskog društva, vlada je dodelila 20.000 evra odštete porodici Kujtima Veseljija, 11-godišnjeg aškalijskog deteta koje je više puta silovano i ubijeno 2019. Mesecima pre ubistva, Kujtimov zlostavljač je priznao policiji da je silovao Kujtima, ali nije uhapšen niti pritvoren. Ombudsman je utvrdio kršenje Kujtimovog prava na život", navodi se u izveštaju.

Kako se navodi, izveštajem je obuhvaćeno 154 zemalja, a izveštaj se godišnje objavljuje od 1962. godine.