Bele poklade upisivanjem u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa sačuvane za buduće generacije

Bele poklade
Izvor: Kosovo Online

Običaj karakterističan za Štrpce i okolinu, Bele poklade, jedan je od šest elemenata "živog nasleđa" upisanih u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, a stručnjaci smatraju da se upisivanjem na ovu listu tradicija čuva od zaborava.

Istoričar Dragiša Popović ovim povodom objašnjava da su za vreme Pročke tri običaja najvažnija.

„Prvi događaj je ženidba Marka Kraljevića ili Vučari. Drugi običaj je paljenje obrednih vatri, a treći je davanje kumbare. Sve tri stvari su važne i imaju svoje rituale sve imaju svoja verovanja, svoje obrede. Kada govorimo o Vučarima dakle zašto se tako zovu. Vuk kao životinja koja je na vrhu lanca ishrane, kao veliki predator uvek je bila poštovana od naroda, u smislu što su se ljudi bavili stočarstvom, pa je vuk migao da napravi štetu. Ako bi ljudi tokom godine ubili tog vuka oni bi na Pročku išli iz jednog sela u drugo, nosili tog vuka, narod je to pozdravljao, pevali su pesme i darivali vučare koji su to nosili“, kazao je Popović.

Ističe da je drugi važan događaj  ženidba kraljevića Marka. 

„Svi Vučari bi se od ranog jutra pripremali oblačeći na sebe kože, pravili su veoma interesantne maske, a koristili su i konje koje su takođe ukrašavali. Centralna ličnost je bio Marko i njegova mlada a to je bio muškarac koji se oblačio kao žensko, zatim dever, kum, stari svat, sveštenik i ostali koji su pratili ženidbu, a zvali su se miklije. Obredne vatre bi se palile popodne i uveče. Sama vatra seže u prošlost kada je vatra označavala toplotu i svetlost i ona dobija posebnu važnost širom čovečanstva. Ta vatra se na pročku palila da bi oterala zle duhove, demone, veštice, karakondžule, đavole, a naročito se ta vatra palila predveče jer se smatralo da se tada te sile najviše pojavljuju. Na leskovo drvo postavljale su se kumbare, a ako je u obliku račve onda su se stavljale smreke, i onda počinje paljenje uveče.  Kada se kumbara upali svi su pravili krug oko sebe, a taj krug je značio da zaštiti tog koji to radi od zlih demona, ali i mnogo zdravlja, sreće i blagostanja u kuči, a sa druge strane zaštitis sebe i porodicu za sve te sile i demone i nihov prilazak kući ili osobi koja mava kumbaru. Kumbare koje nisu u potpunosti izgorele, oni bi ih ugasili ,odneli kući i stavljali u baštu ili pored kuće računajući da će ih to zaštitiiti od gromova“ , kazao je Popović.