Braća Radosavljević u novoj kući: Nikada ne odustajte od svojih snova, hvala Srbiji
Nakon što im je premijerka Srbije Ana Brnabić uručila ključeve nove kuće, život braće Radosavljević, Lazara (18) i Božidara (16), kao da je krenuo iz početka. Dočekuju nas sa osmehom na licu, na kućnom pragu, navodeći da ulaze u novo životno poglavlje.
Lazar i Božidar ostali su bez oba roditelja. Tada je starateljstvo nad ova dva brata preuzeo njihov stric, a sada i Lazar koji je u avgustu postao punoletan. On brine o Božidaru koji, zbog invaliditeta, ne može da se kreće bez kolica. Nerado se prisećaju teških dana, ali ga useljenje u novu kuću na površini od 3,65 ari dodatno podstiče da život ima i lepšu stranu.
Želeo je da razgovaramo u toj novoj, još uvek praznoj kući navodeći da sa nestrpljenjem isčekuju da stigne nameštaj koji su obezbedili Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Opština Leposavić i crkva.
"Pre pet godina smo ostali bez majke, ja sam tada imao trinaest godina. Prošle godine smo ostali bez oca, a budući da sam imao 17 godina nisam mogao da se brinem o mom bratu", izjavio je Lazar za Kosovo onlajn.
Navodi da je zahvalan državi Srbiji i opštini Leposavić što im je pomogla i izgradila novu pristupačniju kuću za njegovog brata Božidara, kao i da to što ih je podsetila premijerka predstavlja veliku čast.
"Bila je velika čast što nam je lično premijerka uručila ključeve. Kuća u kojoj smo do juče živeli je bila dosta stara. To je jedna od najstarijih kuća u Leposaviću. Moj otac je redovno održavao pa smo mi živeli u njoj", dodaje Lazar.
Stara kuća se nalazi u selu Ulije gde više nema ni jednog stanovnika u blizini. Sada će živeti gotovo u centru Leposavića gde imaju i puno komšija koji im mogu priskočiti u pomoć.
"Božo ne može da hoda, a u staroj kući smo imali velike pragove i bilo je malo teže da ga odvedem u sobu, da ga okupam. Nova kuća je napravljena baš u skladu sa Božidarovim potrebama. U novoj kući otvorila su nam se nova vrata i mnogo mi je lakše da Boža vodim u školu", dodaje Lazar.
Iako je želeo da studira medicinu Lazar je nedavno upisao Fakultet tehničkih nauka u Severnoj Mitrovici, pa sada mora da nađe nekoga ko može da brine o Božidaru dok on studira.
"Ja sam dvadest četiri sata uz mog brata, ali mi je sada najpotrebnije da neko bude tu i radi sa njim dok ja imam obaveze na fakultetu. Dosta mi pomaže i Udruženje roditelja "Podrži me". Oni su napravili to udruženje za svu decu ometenu u razvoju, ali nemaju lift, a da bi moj brat mogao lakše da funkcioniše potreban je i automobil", napominje Lazar.
Naglašava da niko ne bi trebalo da odustane kada se nađe u bezizlaznoj situaciji.
"Poručio bih svima da nikada ne odustaju, da pričaju o svojim problemima, jer ljudi su dobri i uvek će pomoći", poručuje Lazar Radosavljević.
Ispratili su nas nasmejani, ponosni i zadovoljni jer su dobili priliku da ostvare barem neke svoje snove, u današnje vreme veoma skromne.
0 komentara