Bračni par Garić iz Velike Hoče: Zdrava porodica i predan rad, recept za sreću

Milica Garić, profesor ruskog jezika.jpg
Izvor: Radio Kim

Da penzionerski dani mogu biti slatki kao ovogodišnji rod grožđa u Velikoj Hoči, govori primer Milice i Save Garića iz tog sela, prenosi Radio Kim.

Taj bračni par prosvetnih radnika živi svoje "zlatno doba", pored dva sina, ćerke, desetoro unučadi i jednim praunukom, koji su im i motiv za sve što rade

Milica Garić, profesorka ruskog jezika u penziji, prva je žena koja je završila fakultet u Velikoj Hoči. Svoje penzionerske dane Milica provodi tako što se bavi jednim retkim zanimanjem, vezom ikona na platnu.

"Nacrtam na platnu da napravim skicu. Skicu pravim na taj način što prebacim na papir, prvo ikonu koju treba da nacrtam a onda nacrtam preko indiga. To radim na stari način. Sad da vam to ispričam, to bi bila duga priča. Onda prebacim to na platno i vezem. Postoji običan ili prazni vez. Evo upravo, to je taj prazni vez, jedna crta. Onda sam pokušala da uradim duplo, da se vezuje tako što pravim dve crte od jednom", objasnila je tehniku kojom veze.

Kako kaže, vez je za nju način da ispuni dan, a podseća i na neka lepa vremena.

"Kada sam otišla u penziju posle 65. godine radnog iskustva, kao profesor ruskog jezika, gde sam radila u školi sa decom, bilo mi je vrlo dosadno. Kad odem u penziju, šta ću da radim. Onda sam pokušala nešto da radim sa ručnim radom, koji me je podsetio na moju mladost. Snašla sam se za stari materijal, od moje mame. Pronašla sam ga i prvo sam odradila Svetu Bogorodicu, da vidim kako ću da ga uradim i vratim sećanja na detinjstvo, a zatim sam odradila i Svetog Đorđa. To sam nasledila od svoje majke, koja je bila takoreći nepismena, ali je morala da nauči ručni rad, da plete i da veze", rekla je Milica Garić za Radio Goraždevac.

Miličin suprug Sava, inače profesor srpskog jezika, svoj radni vek proveo je kao profesor i direktor orahovačke gimnazije. Njegovo dvorište u Velikoj Hoči podseća na rajski vrt.

"Imam ranke i kasnije sorte. Tu je i crno grožđe, krupnije zrno. Mislim da je neka ruska sorta grožđa. To je sin zasadio, ja sam uzeo kalem i primilo se kod mene. Volim i voće. Jabuka, kruiška, breskva, šljiva. Sve to imam u ovom malom okruženju ovde. Čini mi se da bih svaki pedalj zemlje obuhvatio time. To iz radoznalosti. Voće je darovano za čoveka. Volim i lešnik i orah i sve što može da se proizvede i što ja mogu da proizvedem, to i činim", objašnjava Garić.

Na dvorište porodice Garić nije ostao ravnodušan ni nobelovac Petar Handke, koji je vraćajući se iz crkve Svetog Nikole na seoskomm groblju, svratio na razgovor uz kafu i rakiju. Handkeu se tronožac na kome je sedeo veoma dopao, te su ga je poneo kao dar ove porodice. Ukrašavanje sličnih predmeta je još jedan od Miličinih hobija, jer u tome, kako je rekla, pronalazi mir.

"Da se smirim malo više, posle ovih događaja, posle rata, da se smirim i priberem, tu sam našla najveću utehu. Pored svega što mogu da radim po kući, navikla sam da radim sa decom i dalje u mislima. Deca kao deca, posle rata su otišli za boljim životom, trbuhom za kruhom. Onda sam pokušala da sebi nađem svoj mir, da se smirim i da sama sebi produžim život", kaže Milica Garić.

Deca i unučići su im, kako su rekli, motiv za sve. Svoje radove Milica ne prodaje, ali je svoju ljubav prema vezu iskoristila da svoje najdraže daruje u onim najdražim danima u životu.

"Sve ovo što sam uradila će ostati njima. Svima dajem uspomene, ikone, marame, za svadbe, za krštenje. Malo sam sačuvala kod sebe, skoro sve sam njima dala. Prvom unuku sam dala za njegovo prvo venčanje maramu, on je pop. Onda i unuci, i ćerki koja je udata za popa, i njoj sam poklonila maramu, a sada radim i za ostale", kazala je ona.

Život u mestima kao što je Velika Hoča nije lak, a prema rečima Save Garića, najteže je za mlade.

"Što se tiče te budućnosti, možda bi je bilo ako bi došlo do neke fabrike i zapošljavanja mladih, jer svi koji su polse 99. godine ostali tu, oni nemaju posao, ne rade, nemaju radni staž, ne mogu da dođu do onoga do čega svi želimo da dođemo, do penzije. A da bi se došlo do penzije mora da se radi", rekao je Garić.

Ipak, i pored svih problema Garić kaže da je život u Velikoj Hoči sladak i da će sa suprugom tu ostati do kraja života.