Brajšori: Razvodi na Kosovu sve češći, razlozi kombinacija brojnih faktora

Sociolog Jeton Brajšori ocenio je da razvodi na Kosovu postaju sve češća pojava i da se ne mogu objasniti samo jednim uzrokom, već da je reč o kombinaciji ekonomskih, društvenih i emocionalnih faktora koji zajedno utiču na stabilnost porodice.

Brajšori za Kosovo onlajn navodi da sa ekonomskog aspekta nezaposlenost, niska primanja, nesigurnost radnih mesta i finansijski pritisci često izazivaju konflikte među partnerima.

„Mnogi mladi bračni parovi suočavaju se sa problemima obezbeđivanja osnovnih životnih uslova, što dodatno opterećuje bračne odnose. Društveni faktori takođe imaju značajnu ulogu. Kosovo prolazi kroz proces modernizacije i promene tradicionalnih porodičnih vrednosti. Danas žene imaju viši nivo obrazovanja, veću ekonomsku nezavisnost i spremnije su da napuste brak u kojem postoji nasilje, psihološko zlostavljanje ili dugotrajno nezadovoljstvo. Istovremeno, očekivanja partnera od braka su se promenila – više se traže međusobno poštovanje, ravnopravnost i emocionalna podrška“, kazao je Brajšori.

On dodaje da emocionalni razlozi često predstavljaju neposredan povod za razvod.

„Nedostatak komunikacije, gubitak poverenja, neverstvo, ljubomora, nasilje u porodici i dugotrajni konflikti doprinose narušavanju bračnih odnosa. Dakle, razvod je najčešće rezultat međusobnog delovanja ekonomskih, društvenih i emocionalnih faktora, a ne posledica samo jednog problema“, objašnjava naš sagovornik.

Kada je reč o problemima posle razvoda, oni su mnogobrojni i podjednako pogađaju bivše supružnike, ali i decu.

„Jedan od najčešćih problema na Kosovu jeste neplaćanje alimentacije. Kada jedan roditelj ne izvršava svoju zakonsku obavezu, drugi roditelj – najčešće majka – ostaje da sam snosi finansijski teret odgajanja dece. To može dovesti do siromaštva, socijalne isključenosti i ograničenih mogućnosti za obrazovanje i razvoj dece. Drugi ozbiljan problem jeste narušavanje odnosa između dece i roditelja koji ne živi sa njima. Ukoliko roditelji koriste decu kao sredstvo međusobnog sukoba ili ih izlažu konfliktima, posledice mogu biti dugotrajne. Deca često razvijaju osećaj nesigurnosti, anksioznosti, tuge, pa čak i probleme u učenju i socijalizaciji“, navodi Brajšori.

Kako ističe, razvod menja i porodičnu dinamiku.

„Članovi porodice moraju da se prilagode novim životnim okolnostima, promenama u svakodnevnim obavezama i novim ulogama roditelja. U nekim slučajevima dolazi do udaljavanja šire porodice ili do dodatnih sukoba oko starateljstva i podele imovine. Važno je naglasiti da razvod sam po sebi nije uvek najštetnija opcija. U porodicama u kojima postoji nasilje ili konstantni konflikti, razvod može predstavljati zaštitu za decu i omogućiti zdravije okruženje za njihov razvoj. Ključni izazov nije samo razvod, već način na koji roditelji nastavljaju da sarađuju nakon njega i koliko uspešno stavljaju interese deteta ispred međusobnih nesuglasica“, zaključuje Brajšori.