Broj tražilaca azila u porastu, 324 zahteva ove godine

Ove godine broj stranih državljana koji su zatražili azil na Kosovu iznosi 324, a većina njih dolazi iz Maroka, Sirije u Avganistana, dok Kosvo vide samo kao tranzitnu zemlju, prenosi Indeks onlajn.

Centar za azil u Maguru u opštini Lipljan ima smeštajni kapacitet za stotinak ljudi godišnje, gde se nude i zdravstvene usluge, hrana, higijenski paketi, odeća, kao i pružanje kurseva albanskog jezika i računara. U ovom centru poslednjih dana boravilo je oko 30 migranata.

„Od januara do sada, azil je zatražilo ukupno 324 podnosioca zahteva za međunarodnu zaštitu iz različitih zemalja. Na prvom mestu je Maroko, zatim Sirija, Avganistan, Alžir, Tunis, Egipat, Bangladeš, Jordan i Ukrajina. Iako beležimo porast, imamo i njihov odlazak sa Kosova. Oni koriste Kosovo kao tranzitnu zemlju za prelazak u druge zemlje EU i traže bolje uslove za rad“, kaže direktor Centra za azil Fitim Zariki.

Oni u proseku na Kosovu borave tri nedelje, ali Zarići ističe da neki od njih ostaju i duže, izražavajući želju da žive na Kosovu.

Kancelarija za informisanje Kosovske policije ukazala je na broj ljudi koji su pokušali da na Kosovo uđu ilegalno tokom ove godine.

„U vremenskom periodu od januara do juna 2022. godine na Kosovu je identifikovano 390 lica koja su ilegalno ušla, u odnosu na isti period prošle godine kada je bilo 446 lica, tako da imamo pad od 12,5 odsto“, navode iz Kosovske policije.

Nisu svi ljudi koji borave u ovom centru tražioci azila. Direktor Centra za azil u Magure potvrđuje činjenicu da u nekim slučajevima isti ljudi stvaraju probleme unutar i van ustanove.

„Većina njih ide iz Turske u Grčku, zatim Grčka - Albanija na Kosovo i obično, kako se pominje u drugim zemljama, odmara se nekoliko dana i nastavlja dalje. Čak i na Kosovu u nekom obliku ulaze u tranzit i prelaze u druge zemlje. Različite su njihove izjave, drugačiji su njihovi ciljevi. Ali njihov konačni cilj je tranzit i preseljenje u zemlje EU. Uprkos činjenici da Kosovo nudi sve usluge i uslove, njihov cilj je drugačiji. Iako ulaze u azilnu proceduru, na neki način kažemo da se postupak azila manje-više zloupotrebljava, jer čovek kada traži azil mora da ostane, a ne samovoljno da ode. Jednostavno nestanu i nikada se više ne pojave“, rekao je on.