Ćeljaj: Nedostatak funkcionalnog parlamenta i zdravstvenog osiguranja ugrožava građane Kosova

Zaštitnik građana Naim Ćeljaj ocenio je da je Kosovo uspelo da izgradi demokratiju koja odoleva krizama, ali je naglasio da nedostatak funkcionalnih institucija tokom 2025. godine, posebno Skupštine, ima ozbiljne posledice po demokratiju, donošenje zakona i život građana, prenosi Ekonomija onlajn.

Ćeljaj je posebno istakao sektor zdravstva kao veliki problem, napominjući da Kosovo više od deset godina nije uspelo da sprovede Zakon o zdravstvenom osiguranju, zbog čega građani snose velike finansijske troškove za medicinsko lečenje.

„Pre svega, smatram da je Kosovo izgradilo demokratiju koja odoleva čak i kriznim situacijama sa kojima se suočavaju država i društvo. To je dobro, jer se suočavanjem sa neuobičajenim okolnostima pokazuje da smo ipak izgradili sistem koji se odupire ne samo unutrašnjim, već i spoljnim krizama. Kosovo se ove godine suočilo sa obe. Prva je unutrašnja, jer od početka godine nemamo funkcionalan parlament i, kao posledica toga, nema parlamentarnog nadzora, što je najvažniji segment demokratije koju smo izgradili“, naveo je Ćeljaj.

Ćeljaj je naveo da je blokada parlamenta usporila donošenje važnih zakona koji direktno utiču na građane, uključujući Zakon o radu, Zakon o javnom zdravlju i Zakon o mentalnom zdravlju. Takođe je istakao da vlada u tehničkom mandatu nije imala mogućnost dugoročnog odlučivanja i planiranja.

Govoreći o međunarodnom kontekstu, Ćeljaj je naveo da su promene globalnih prioriteta negativno uticale na sektore poput civilnog društva i socijalnih investicija.

„Danas je prioritet bezbednost, jačanje vojske i ulaganja u sigurnost. Povlačenje američkih investicija u ovom sektoru dovelo je do teškog položaja civilnog društva, koje danas preživljava sa velikim poteškoćama. S druge strane, Kosovo se suočilo i sa brojnim blokadama drugih fondova, kao i sa merama koje su, srećom, u poslednje vreme ukinute“, rekao je on.

Kada je reč o pravosuđu, Ćeljaj je kao ozbiljan problem naveo neizbor glavnog državnog tužioca i nedostatak međuinstitucionalne komunikacije, što je dovelo do pravne nesigurnosti i pada poverenja građana.

„Bila je to izazovna godina. U pogledu pravosudnog sistema bilo je mnogo problema. Pre svega, neizbor glavnog državnog tužioca je veliki problem. Bez komunikacije između institucija ne može se razvijati nijedna aktivnost. Njeno odsustvo dovelo je do nesporazuma i izjava koje su, umesto da reše problem, dodatno produbile zabrinutost javnosti i pravnu nesigurnost građana“, naveo je on.

On je ukazao i na odugovlačenje sudskih postupaka kao glavni problem građana Kosova, i dodao da nedostatak lekova sa esencijalne liste i neprimenjivanje Zakona o zdravstvenom osiguranju primorava građane da se zadužuju, pa čak i prodaju imovinu.

„Nedostatak volje za izgradnju zdravstvenog informacionog sistema doveo je do toga da ovaj zakon ostane neprimenjen. Dok se taj sistem ne izgradi, zakon će ostati mrtvo slovo na papiru. Moramo tražiti odgovornost od institucija, jer što se više odlaže, to se više povećavaju sumnje u nedostatak volje ili postojanje drugih interesa“, zaključio je Ćeljaj.