Ombudsman: Institucije ne smeju da se vode političkim stavovima već ljudskim pravima

Zaštitnik građana Naim Ćeljaj danas je, povodom kritika funkcionerke Samoopredeljenja Aljbuljene Hadžiju na račun institucije koju on vodi, poručio da upravo institucije ne smeju da se vode političkim stavovima, već standardima ljudskih prava, prenosi Koha.

„Zaštitnik građana zasniva stavove na ekspertizi i standardima vezanim za ljudska prava. Ne bavim se političkim izjavama. Naš pravni i ustavni sistem ne dozvoljava političke izuzetke ili politizovane odluke koje se odnose na učešće na izborima“, dodao je Ćeljaj, nakon što je Hadžiju njegovu reakciju povodom odluke CIK-a da ne potvrdi učešće Srpske liste na izborima, nazvala nepravednom i čudnom, tvrdeći da institucija pokazuje selektivnost i dvostruke standarde.

Govoreći o žalbama srpske zajednice u opštinama na severu, navodeći da su tokom mandata albanskih predsednika opština podnete različite žalbe - od pitanja eksproprijacije, zahteva za rušenje kuća, pa do poteškoća u pribavljanju ličnih dokumenata.

„Imali smo žalbe različite prirode, mi smo ih razmatrali i prosledili. Neke su rešene, neke smo sprečili kako ne bi bile povređene prava zajednice tamo. Sa predsednicima opština kojima je istekao mandat imali smo normalnu komunikaciju, i verujem da će se saradnja nastaviti i sa srpskim predsednicima“, rekao je Ćeljaj, a prenosi Koha. 

On je ukazao da u javnom diskursu na Kosovu poslednjih meseci javne ličnosti i nosioci institucionalnih funkcija koriste jezik koji je u potpunoj suprotnosti sa demokratskim standardima i principima Ustava.

„Javni diskurs treba da bude tolerantniji i takav da ne narušava dostojanstvo onog drugog. Problem je svaliti krivicu na jednu stranu, jer sve strane imaju predstavnike koji koriste ovakvu vrstu govora“, rekao je Ćeljaj.

On je istakao da su društvene mreže značajno doprinele porastu govora mržnje, navodeći da je prema jednom istraživanju iz 2024. godine „svaki osmi komentar sadržao govor mržnje“.

Ćeljaj je ocenio da se Kosovo suočava sa institucionalnim vakuumom, naglašavajući usporavanje izrade zakona i nedostatak dugoročne vladine agende.

„Nedostatak institucija doveo je do stagnacije u svim oblastima. Izgubljena je pažnja sa osnovnih stvari koje su potrebne građaninu, jer se svi bave političkom trkom“, rekao je on.

Na kraju je izrazio zabrinutost zbog nedostatka parlamentarne debate o ljudskim pravima, što prema njegovim rečima pokazuje institucionalnu nezainteresovanost za probleme sa kojima se građani suočavaju u ostvarivanju svojih prava.