Ombudsman ove godine primio više od 1.600 žalbi, ljudska prava van fokusa institucija

Ombudsman je tokom ove godine primio više od 1.600 žalbi građana, koje se uglavnom odnose na rad administracije i sudova, a zaštitnik građana Naim Ćeljaj je, sumirajući 2025, rekao da su ljudska prava izgubila pažnju institucija, prenela je Kosova pres.

Ćeljaj je na godišnjoj konferenciji rekao da su žalbe instituciji koju vodi uputili građani iz svih zajednica.

„Ove godine smo, do sada, primili 1.669 žalbi. U poređenju sa prethodnom godinom, to je povećanje broja žalbi, što je i očekivano jer u situacijama kroz koje smo prošli ove godine, pre svega jer nisu formirane institucije, a ponovo smo u izbornoj kampanji“, rekao je Ćeljaj, prenosi Kosova pres.

Precizirao je da su od ukupnog broja žalbi – 1.345 podneli Albanci, 202 pripadnici srpske zajednice, 29 Bošnjaci, a 22 pripadnici aškalijske zajednice...

„Žalbe se odnose na ministarstva, zatim na sudove i opštine, a na trećem mestu je  lokalni nivo. Nedostatak volje institucija da sprovode zakone i da postupaju u skladu sa zakonskim propisima kako bi odgovorile građanima zabrinjava. Ćutanje administracije je veoma zabrinjavajuće“, upozorio je Ćeljaj.

I u ovoj godini primetno je odlaganje sudskih postupaka, što takođe izaziva zabrinutost građana.

„Na osnovu broja žalbi koje smo primili u vezi sa kršenjem prava na pravično suđenje, vidimo da se trend odlaganja sudskih postupaka nastavlja, sa malo promena. To otežava pristup građana pravdi, a predstavlja i izazov za celo društvo, jer u odsustvu odgovora upravnih organa i odlaganja sudskih postupaka, građani se nalaze u situaciji u kojoj ne osećaju ruku države, ruku institucija da im priteknu u pomoć kad im je potrebna“, pojasnio je zaštitnik građana.

Ukazao je da su tokom ove godine ljudska prava izgubila pažnju institucija ali i donosilaca političkih odluka.

„Ljudska prava su izgubila pažnju institucija, ali i onih koji donose politike, uglavnom kao rezultat globalnog trenda koji je pogodio i Kosovo. Uglavnom se interesovanje pomera sa ljudskih prava na sektor bezbednosti i krize koje se danas dešavaju. U svakoj neobičnoj situaciji, ljudska prava su pogođena. Građani pate jer u odsustvu odlučnosti i interesovanja da se njihovim pravima da prioritet, ona ostaju po strani“, rekao je Ćeljaj.

Govoreći o pravima dece, ukazao je da slučajevi nasilja u školama ostaju neprijavljeni.

„Izveštaji koje smo objavili pokazuju povećano prisustvo nasilja u školama, kako među vršnjacima, tako i među učenicima i nastavnim osobljem. Zabrinjavajuće je što škole ne prijavljuju ove slučajeve“, rekao je Ćeljaj, iznoseći podatak da su između 2014. i 2024. godine škole prijavile 272 slučaja nasilja, dok je policija u istom periodu registrovala 5.652 slučaja.

„Tako velika razlika u podacima pokazuje ozbiljnost situacije i potrebu da Ministarstvo prosvete i škole hitno intervenišu i preduzmu mere“, rekao je Ćeljaj.

Takođe, u izveštaju se pominje i mentalno zdravlje dece. 

„Ne postoji jasan zakonski okvir, posebno za mere za ranu prevenciju problema mentalnog zdravlja. Postoji nedostatak psihijatara, nedostatak protokola koji bi identifikovao probleme ove prirode u ranim fazama detinjstva i nedostatak konkretnih mera za njihovo lečenje“, rekao je Ćeljaj.

U izveštaju se navodi i kršenja zakona osoba sa invaliditetom.

„Identifikovali smo probleme sa pravom na učešće na izborima i pravom da budu birani. U jednom slučaju smo videli da je Kosovski sudski savet poslao CIK-u takve podatke koji su građanima onemogućili glasanje, iako mogućnost glasanja ili pravo glasa uopšte nije ukinuto. Drugo pitanje kojim smo se bavili tiče se smanjenja tarifa za struju za paraplegičare. Šema koju je stvorila Vlada naštetila je i kršila prava osoba sa invaliditetom, jer se kriterijumi za smanjenje tarifa za struju obračunavaju na osnovu porodičnih prihoda, a ne na osnovu činjenice da je osoba invalid. Ovaj kriterijum je bio diskriminatorski i nepravedan, i kao rezultat toga, ugroženi su interesi 2.354 osobe, uključujući 1.260 slepih osoba koje bi mogle imati koristi od olakšica“, rekao je on, između ostalog.

Ćeljaj je takođe rekao da često podzakonski akti prevazilaze zakon, što predstavlja ozbiljan problem. Takođe je pomenuo slučaj penzionera.

„Slučaj penzija je komplikovaniji i Vrhovni sud bi trebalo da izađe i razjasni svoju odluku, jer je stvorio zabunu. Administrativno uputstvo je prekoračilo zakon kada je ukinulo penzije starijim osobama zbog neprijavljivanja i nije im vratilo penzije retroaktivno kada se dokazalo da su živi“, naglasio je Ćeljaj.

Kada je reč o radu Specijalnog suda u Hagu, Ćeljaj je rekao da činjenica da se rad ovog suda ne prati pokreće dilemu da li on  postupa u skladu sa standardima pravosudnog sistema.

„Problemi su bili sa dostavljanjem materijala, pogrešnim načinom prevoda, prevodima sa mnogim izmenama koje čine tekstove nečitljivim ili nerazumljivim... Mogu to smatrati zabrinjavajućim“, rekao je Ćeljaj.

Između ostalog, istakao je i pitanje tretmana bivših vođa OVK koji se nalaze u pritvoru u Hagu, navodeći da je njegova poseta bila pod strogim nadzorom. 

„Za mene, kao ombudsmana, ono što smo tamo zatekli bilo je zabrinjavajuće. Ono što smo primetili je način na koji smo tretirani i činjenica da su posete sprovedene pod punim nadzorom. Samo meni je bilo dozvoljeno da uđem, a ne i ostatku osoblja. Nisam smeo da vodim beleške, nisam imao ni papir ni olovku. Vodili smo samo razgovore i nismo imali priliku da vodimo beleške. Zabrinjavajuće je što je ceo proces praćen sa dve kamere i što je obezbeđenje sve vreme bilo prisutno u prostoriji u kojoj sam obavljao razgovor sa pritvorenicima“, rekao je Ćeljaj.