Crnobrnja: Bez čuvanja arheološkog nasleđa biće kao da Srba nikada nije bilo na Kosovu

Beograd_240103_Adam Crnobrnja 03
Izvor: Kosovo Online

Predsednik Srpskog arheološkog društva Adam Crnobrnja upozorava da se na nestanak srpskog arheološkog nasleđa na Kosovu olako gleda i da će, ukoliko Srbija ne napravi smislenu strategiju, uskoro doći do toga da Srbi nikad nisu živeli na tim protorima. On podseća da ako se potpuno izbriše sećanje na jedan narod, taj narod počinje da nestaje.

Crnobrnja ističe za Kosovo onlajn da se u medijima poslednjih par decenija uglavnom spominju spomenici za koje znamo i pita šta je sa srpskim srednjovekovnim gradovima o kojima više niko ne govori. 

"Strašno je kada Gračanicu neko proglašava za crkvu koju je podiglo neko hristijanizovano stanovništvo na mestu gde je bila katolička katedrala u 5. veku iako je tada hrišćanstvo bilo jedinstveno. To je samo vrh ledenog brega. Kada je u pitanju arheološko nasleđe ja odmah pomisilm ne samo na crkve i manastire koji su pod zaštitom Uneska, koje su vidljive, poznate nam iz udžbenika jer mnoge od njih su nažalost i srušene poslednjih dvadesetak godina, ja pomislim i na srpske srednjovekovne gradove na Kosovu i Metohiji o kojima više niko ne govori", kaže Crnobrnja.

Dodaje da u svemu mora da postoji strategija, ali da je Srbija nažalost nema, dok je Albancima neko drugi pravio strategiju. On navodi kao primer tvrđavu Novo Brdo, koje su prvo preimenovali u Novobërda, pa je posle bio srednjovekovni grad koje je podiglo hristijanizovano stanovništvo - Nuovo Monte, da bi poslednjih godina oni insistirali na Artani, iako je to srpsko srednjovekovno Novo Brdo. 

Ukazuje da isto tako niko ne spominje Zvečan, srednjovekovni grad, kao ni Višegrad iznad Svetih Arhangela.

"Poslednji put sam pročitao da na mestu gde je bio Višegrad - srednjovekovni grad iznad Svetih Arhangela, stoji neka malo postaja nemačkog Kfora. Možda je istina ili ne, ali njega više niko ne spominje. A gde su neutvrđeni Milutinovi gradovi koji se beleže na nekoliko mesta, koji su nestali pre sedamdesetak godina. Iz pisanih izvora znamo da su Kosovo i Metohija bili gusto naseljeni srpskim življem, tu su i ostaci sela i ostaci grobalja. Mi sada spominjemo najčešće ono što je užasno i što se sada dešava, a to je uništavanje savremenih srpskih grobalja, ali gde su stara srpska groblja", kaže Crnobrnja.

Prema njegovim rečima, natpisi u medijima da je Gračanicu podiglo "neko hristijanizovano stanovništvo" predstavljaju samo vrh ledenog brega i ukazuju na mnogo veći problem. 

"Srpsko arheološko nasleđe nažalost već ne postoji na KiM, to možda grubo zvuči, ali putujući kroz arheološku literaturu o KiM koja se objavljuje poslednjih 20 i nešto godina, ono što je primetno jeste da su njima jako dobro uredili zakone, uveli su im određene licence, to su preuzeli Italijani i Nemci, istraživanja su skoncentrisana pre svega na antičko nasleđe", navodi.

Ističe da ne govori o velelepnim crkvama, već o ostacima naselja, spomenicima, crkvama, i dodaje da se kao arheolog boji kada vidi kako se pravi jedan potpuno drugi narativ gde se sve ono što je srpsko na Kosovu sada pominje u literaturi kao hristijanizovano slovensko stanovništvo, hristijanizovano autohtono stanovništvo.

"Ono što vidim je ako se to ponovi 10, 20, 40, 50 godina, a mi ne napravimo nikakvu smislenu strategiju kako sa tim izaći na kraj, kako to prevenirati ili kako mi to vidimo za 50 ili 100 godina, na kraju će doći do toga da Srbi nikad nisu živeli na Kosovu i Metohiji", upozorava Crnobrnja. 

Govoreći o krađi arheološkog nasleđa i rasturanju arheoloških lokaliteta, Crnobrnja kaže da je to itekako prisutno i u centralnoj Srbiji, Vojvodini, a da Srbija ne izlazi na kraj sa tim već decenijama, a ne samo poslednjih 10 ili 20 godina. 

"To su krivična dela, a ilegalna trgovina antikvitetima spada među najprofitabilnije kriminalne radnje: trgovina drogom, oružjem, ljudima i antikvitetima. Mi imamo Upravu kriminalističke policije, ispod njih Službu za borbu protiv organizovanog kriminala i tu je odsek koji treba da se bavi sprečavanjem krijumčarenja i ilegalne trgovine antikvitetima. Tu je zaposleno troje ljudi. Mi nemamo kontrolu ni tamo gde imamo uspostavljenu policijsku i pravosudnu kontrolu. Samim tim, tamo gde nemamo pun uvid kao što je KiM, ne možemo znati šta se dešava", kaže Crnobrnja.

On ističe da je trgovina antikvitetima povezana i sa finansiranjem terorizma i podseća na rad koji je radio jedan Skandinavac, u kome je ispitivan prostor cele bivše SFRJ da bi se videlo kako se dešava trgovina arheološkim antikvitetima preko zatvorenih foruma i društvenih mreža.

"Ono što je ustanovljeno je da je to razgranato, da Srbija ima najviše tih organizovanih grupa koje se time bave, ali se tu i pokazalo da između Srbije i Hrvatske, centralne Srbije i Kosova i Metohije itekako ima saradnje, kao i u svakoj grani kriminala - tu se sarađuje", navodi Crnobrnja.

Kako upozorava, ako se potpuno izbriše sećanje na jedan narod, ako se potpuno izbaci iz stručnog i naučnog narativa, taj narod počinje da nestaje, jednostavno se gubi sećanje.

"Ne lome se za džabe spomenici. Ja to posmatram po Fojerbahovoj tezi - početak svake religije leži u grobu predaka. Nas je kao naciju održao kosovski zavet, stotinama godina i ono čega se najviše plašim jeste da kada gubite jedan takav narativ, gubite kohezivni faktor. Šta će biti sa nama? Pritom, na nestanak nasleđa se olako gleda, ali malo, po malo to nestaje. I samo fizičko uništenje je opasno. Da bi se fabrikovalo ne mora da se govori laž, samo se previdi jedna priča kao što je srpsko nasleđe na KiM, vi ste uradili veliki posao", napominje Crnobrnja.

Govoreći o eventualnoj pomoći međunarodne zajednice u očuvanju srpskog nasleđa na Kosovu, Crnobrnja ukazuje da je prethodno potrebno da Srbija ima jasnu strategiju i da se organizuje da pomogne sama sebi.

"Pre 13, 14 godina, bio sam sekretar Arheološkog društva, tada se pojavila jedna knjižica 'Arheološki vodič Kosova'. Evidentne laži. Pokušavali su i Vinčansku kulturu koja je planetarno poznata da preimenuju, nije im uspelo. Bili smo frapirani. Tada smo pisali Nacionalnom savetu za kulturu da tražimo da se obezbede sredstva, da uradimo isti takav priručnik, uradili bismo isti prelom, ali bi sadržao tačne podatke. Imali smo još planova, sa objavljivanjem radova naših naučnika u inostranstvu. Nije dovoljno to napisati u domaćem zborniku, treba plasirati drugde, da imate 10, 15 radova o srpskom srednjem veku na KiM, koje plasirate u Nemačku, Francusku, Britaniju... Vi ulazite u naučne krugove, ne mogu da vam izvuku temelj", navodi. 

Kako dodaje, te 2012. godine je Nacionalni savet za kulturu uputio notu Ministarstvu kulture i Vladi Srbije i zatražili su da se oformi telo ili komisija pri telu za implementaciju Briselskog sporazuma koju bi činili stručnjaci koji bi se bavili samo statusom srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu.

"Od toga nije bilo ništa", ističe.

S druge strane, kako kaže, Srbija ima institucije vezane za samo Kosovo, od kojih je najvažniji Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture u Prištini koji je izmešten u Leposavić, ali "morate strašno da se potrudite da pronađete sajt na kome nema nikakvih informacija".

Takođe, postoji i Gradski muzej u Severnoj Mitrovici, koji ima živu aktivnost, ali se bavi uglavnom savremenim temama.

"Mi nemamo arheologa ni u Zavodu, ni u Muzeju na Kosovu i Metohiji", naglašava Crnobrnja i poručuje da bi trebalo krenuti od najsitnije karike.

Kako dodaje, imamo Kancelariju za KiM, zašto da nemamo potkancelariju koja bi se bavila samo tim stvarima. 

"U Prizrenu više srpskog nasleđa, jednostavno je nestalo. Ali, kada se rade takvi radovi, svako ima pravo primedbe, bez obzira da li je Besljim iz Prizrena ili Mirko iz Bogoslovije, neko treba da mu pripremi materijal. To se zove državna strategija, hajde da vidimo na kojim sve mestima može da se deluje, to ne bi tražilo više od 10 ljudi", zaključio je Crnobrnja.