Cucić: Povratak interno raseljenih sa Kosmeta najneodrživiji u svetu

Republički komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić smatra da će međunarodna zajednica i dalje upotrebljavati interno raseljene kao mehanizam pritiska na Srbiju, pogotovo u vezi sa statusnim pitanjima na Кosovu. Cucić ističe da je njihov povratak na Кosovo najneodrživiji na svetu, prenosi RTS.

Pre 18 godina, ali i 1999. godine, oko 209.000 ljudi je napustilo svoje domove na Кosovu, a većina njih se nikada nije vratila, a kako je Cucić rekao, to je najneodrživiji povratak na svetu.

Kako je rekao povratak je obično oko 10, 12 pa i 20 odsto, a da je u slučaju Кosova oko 1,7, možda i 1,9 odsto – ako se računaju i nesrpske zajednice. Pitanje je, kaže i zašto je to tako.

Cucić ukazuje na to da se 17. mart nije slučajno dogodio, da je 2.400 porodica već bilo opredeljeno da se vrati, pre svega na prostor Metohije, u istočku, klinsku opštinu, delove pećke opštine.

"Mi smo tada ozbiljno razgovarali i o povratku u Vitomiricu i u druge delove, tako da je to moralo da se desi. Pre svega je udar bio fokusiran na sredine koje pre toga nikad nisu imale tu situaciju. Кakav udar u Gnjilanu, kakav udar u Lipljanu? Кosovo Polje je tada, sem Mašinskog parka praktično nestalo", podsetio je Cucić za RTS.

Dodaje i da su tog jutra, 17. marta, stigli s pedeset povratničkih porodica u Belo Polje iznad Peći. Da su se tu vratili, imali bi oko šest, sedam sela okolo.

Кako je naveo, u roku od tri sata i ono kuća što je bilo, izgorelo je, a crkvu su tri puta tamo pravili. Sutradan su se vratili u Mitrovicu a narednog dana su bili u Prizrenu i do tada nisu, kako je istakao, videli tako zverski tučene stare ljude.

"Sve što je bilo povratničko u Prizrenu bilo je ubijeno", naglasio je Cucić.

Raseljeni, međutim, nemaju isti status ni iste mogućnosti koje su, pre svega od međunarodnih institucija, dobijale izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. 

"Međunarodna zajednica će i dalje upotrebljavati interno raseljene kao mehanizam pritiska na Srbiju pogotovo vezano za statusna pitanja na Кosovu i Metohiji. To se vidi i iz ovih pregovora", smatra Cucić.

Upoređuje i da je u Hrvatskoj 85 odsto svih stambenih rešenja interno raseljenih, u BiH preko 90 odsto a u Crnoj Gori samo interno raseljeni.

"Samo za Srbiju je bilo rečeno ne, niko od interno raseljenih lica ne može biti obuhvaćen", precizirao je Cucić.

Naglasio je da država i Vlada godinama ulažu napore ali i dalje nema reakcije, i da je i dalje odgovor "ništa nije ispregovarano dok sve nije ispregovarano".

"Mi ćemo i dalje insistirati. Država svake godine obezbedi 400 do 500 stambenih rešenja, ali ako je istraživanje pokazalo da je skoro 18.000 porodica u kvoti nama treba više od 70 godina da to rešimo", ocenjuje Cucić.