Devojčica raskošnog glasa i talenta oduševila Banjaluku: Pavlina sa Kosova rasplakala mnoge

Pavlina Radovanović
Izvor: Print Screen

Banjaluka je sinoć uz pesmu dočekala pravoslavnu Novu godinu, a svojim toplim glasom okupljene je u hladnoj noći posebno ugrejala Pavlina Radovanović, dvanaestogodišnja devojčica iz Orahovca, prenosi Blic.

Već po dolasku u Banjaluku Pavlina je rekla da je Republika Srpska njena druga kuća i da joj je drago što je ponovo došla, piše Srpskainfo.

Ova devojčica osim što peva, svira klavir i igra fudbal. Učenica je šestog razreda Osnovne škole “Dositej Obradović” u Orahovcu, pohađa i muzičku školu u Gračanici koja je udaljena 60 kilometara od Orahovca. U razgovoru za Gračanicu onlajn rekla je da joj je muzički talenat otkriven u petoj godini.

"Moj talenat je otkrila moja mama, zato što sam ja odjednom tako krenula da pevam i moja mama je zapravo čula da ja umem da pevam, da imam barem malo talenta za pevanje", rekla je Pavlina.

Kaže da joj je na početku bilo teško da svira klavir, ali su joj profesori iz muzičke škole pomogli i naučili je da sedi pravilno, pomera prste, da pravilno drži noge dok svira.  Klavir je dobila zahvaljujući prilozima fondova "Osmeh na dar" i manastira Visoki Dečani, kao i uz pomoć Viktora iz Londona i Dražena iz Hjustona. Poslala im je zahvalnicu.

"U toj zahvalnici je pisalo: Kada je budem zrela devojka, kada budem bila svoj čovek, da ću pomoći svima na ovom svetu, a prvenstveno manastiru Visoki Dečani, kao što su oni meni pomogli", navela je ova dvanaestogodišnjakinja.

Peva širom Kosova i Centralne Srbije, peva i u regionu, a već je ranije posetila Banjaluku.

"Tamo mi je bilo prelepo, ljudi su tako dobri, oni su zaljubljeni u Kosovo, zato što je i taj narod tamo sve to prošao kao i mi ovde", rekla je ona ranije.

Poručila bi da nikada ne bi napustila Orahovac, iako su mnogi Srbi ovaj grad odavno napustili.

"Ne bih otišla iz Orahovca, ostala bih sama ovde na ulici, kao siroče neko, ili bih ostala kući sama. Zamolila bih oca Isajia iz manstira Visoki Dečani, da ja celi život provedem kod njih u molitvi, zato što znam da mi je tamo najbezbednije, da se ja tamo molim. Da se molim za svoj narod, da se vrate svi oni koji su sada u Centralnoj Srbiji, koji su otišli iz Orahovca, da se svi moji drugari koji mi nedostaju vrate", naglasila je Pavlina za Gračanicu onlajn.

Pavlina i njeni vršnjaci u Orahovcu mogu da se šetaju samo nekoliko desetina metara nekadašnjom Srpskom ulicom u ovom gradu, gde se nalazi škola, crkva i ambulanta. Igralište za igru nemaju, pa u blizini crkvenog dvorišta sami prave improvizovano igralište na putu.