Đurović: U Srbiju svakodnevno po 50 migranata dolazi iz Bugarske i Severne Makedonije

Radoš Đurović
Izvor: Print Screen/RTS

Direktor Centra za pomoć tražiocima azila Radoš Đurović kaže da u Srbiju najmanje po 50 ljudi svakodnevno dolazi iz pravca Bugarske i Severne Makedonije, a duž granice sa Mađarskom nema kriminalnih aktivnosti posle policijske akcije, prenosi RTS.

Napomenuo je da posle nekih akcija krijumčarenje utihne, ali posle par meseci ojača i da je jednokratnim akcijama teško zaustaviti migracije.

Od 27. oktobra u policijskim akcijama suzbijanja iregularnih migracija sa teritorija Sombora, Subotice, Kikinde i Pirota pronađeno je i premešteno nekoliko hiljada migranata.

Podneto je između ostalog više od 40 krivičnih prijava zbog nedozvoljenog prelaza državne granice i krijumčarenja ljudi, 29 prijava u vezi sa oružjem i najmanje 649 prekršajnih prijava iz Zakona o strancima.

Više od 6.600 migranata je locirano i premešteno u centre širom Srbije. Policija je pojačala prisustvo i ka granici sa Bugarskom. Odatle, kao i iz Severne Makedonije, dolazi 95 odsto migranata.

Đurović navodi da je većina ljudi sada u centrima, ali centri više nemaju dovoljno mesta, i izuzev Krnjače, svi ostali centri su prebukirani.

“Naši kapaciteti su 6.000 mesta, a mi već imamo mnogo više ljudi u kampovima. Sa druge strane, priliv ljudi iz pravca Bugarske, i iz pravca Severne Makedonije, ne jenjava. Po našim procenama imamo najmanje 50 ljudi dnevno da ulaze iz pravca Bugarske, slično toliko i iz pravca Severne Makedonije, čak možda nešto i više. I u tom smislu globalna migracija koja prolazi preko Balkana i kroz Srbiju nije zaustavljena”, napomenuo je Đurović.

Prema njegovim rečima, u pojasu duž granice sa Mađarskom, trenutno nema izbeglica, migranata, niti onih kriminalnih aktivnosti koje su se do skoro dešavale.

To je sve zbog, kako navodi, obimne akcije koja je bila bez presedana po broju ljudi koji su angažovani, policije i kapaciteta

"Ali, sa druge strane, opterećena su neka druga mesta u zemlji - tamo gde se nalaze centri za prihvat ovih ljudi, ali isto tako u Šidu i Adaševcima imamo veliki broj ljudi koji su smešteni u centrima i koji sada sve više žele da se kroz Hrvatsku dalje domognu Evropske unije”, istakao je Đurović.

Odgovarajući na pitanje da li to znači da Mađarska više neće biti glavna izlazna tačka, Đurović kaže da je teško reći da li će ovakva situacija ostati ili ne.

“Krijumčarenje je zadobilo snažan udarac ovakvom akcijom, ali je kriminalnim grupama potrebno neko vreme da se ponovo konsoliduju. To je proces koji smo mi viđali i ranije na terenu - da posle nekih akcija utihne krijumčarenje, ali posle nekoliko meseci već ponovo ojača”, rekao je Đurović.

Kako kaže, treba imati u vidu da globalne migracije, jednokratnim akcijama na ovaj način teško mogu da se zaustave.

“Očigledno je velika koncentracija ljudi na srpsko-hrvatskoj granici, ali da bi oni nastavili dalje putem Hrvatske potrebni su im krijumčari koji znaju teren, koji su razvili svoje aktivnosti tamo. Tako da je jako teško i dalje pretpostaviti da će sada migracija da zaokrene i krene put Hrvatske, a da neće ponovo ljudi pokušavati da se domognu EU kroz Mađarsku”, podvukao je Đurović.

Poseća da su i Hrvatska, Mađarska zemlje Šengena, to znači da posle granice sa Srbijom migranti i izbeglice po pravilu nemaju dalje graničnih kontrola i mogu kroz te zemlje da se domognu i zemalja zapada kuda svi streme.

"Na ovaj način se samo kupuje neko vreme o pokušava da se donekle privremeno uspori priliv ljudi. Ali ako Turska ili cela Evropska unija, Grčka ili Bugarska, ne uspevaju da zaustave migraciju, više od 41.000 ljudi je došlo iz Turske u Grčku, onda vam to govori da migracija globalno ne može biti zaustavljena, posebno ne usred Balkana gde se nalazi i Srbija", objansio je Đurović.

Ne treba se zavaravati da je ovo globalni fenomen i to prevazilazi srpske kapacitete da se bore protiv iregularne migracije, napominje Đurović.

Govoreći o strukturi migranata, Đurović ističe da su Sirijci dominantni i od prošle godine, odnosno nekoliko meseci posle zemljotresa razornog u Turskoj, oni su ostali bez doma, najpogođenije su bile provincije na istoku i na jugu u Turskoj koje su prihvatale milione ljudi, oko dva miliona izbeglica je bilo tamo.

Među populacijom izbeglica i migranata ima dosta maloletnika bez pratnje koji se često smeštaju u kampove za odrasle.

Đurović kaže da se govori o novom konceptu u zemljama Evrope, pre svega bogatim zemljama destinacije, koji žele da se oslobode tog tereta izbeglištva, angažovanjem trećih zemalja.

Kada se pogleda engleski primer, jasno je da pravosuđe i propisi poštovanje prava to zaustavlja, navodi Đurović.

Đurović zaključuje da borba protiv krijumčarenja kroz ograde i nasilje ne daje dovoljno rezultata, nego stvara situaciju kakva je bila u Srbiji.

"A to znači da krijumčarske grupe samo jačaju jer mora neko da pomogne tim ljudima, odnosno da im uzme novac da bi oni nastavili dalje", rekao je Đurović.