Dve monahinje i iskušenica, jedni preostali Srbi u Đakovici

Igumanija Joanikija, mati Teokista i iskušenica Vasilija Perić jedine su preostale od srpskog roda u Đakovici, a one žive u manastiru Uspenja Presete Bogorodice, koji je nastao na mestu gde je u martovskom pogromu 2004. spaljena crkva.

U ovom gradu u Metohiji do 1999. godine živelo je 12.500 Srba.

„Ne razmišljamo o strahu. Važno je da naša crkva u Đakovici posvećena Uspemnju Presvete Bogorodice bude otvorena. Da zvoni crkveno zvono, da je svetinja živa. Željne smo jedino vernika. Sad nas posećuju uglavnom raseljeni Srbi, koji o većim praznicima dolaze u Visoke Dečane i Pećku patrijaršiju. Ali, verujemo da će se i vernici s vremenom osloboditi i da će početi da nam dolaze u većem broju“, kaže za Večernje novosti mati Teokista.

Danas svetinja čuva tragove srpstva u Đakovici, a njih tri su čuvari vere i ognjišta.

Manastir gotovo u samom centru Đakovice, u nekadašnjoj Srpskoj ulici, opasan je visokim zidom. Kada se po otvaranju visoke metalne kapije zakorači u portu pravoslavnog hrama, nailazi se na improvizovani plicijski punkt. U njemu obično dežura po jedan pripadnik kosovske policije. Ipak, dvema monahinjama i iskušenici „čuvari“ ne predstavljaju neko obezbeđenje. Jer, izvan kapija ne smeju, a crkvu, manastirski konak i portu okružuju višespratnice naseljene ne baš dobronamernim komšijama. Živeti u takvom okruženju, predstavlja podvig i neizmerunu  hrabrost. Ali ove tri starice za to ne mare. Posvećene su molitvama za svoj narod.

„Molimo se mi i za neprijatelje“, priča mati Teokista. „Da savladaju zlo u sebi. Da shvate da ono nikome nikada nije donelo dobro, niti ga može doneti“.

I Igumanija Joanikija opominje da se naš narod mora vratiti pravim vrednostima

„Naša pravoslavna vera je najjača, ali smo se mi otuđili od nje. Najbitnije je da mi nikoga ne napadamo, već da se branimo i da branimo ono što je naše. I blaženopočivši patrijarh naš Pavle govorio je da će nam biti bolje kada i mi budemo bolji“.

Iz svetinje u Đakovici ove tri Bogu posvećene i odvažne žene izlaze jedino ako odlaze na liturgiju u Visoke Dečane. I tada monasi dolaze po njih. Donose im i hranu, neophodne lekove i ostae potrepštine...

Pregršt je prepreka i izazova pred ovim trima srpskim monahinjama, ali njihova stamenost sve prevazilazi. I vera da će sigurno doći bolji dani.