EU šalje migrante van svojih granica; Đurović: Pregovori navodno i sa Kosovom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom

Evropa je napravila još jedan korak ka strožoj kontroli migracija. Posle sastanka u Kopenhagenu sve je izvesnije da bi migranti koji nemaju pravo da ostanu u Evropskoj uniji ubuduće mogli da budu upućivani u centre van njenih granica, a Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila ne isključuje mogućnost da takvi centri budu i na Zapadnom Balkanu, prenosi Njuzmaks Balkans.

Samo tokom prošle godine gotovo pola miliona ljudi dobilo je nalog da napusti neku od zemalja EU. Broj deportacija je znatno manji - tek oko 135.000, pokazuju podaci Eurostata.

Iako još nije definisano gde bi migracioni centri mogli da budu, Đurović smatra da bi mogli da se nađu na obodu Mediterana - pre svega u Severnoj Africi i na Bliskom istoku.

„Ne bih isključio ni Zapadni Balkan, posebno imajući u vidu da sporazum između Italije i Albanije već postoji, iako u tom smislu nije funkcionalan. Podsetiću da Italija ima dva deportaciona centra u Albaniji. Pominju se čak zemlje poput Ruande, poput nekih zemalja centralne Afrike. Znači, što dalje od spoljnih granica Evropske unije“, rekao je on za Njuzmaks Balkans.

Kako ističe, na Balkanu se govori o nekoliko zemalja sa kojima se navodno vode pregovori o uspostavljanju takvih centara.

„Tu nije isključena ni Crna Gora, a ni Severna Makedonija, pa čak ni Kosovo. I u tom smislu postavlja se pitanje da li Bosna ili Srbija mogu da budu takve destinacije“, dodao je on.

Međutim, osim pitanja gde bi centri bili, mnogo važnije je - ko bi kontrolisao uslove u njima i garantovao prava ljudi koji budu poslati van granica EU.

Jelena Ilić Stojadinović iz Beogradskog centra za ljudska prava ukazuje na pitanje kontrole sprovođenja odluka, s obzirom na to da bi se njihova primena odvijala van teritorije država Evropske unije.

Jedan od ključnih principa međunarodnog prava jeste zabrana vraćanja osobe tamo gde bi mogla biti izložena progonu, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju. Upravo zbog toga iz Beogradskog centra za ljudska prava smatraju da lokacija centra ne oslobađa evropske države odgovornosti za posledice odluka koje donose.

„Ono što je najveći rizik u ovakvim odlukama jeste rizik od 'non-refoulementa', odnosno zabrane vraćanja u zemlju gde preti nečovečno i ponižavajuće postupanje za lica koja su bila tražioci azila u državama Evropske unije“, rekla je Ilić Stojadinović.

Iz Kopenhagena - gde su usaglašeni osnovni principi novog modela, šalje se poruka da nije reč o zatvorima niti klasičnim deportacionim kampovima.

Danske vlasti centre za povratak predstavljaju kao mogućnost za, kako kažu, novi početak u partnerskoj zemlji, uz uveravanje da će se sve sprovoditi u skladu sa evropskim i međunarodnim pravom. Plan je, reklo bi se, ambiciozan, a prvi migranti mogli bi da budu poslati u takve centre već tokom naredne godine.

Danski zvaničnici ovaj zaokret slikovito opisuju kao „izgradnju zida oko Evrope“, ali zida koji bi, kako tvrde, i dalje otvarao vrata za one koji u Evropsku uniju dolaze legalnim putem.

Podsetimo, kosovska skupština je u maju 2024. godine odobrila sporazum sa Danskom o premeštanju 300 zatvorenika u Kazneno-popravni centar u Gnjilanu. O mogućnosti da Kosovo postane i destinacija za azilante spekulisalo se i prošle godine, a sagovornici u analizi Kosovo onlajna ocenili da Priština u tome vidi priliku da se još više približi saveznicima.